AI, VR i budućnost ocenjivanja u školama

Može li ocenjivanje u školama biti zanimljivo učenicima, korisno za prosvetne radnike i poučno za jačanje sistema?

Da! I to počinje da se dešava upravo sada u učionicama i školskim zgradama u SAD i inostranstvu.

Novo istraživanje o tome kako se zamišlja ocenjivanje širom sveta pruža jasne indikacije trenutnih i novih prioriteta u kreiranju evaluacija koje su rigorozne, prilagodljive i korisne za učenje.

To je uzbudljiv trenutak pun novih mogućnosti za efikasnije merenje veština koje su sve traženije od strane poslodavaca i koje su u potpunosti neophodne mladim ljudima da napreduju u globalnoj ekonomiji i društvu koja se brzo menja. I dolazi tačno na vreme.

Veštine i kompetencije kao što su kreativno razmišljanje, otpornost, komunikacija, saradnja i još mnogo toga sada su od suštinskog značaja za uspeh u životu i karijeri.

Kreativnost kao važna veština

Zaista, ovo su neke od najtraženijih veština u svetu rada. Novo istraživanje poslodavaca sa Svetskog ekonomskog foruma pokazalo je da je kreativnost druga najtraženija veština za radnike, odmah iza analitičkog razmišljanja.

Donedavno su, međutim, ovi kvaliteti i atributi bili čvrsto van domena ocenjivanja u školama. Sada, korišćenjem novih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost i ponovnim osmišljavanjem načina na koji se vrši procena, ove toliko željene veštine i kompetencije se bolje razumeju, mere i zatim podržavaju više nego ikada ranije.

Da bi bolje procenio razvoj međuljudskih veština kod učenika, Čile proširuje ono što mere u ocenjivanju učenika kako bi uključili tri kategorije u ovom domenu – lično, zajednica i građanstvo.

Sprovedena tri puta godišnje, sveobuhvatna dijagnoza i analiza učenja osigurava da nastavnici pomažu učenicima da napreduju i stvore školsko okruženje koje podržava i podstiče rast u ovim oblastima.

Slično tome, u Klivlendu, u Ohaju, škola Hoken je napravila transkript majstorstva da bi procenila veštine i kompetencije koje su učenici demonstrirali u učionici i van nje, a ne kroz tradicionalne slovne ocene. Učenici su izloženi iskustvima učenja koja im omogućavaju da pokažu važne sposobnosti kao što su samorefleksija i samostalno učenje.

Više od 370 škola širom sveta sada je deo konzorcijuma koji koristi Masteri Transkript. Vidimo ne samo promenu u tome koje veštine se mere, već i kako se mere.

Dva školska okruga u Ajovi udružila su se u tome da pilotiraju upotrebu video igrice za obrazovnu procenu – Kriza u svemiru – za praćenje učeničkih veština donošenja odluka i zajedničkog rešavanja problema. Učenici igraju dve uloge, inženjera kontrole misije i/ili operatera astronauta, i rešavaju zagonetke kako bi sprečili sudare asteroida i lansirali satelite.

Učenici se zabavljaju i uče dok prosvetni radnici u školi dobijaju dragocene informacije o tome gde se učenici nalaze u ovim važnim oblastima. Još jedna dinamika koja se pojavljuje je da se ocenjivanje više usredsredi na učenike i nastavnike.

Izuzetno pozitivan razvoj, školski sistemi u Britanskoj Kolumbiji su radili sa ključnim zainteresovanim stranama u obrazovanju, uključujući učenike, roditelje, lokalne poslovne lidere i članove zajednica Prvih nacija kako bi razvili tri ključne kompetencije koje vode obrazovni sistem – razmišljanje, lično i društveno i komunikacija.

Učenici su vođeni kroz samoprocenu ovih oblasti od strane nastavnika koji im daju priliku tokom školske godine da razmisle o svom napretku i identifikuju oblasti za rast.

U školama okruga Henri u Džordžiji, osnovci sprovode sopstvene formativne procene koristeći promišljeno osmišljene povratne informacije kako bi razmišljali o tome kako uče i tražili povratne informacije i od vršnjaka i od nastavnika.

Zasnovane na uputstvima koje su razvili nastavnici, ove petlje povratnih informacija pomažu mladim učenicima da daju jedni drugima konstruktivne povratne informacije o svojim veštinama čitanja, da vode diskusije jedni sa drugima nakon procene kako bi pregledali greške i pomažu im da otkriju nove načine za rešavanje problema.

Virtuelna stvarnost

Virtuelna stvarnost se sada primenjuje za više procene i evaluacije napretka u učenju. Šegrti električara u Švajcarskoj, gde dve trećine studenata učestvuje u nauci, imaju pristup virtuelnoj platformi za učenje koja pruža zanimljive ocene njihovih veština kao deo njihove praktične pripreme za ispit. Inovativni alat za ocenjivanje razvili su Univerzitet za obrazovanje nastavnika u Cirihu i Univerzitet primenjenih nauka u Cirihu.

Procena poboljšana virtuelnom realnošću se koristi na drugim mestima širom sveta, kao što su programi za pripremu za medicinske sestre u Hongkongu i virtuelne hemijske laboratorije Univerziteta Severne Karoline.

Tehnologija omogućava i relevantne procene na zahtev koje mogu da informišu o naknadnim iskustvima učenja i ojačaju učenikovo savladavanje ključnih koncepata i kompetencija. Veštačka inteligencija nastavlja da dominira razgovorom u zajednicama koje podučavaju i uče, kako zbog svog očiglednog obećanja, tako i zbog toga što nastavnici i lideri sistema imaju dragoceno malo smernica o tome kako da efikasno i odgovorno iskoriste ono što je očigledno transformaciono sredstvo.

Osiguranje etičke i inkluzivne upotrebe generativne AI u ocenjivanju i šire u učenju je glavno pitanje pred svima, od nastavnika u učionici do lidera sistema.

Takođe postaje jasno šta učenici treba da savladaju da bi se pripremili za poslove u budućnosti sa veštačkom inteligencijom. Pojavljuju se zeleni izdanci obećanja.

U Južnoj Koreji, aplikacija za pametne telefone vođena veštačkom inteligencijom pomaže studentima tako što personalizuje formativne procene, analizira njihov rad i procenjuje njihove metode rešavanja problema kako bi dala preporuke za dalje učenje.

Singapurski jezički asistent za engleski jezik štedi vreme nastavnicima označavajući osnovna pitanja pravopisa i gramatike i omogućava nastavnicima da se usredsrede na koncepte višeg nivoa kao što su ubedljivost i organizacija pisanja.

U Australiji novi okvir za korišćenje generativne veštačke inteligencije pomaže nastavnicima da uspostave jasne smernice o pravilnoj upotrebi tehnologije od strane učenika – tokom procene i drugih školskih zadataka – sa naglaskom na unapređenju kritičkog mišljenja i kreativnosti.

Da bi školovanje bilo dinamično, pravično i iskustvo usmereno na budućnost koje je potrebno mladim ljudima i našem društvu, procena učenja učenika mora biti na visini zadatka.

U različitom stepenu i na različite načine, školski sistemi daju nove, rigorozne i okrenute budućnosti forme ocenjivanja. Trajni napredak na ovom frontu, dobro skaliran i repliciran, može biti moćna snaga za napredak u našim učionicama, školama i zajednicama.

Viki Filips, saradnik Forbes