Alta i dalje najbrže raste po broju otvorenih računa pravnih lica, pojedine banke u padu
Broj kompanija, udruženja, sportskih saveza odnosno pravnih lica (izuzev preduzetnika koji striktno gledano to i nisu), poslednje godine ne raste značajno. Broj bankarskih računa preko kojih posluju, međutim, i dalje je u usponu. Na kraju aprila ove godine bilo ih je 1.364.806, čak 60.000 više nego na kraju 2024. godine.
U istom periodu privrednih društava je oko 2.000 manje – 133.644. Udruženja je nepunih 40.000, što je za oko 400 više. I sportskih društava je tek oko 300 više. Preduzetnika je sada skoro 379.000, što je oko 21.000 više nego pre godinu.
I nisu sve banke koje posluju u Srbiji od većeg broja tekućih računa imale vajde. I pored disperzije platnog prometa preko više finansijskih institucija, neke od njih su tokom poslednih godinu i četiri meseca smanjile broj poslovnih klijenata.
Okončano pripajanje
Tokom 2025. i formalno je završeno pripajanje Eurobank Direktne AIK Banci. Uz pripajanje je ime promenjeno u – AikBank. Kupovina je obavljena još u novembru 2023. godine, ali je lane i okončana. Tako je na srpskom tržštu na kraju prošle godine poslovalo 19 banaka.
Zahvaljujući ovom pripajanju, AikBanka je jedna od tri koje su od kraja 2024. do danas najviše uvećale broj poslovnih klijenata, tačnije njihovih računa. Gledano u procentima, prva je Alta banka, a slede AikBank i Bank of China.
Poslovna strategija
Vladimir Vasić, finansijski strateg i osnivač BBS Capital Investment Group, za Forbes Srbija objašnjava zašto je računa danas toliko više nego samih firmi.
„To je posledica sve složenijeg poslovanja kompanija. Danas nije neuobičajeno da jedno pravno lice ima račune u više banaka. Razlozi su različiti, od povoljnijih uslova finansiranja i platnog prometa, preko diversifikacije rizika, do potrebe za posebnim računima za određene projekte, kredite ili međunarodne transakcije“, kaže Vasić.
Dodaje da u više računa omogućava bolju organizaciju novčanih tokova, lakše upravljanje likvidnošću i veću fleksibilnost u radu sa bankama.
„Sa druge strane, povećava administraciju i zahteva kvalitetnije finansijsko upravljanje. Dakle, više računa samo po sebi nije prednost, već način na koji se njima upravlja“, smatra on.
Veliki skokovi
Forbes Srbija je presek broja računa pravnih lica u srpskim bankama, prema podacima Narodne banke Srbije, dao i tokom prošle godine. Pratili smo njihov rast od 2020. do kraja 2024.
I tada je procentualno rekorder u rastu bila Alta banka. Za tih pet godina pravna lica su u ovoj banci povećala broj računa za čak 1.223 odsto. Sam start je bio skroman, pa su na kraju 2024. godine imali ukupno 15.552 računa.
Prošle godine taj broj je bio 22.392. Na kraju aprila ove, dostigli su 25.538. Za manje od godinu i po uspeli su da uvećaju broj računa pravnih lica za čak 64,2 odsto.
Za Vladimira Vasića ovakav rast nije iznenađenje.
„Manje i agilnije banke često agresivnije nastupaju prema malim i srednjim preduzećima, nude brže procedure, konkurentnije naknade i personalizovaniji pristup klijentima. U situaciji kada firme traže veću efikasnost i bržu podršku, takve banke mogu relativno brzo da povećaju tržišni udeo“, ističe Vasić.
Kao što smo već pomenuli, značajan rast klijenata imala je i AikBank. Na kraju 2024. godine kod njih je privreda imala 72.154 računa. Na isteku aprila – 112.898. To je rast od 56,5 odsto. Ali, mora se imati uvidu da je Eurobank Direktna na kraju 2024. imala 49.067 poslovna računa.
Procentualno značajan rast, veći od petine, imala je i Kineska banka. Broj računa pravnih lica veći je za 22,5 odsto. Sada ih imaju ukupno 684.
I apsolutno i nominalno, Rajfajzen banka je tokom poslednjih skoro godinu i po uspela značajno da uveća krug poslovnih klijenata. Računa pravnih lica je skoro 17 odsto više. Sada ih je 207.257, dok je 2024. završena sa 177.376.
Za desetinu brojniji
Rast od oko 10 odsto u prethodnom periodu zabeležile su Adriatic banka i Poštanska štedionica. Prva je tako stigla do 8.434 računa pravnih lica, a Poštanska je „pregazila“ 112.500.
Unicredit je otvorila oko 6.000 novih računa pravnih lica. To je rast od 8,3 odsto i stigli su do brojke od 102.902.
Uz rast od 7,15 odsto, Halkbank je stigla do 51.394 računa pravnih lica.
| Banka | Broj računa 2024 | Broj računa 2026 | Rast |
| 3 Banka | 19.203 | 19.728 | 2,73% |
| Alta banka | 15.552 | 25.538 | 64,2% |
| API banka | 4.451 | 4.786 | 7,5% |
| Addiko | 36.016 | 35.765 | -0,7% |
| Adriatic banka | 7.613 | 8.434 | 10,8% |
| AikBank | 72.154 | 112.898 | 56,5% |
| Banka Intesa | 232.288 | 232.902 | 0,26% |
| Bank of China | 558 | 684 | 22,5% |
| Poštanska štedionica | 102.059 | 112.542 | 10,3% |
Erste Bank | 91.782 | 91.976 | 0,2% |
| Halkbank | 47.961 | 51.394 | 7,15% |
| Mirabank | 487 | 486 | -0,2% |
| NLB Komercijalna banka | 133.368 | 129.364 | -3% |
| OTP banka | 184.819 | 192.061 | 3,9% |
| ProCredit Bank | 32.863 | 34.070 | 3,7% |
| Raiffeisen banka | 177.376 | 207.257 | 16,8% |
| Srpska banka | 1.691 | 1.753 | 3,6% |
| Unicredit Bank | 94.984 | 102.902 | 8,3% |
Yettel Bank | 314 | 266 | -15,3% |
| UKUPNO | 1.304.606 | 1.364.806 |
Skoro na istom
Ubedljivo najviše poslovnih računa u Srbiji vodi Banka Intesa. Na kraju aprila ih je 232.902. To je za tačno 614, odnosno 0,26 odsto više nego pre manje od godinu i po.
I Erste banke je broj računa pravnih lica u ovom periodu povećala za manje od 200, odnosno 0,2 odsto. Sada ih vodi 91.976.
Skok od 3,6 odsto u Srpskoj banci znači da su broj računa pravnih lica povećali za 62.
Neko je i u padu
Četiri banke su u ovom periodu zabeležile pad broja računa pravnih lica. Procentualno je najveći u slučaju Yettel banke – 15,3 odsto. Brojčano, stvar ne deluje tako alarmanto. Sa 314 su spali na 266 računa pravnih lica.
Stvar je obrnuta kod NLB Komercijalne banke. U ovoj finansijskoj instituciji je tri odsto manje računa pravnih lica, ali to je zapravo brojka od oko 4.000. Sa 133.368 su pali na 129.364.
Konačno, Addico banka je izgubila 251 poslovni račun i sada ih vodi 35.765. To je pad od 0,7 odsto. Mitabank ima tačno jedan račun pravnih lica manje. Bilo ih je 487, a sada ih je 486.
Kada se sve uzme u obzir, reklo bi se da očekivanja kompanija od banaka nisu ista kao nekada.
„Apsolutno. Banka danas nije samo mesto gde se drži novac. Ona utiče na dostupnost finansiranja, brzinu obrade zahteva, kvalitet digitalnih servisa, međunarodna plaćanja, garancije, akreditive i ukupnu podršku rastu kompanije“, navodi Vasić. „Dobra banka može ubrzati razvoj poslovanja, dok neadekvatan izbor može stvarati nepotrebne troškove i operativna ograničenja. Trend rasta broja računa po firmi pokazuje da kompanije postaju finansijski sofisticiranije i da sve manje zavise od jedne banke. Konkurencija među bankama raste, a privreda koristi tu konkurenciju kako bi obezbedila bolje uslove poslovanja i finansiranja“.