Ako još malo okasni, aerodrom Trebinje vredeće više nego Hitrou: Dokle je stigao projekat koji slavi 20. rođendan

Predsednik Srbije ove nedelje uspeo je tokom posete Trebinju da ponovo u fokus vrati ideju o gradnji aerodroma zapadno od tog grada. Ono što je najviše kupilo pažnju javnosti jeste njegova izjava o spremnosti naše zemlje da u projekat uloži 200 miliona evra.

To je već treći iznos pomenut u poslednjih 5-6 godina, a svaki put, cena aerodromu skoči – dvostruko.

Krenulo je avgusta 2020. kada je citirana izjava tadašnje ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović da je procenjena vrednost investicije oko 50 miliona evra.

Već sledeće godine brojka odlazi na 100 miliona. U maju 2021. na sastanku premijera dve strane, Ane Brnabić i Radovana Viškovića, rečeno je da je upravo tolika investicija potrebna za gradnju aerodroma. U oktobru iste godine posle sastanka s Miloradom Dodikom, predsednik Srbije je rekao da su obezbeđena sredstva za izgradnju aerodroma, koji će koštati 70 miliona evra. Još 35 miliona bilo je planirano za infrastrukturno opremanje (iako nije pojašnjeno o čemu se tu tačno radi).

Sada je iznos došao do 200 miliona evra što bi se moglo objasniti i gabaritima aerodroma koji su planirani. Ali, javnost nije dobila detaljnije objašnjenje šta stoji iza ove brojke.

U skladu sa vrednošću projekta menjale su se i druge brojke. Najpre da će aerodrom u prvoj fazi opsluživati 250.000 putnika godišnje. Kasnije je ta brojka za ceo projekat otišla na milion da bi obim putničkog saobraćaja u kasnijim dokumentima prestao da se pominje.

I prvi avioni su odlagani. Poletanje je bilo očekivano 2022. potom pre kraja 2023. Ali sada novih predviđanja nema.

Dokle se stiglo

Tokom 2025. sudeći po medijskim izveštajima, priča o aerodromu u Trebinju je prilično utihnula. Poslednja učestalija obraćanja zvaničnika datiraju s kraja 2024.

Za informacije o onome što je urađeno u prošloj godini, obratili smo se preduzeću Aerodromi Srbije koje je osnivač kompanije Aerodrom Trebinje doo i vodi realizaciju ovog projekta.

Odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Posebno nas je zanimalo na koji način je završena saga o Studiji uticaja na životnu sredinu za projekat aerodroma na koji je primedbe imala Hrvatska (zbog potencijalnog zagađenja reke iz koje se Dubrovnik snabdeva vodom). Na sajtu Vlade Republike Srpske i dalje se može naći nacrt tog dokumenta.

A posebno nas je zanimalo da li je završen projekat za građevinsku dozvolu. Poslednja „izražavanja očekivanja“ zvaničnika bila su da će biti izdata do kraja 2024. U 2025. nije bilo zvaničnih informacija da je podnet zahtev, a pogotovo da je građevinska dozvola izdata.

Šta imamo na raspolaganju

Poslednji zvanični dokument u kojem se pominje aerodrom je iz jula 2025.

U izveštaju o poslovanju Aerodroma Srbije za 2024, trebinjskoj vazdušnoj luci posvećene su dve strane. Veći deo je podsećanje na stvari koje su urađene prethodnih godina.

Priča u dokumentu počinje od 3. septembra 2020. Pominje se davanje saglasnosti Vlade Srbije na osnivanje, kao i samo osnivanje preduzeća Aerodrom Trebinje doo.

Nedelju dana kasnije, 10. septembra, Vlada je preporučila Aerodromima Srbije da izrade analizu mogućnosti razvoja aerodromske infrastrukture na teritoriji Republike Srpske. Već kroz pet dana (15.09.) Vlada usvaja tekst analize potencijala za razvoj vazdušnog saobraćaja na aerodromu Trebinje.

Na osnovu toga, u 2021. počela je izrada planske i projektno-tehničke dokumentacije.

Sledi informacija da je 2022. završena planska dokumentacija na osnovu koje su u decembru 2022. izdati lokacijski uslovi za gradnju aerodroma (a na osnovu čega se pravi projekat za građevinsku dozvolu).

U junu 2023. završeno je čišćenje terena od mina.

Od informacija iz 2023. treba dodati i da je te godine završena Aeronautička studija aerodroma Trebinje na koju je Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH dala saglasnost (u novembru iste godine).

Nema novca za eksproprijaciju?

Najviše aktivnosti, sudeći prema ovom dokumentu, bilo je u 2024. što ukazuje da je projekat ipak napredovao u realizaciji.

Još u januaru 2024. završen je nacrt Studije uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje aerodroma. Ona je bila na javnom uvidu u prvom kvartalu u BiH, potom i u Hrvatskoj i Crnoj Gori (dve države su do juna dostavile svoje komentare). U izveštaju Aerodroma Srbije navodi se da je aprilu 2025. završena dopuna studije na osnovu komentara institucija BiH i Hrvatske.

U aprilu 2024. upućen je predlog za eksproprijaciju zemljišta za šta je prvobitno opredeljeno 1,9 miliona evra. Otkup je počeo u septembru 2024.

Navodi se da je zaključno s januarom 2025. otkupljeno 17,3% od ukupne površine budućeg aerodroma (302 hektara). U programu poslovanja Aerodroma Srbije za 2025. koji je pisan oko sedam meseci ranije, navodi se da je bilo otkupljeno 12% zemljišta.

Međutim, malo je izvesno da je eksproprijacija tim tempom završena u 2025. kako je ranije bilo najavljivano, a da bi radovi počeli u 2026.

Problem je bio novac, pokazuje dokument. Za eksproprijaciju je na osnovu nove procene vrednosti zemljišta bilo potrebno ukupno 9,9 miliona evra. „Da bi se nastavilo sa otkupom zemljišta za aerodrom potrebno je da Vlada Republike Srbije obezbedi još oko osam miliona evra“, navodi se u izveštaju Aerodroma Srbije. Iz kompanije nam nisu odgovorili kakav je bio napredak s eksproprijacijom prošle godine i da li su ova sredstva obezbeđena. U programu poslovanja za 2025. bilo je istaknuto očekivanje da se rešavanje imovinsko-pravnih odnosa završi u toj godini.

Kad će građevinska dozvola?

U delu u kojem se pominju „aktivnosti u toku“, ističe se da se radi na izradi projekata za niz infrastrukturnih delova – elektro-energetski vod, vodosnabdevanje, odvod vode.

Ipak, dokument se vraća i na tri ključna pitanja – građevinsku dozvolu, eksproprijaciju i studiju uticaja na životnu sredinu.

„Izrada preostale projektno-tehničke dokumentacije potrebne za ishodovanje građevinske dozvole za izgradnju aerodroma (trenutno se radi na završetku glavnog projekta, a pojedini delovi glavnog projekta su već isporučeni u štampanom obliku investitoru)“, stoji u dokumentu. Da li je u preostalom delu prošle godine završen projekat, teško je proceniti. Aerodromi Srbije nam to nisu otkrili.

Kada je reč o studiji uticaja na životnu sredinu, navodi se da je u toku revizija, nakon čega bi trebalo da je odobri Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju R. Srpske.

Za eksproprijaciju se sugeriše da je u zastoju.

„Eksproprijacija zemljišta za aerodromski kompleks nastaviće se po obezbeđivanju nedostajućih sredstava“, stoji u dokumentu.

U izveštajima iz prethodnih godina, aerodromu u Trebinju bilo je posvećeno daleko manje prostora, uglavnom sa informacijama o aktivnostima na izradi potrebne dokumentacije. Primera radi, usvajanje studije uticaja na životnu sredinu očekivalo se do aprila 2024.

Šta nedostaje

Predsednik Vučić u Trebinju je apelovao na institucije BiH i izdavanje neophodnih dozvola za realizaciju projekata. Mediji su prethodnih godina navodili da je jedna od ključnih prepreka postizanje sporazuma dve zemlje (BiH i Srbije) o gradnji aerodroma.

Osim studije i građevinske dozvole, a potom i dobijanja odobrenja nadležnih organa na izvedene radove, ostaje i da aerodrom posle toga prođe neophodnu sertifikaciju.

I dalje postoje i zakonske prepreke. Neophodno je izmeniti Zakon o Agenciji za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH. Na sajtu ove agencije i dalje stoji zakon iz 2009. u kojem se navodi da se kontrola leta obavlja na aerodromima Sarajevo, Banjaluka, Mostar i Tuzla. Potrebno je dodati i Trebinje.

U jednom od izveštaja Aerodroma Srbije navodi se da je u 2022. „nastavljeno lobiranje“ za izmenu tog zakona. Što očigledno nije bilo uspešno.

(Ne)isplativost

O opravdanosti izgradnje aerodroma u Trebinju dosad se naširoko diskutovalo.

Prva zamerka je njegova lokacija. Nalazi se veoma blizu postojećih aerodroma u Dubrovniku i Tivtu pa stručnjaci za avio saobraćaj ne očekuju da će uspeti da „otkine“ deo putnika ili privuče neke nove. Pogotovo ne Dubrovniku koji je veći, opremljeniji i lociran u Evropskoj uniji. Aerodromi u Dubrovniku i Tivtu decenijama funkcionišu u neposrednom komšiluku, ali bi treći aerodrom tako blizu verovatno bio višak.

Dodatni problem su gabariti aerodroma u Trebinju. Predviđeno je da ima pistu od 3.500 metara što nemaju ni mnogo prometniji aerodromi na Balkanu. Projektovan je da primi čak i širokotrupne avione Boing 777 i Erbas 350 (može da primi i više od 400 putnika). Referentni tip aviona koji je uzet u obzir je Erbasov A330-200 koji takođe spada u velike letelice, verovatno nepotrebne ovom aerodromu.

Kritičari ukazuju da taj obim saobraćaja nije potreban ovom delu regiona. Niti je potrebno veće povezivanje Srpske i Srbije avionima. Primera radi, i sada Er Srbija leti za Banjaluku samo dva puta nedeljno, dok iz Tivta postoji let svih sedam dana u nedelji.

Takođe, Er Srbija do aerodroma u regionu (Podgorica, Tivat, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana…), pa i šire (Bukurešt, Budimpešta, Prag) najčešće leti avionom ATR 72 sa najviše 74 sedišta. I druge kompanije lete manjim avionima poput Embrajera 195.

Na to se nadovezuje i problem slabe naseljenosti regiona oko Trebinja, kao i slaba razvijenost privrede.

Politički projekat?

Ipak, najčešće se u komentarima provlači ocena o političkoj pozadini celog projekta i da će za njegovo održavanje biti potrebne subvencije.

S druge strane, zagovornici aerodroma upravo u gradnji vide adut za oživljavanje tog dela Hercegovine. Ukazuju na kvalitet lokacije za aerodrom odnosno povoljniji uslovi u odnosu na Dubrovnik i Tivat. A računa se i na to da bi budući Jadransko-jonski autoput trebalo da prođe upravo pored Trebinja, a ne pored druga dva grada što bi mu bio dodatni adut.

Projekat izgradnje aerodroma u Trebinju prvi put je najavljen još 2006. Republika Srpska formirala je pa ugasila preduzeće za razvoj tog projekta da bi realizaciju potom prepustila Srbiji.