Ana Drašković, Visa: Trgovac koji ne prima digitalno plaćanje neće ući u izbor AI agenta

Ovako Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, opisuje promenu koja se, kaže, već odvija, samo je još uvek ne vidimo u punom zamahu. Ujedno, to je i najkraći mogući opis teme koja je okupila više od 150 lidera i stručnjaka iz šest zemalja regiona na nedavno održanom Visa Connect SEE forumu u Beogradu.

Sa Anom smo razgovarali o tome gde je sledeći pravac rasta, šta domaće kompanije dobijaju kad se oslone na globalnu mrežu, i po čemu ćemo za tri godine znati da li je region ispratio promenu koja dolazi sa agentskom trgovinom.

Tokenizacija je u CEMEA regionu za tri godine skočila sa 26 na 70 odsto, prema podacima Visa mreže. Šta je sledeća promena tog reda veličine i koliko vremena banke imaju da se za nju pripreme?

Kako se pripremiti danas, dok kupuje čovek, za trenutak kada kupovinu preuzme njegov AI agent. Već sada 78 odsto građana Srbije koristi veštačku inteligenciju kada bira šta će kupiti, a plaćanje je sledeći korak. Priprema za taj trenutak podrazumeva da banka može da izda token koji AI agent sme da koristi, da ima sistem za proveru rizika pre nego što novac napusti račun korisnika, i jasno definisane dozvole za to šta agent sme da uradi bez dodatne potvrde klijenta. Ništa od toga se ne uvodi preko noći, a tempo postavlja tržište. Zato smo pokrenuli program Visa Agentic Ready, kroz koji više od 30 banaka i izdavalaca kartica u Evropi to već testira u praksi, kako bi naši partneri radili sa rešenjem koje je već prošlo proveru.

Srbija ima preko 185.000 POS terminala i onlajn kupovinu koja raste blizu 40 odsto godišnje. Ako je tržište toliko pokriveno, gde je onda još prostor za rast?

Sledeći pravac rasta pomera fokus sa povećanja broja kupaca na širenje mreže mesta na kojima je digitalno plaćanje moguće. Kupci su svoj deo posla u velikoj meri završili, ali kod mikro trgovaca, zanatlija, malih preduzeća i dela javnog sektora još uvek može da se čuje „primamo samo keš“. Do sada je to bila izgubljena transakcija. Uskoro će biti nešto ozbiljnije – trgovac neće imati priliku ni da ponudi svoj proizvod. Kada pretragu i izbor umesto čoveka bude radio AI agent, on će izabrati trgovca sa kojim može da završi posao od početka do kraja.

Trgovac koji ne prima digitalno plaćanje neće ući u izbor AI agenta, zato što ga sistem neće videti.

Ako znamo da mala preduzeća čine oko 70 odsto bruto društvenog proizvoda našeg regiona, jasno je da ovde ne pričamo o sitnicama. Zato tehnologija Tap to Phone ostaje važna, kao rešenje koje pametan telefon pretvara u POS terminal bez ijednog dinara uloženog u hardver.

Sve više domaćih firmi prodaje van Srbije, ali malo njih zna kada im novac leže na račun. Šta konkretno dobijaju oslanjanjem na globalnu mrežu?

Domaća kompanija koja prihvata Visa kartice istog dana dobija pristup mreži koja pokriva preko 200 tržišta. Ne mora da gradi platnu infrastrukturu ni u jednoj od tih zemalja, ne mora da pregovara sa lokalnim bankama, ne mora da rešava konverziju valuta ni zaštitu od prevara, sve to se dešava na nivou Visa mreže. Za srpsku firmu koja prodaje preko interneta to znači da kupac iz Nemačke plaća jednako lako kao kupac iz Beograda. Da ovo nije samo teorija pokazuje i naš poslednji kvartalni izveštaj, gde prekogranični obim transakcija beleži rast od 12 odsto na godišnjem nivou. Dodatni zamah donosi i to što su banke u Srbiji od maja ove godine počele sa primenom SEPA šeme, čime plaćanja u evrima ka Evropi postaju brža i jeftinija od klasičnih međunarodnih transfera.

Šta je najveća prepreka rastu digitalnih plaćanja u region: regulativa, infrastruktura ili navike?

Prepreka zapravo leži u neujednačenoj brzini kojom regulativa, infrastruktura i navike stižu do samog tržišta. Infrastruktura je u našem regionu već na visokom nivou, a regulativa se ubrzano usklađuje sa evropskim standardima, što najbolje pokazuje početak primene SEPA šeme. Ni poverenje nije prepreka, jer 98 odsto građana Srbije veruje digitalnim plaćanjima. Prava prepreka je u tome što ta spremnost nije ravnomerno raspoređena. Kupac je spreman, propisi su spremni, tehnologija je dostupna, ali sve to ne stiže istovremeno do svakog mesta na kom se plaća. Zato je naš zadatak da, zajedno sa bankama, prihvatanje digitalnog plaćanja učinimo dovoljno jednostavnim i dostupnim da za trgovca ono prestane da bude odluka o investiciji, a postane podrazumevani deo poslovanja.

Priča o AI agentima koji kupuju u naše ime traje već dve godine, a svega devet odsto građana Srbije bi im poverilo plaćanje. Koliko je tu stvarnog tržišta, a koliko očekivanja industrije?

Taj podatak vidim kao jasan signal da je tržište spremno i da smo tek zakoračili u novu fazu rasta. Isto smo videli i sa beskontaktnim plaćanjem, nekoliko godina je trajalo dok ljudi nisu prestali da se pitaju da li je bezbedno. Razlika je u tome što ovde poverenje ne gradi navika sama od sebe, nego sistem koji stoji iza nje. Zato i ne žurimo da AI agentima damo više nego što danas mogu bezbedno da rade. Kroz platformu Visa Intelligent Commerce oni mogu da traže i predlažu, a plaćanje se odobrava tek kada se rizik proveri u realnom vremenu. Devet odsto danas je realna slika, i ona će rasti onako kako rastu i garancije koje uz to idu.

Po čemu ćete za tri godine znati da je region ispratio ovu promenu?

Merilo uspeha biće to što AI trgovinu usvajamo rame uz rame sa svetom, bez nekadašnjeg višegodišnjeg kašnjenja. Za mene je to najvažnije merilo, jer se iz njega izvodi sve ostalo. A verujem da to možemo, pošto smo već pokazali da umemo: udeo tokenizovanih transakcija u CEMEA regionu, kojem pripada i Srbija, skočio je sa 26 na 70 odsto za samo tri godine. Isti taj tempo sada nam treba i u agentskoj trgovini. Konkretno, to bi značilo tri stvari: da banke iz našeg regiona budu među prvima koje puštaju AI plaćanja u rad, da mali trgovci u tome ne ostanu po strani i da nijedna od tih promena ne dođe po cenu bezbednosti korisnika.