Angažovanost radnika na poslu pala na najniži nivo u 11 godina, najviše među generacijom Z
Odluke o povratku u kancelarije, loše obučeni menadžeri, “mentalna udaljenost” od saradnika i manjak prilika za rast verovatno su doprineli lošim rezultatima angažovanosti zaposlenih – najnižim u poslednjih 11 godina, pokazuje nova analiza Galupa. Tržište rada je snažno, ali stopa otpuštanja je porasla i u nekim sektorima smanjilo se otvaranje novih poslova.
Analiza otkriva kako je u prvom kvartalu 2024. angažovanost radnika pala za tri procentna poena na 30 odsto u odnosu na godinu ranije. To znači da je na poslu “angažovano” 4,8 miliona radnika manje u SAD-u – najmanje od 2013. godine.
“Došli smo na nivoe koje smo videli pre 11 godina, a u međuvremenu smo beležili rast”, kaže glavni istraživač Galupa za rad i dobrobit, Džim Harter. “To je uznemirujuće”.
Harter kaže kako je najveći pad zabeležen među najmlađim starosnim grupama. Pripadnici generacije Z (oni rođeni nakon 1997. godine, a koji su u vreme istraživanja imali najmanje 18 godina) zabeležili su pad angažovanosti za šest procentnih poena u prvom kvartalu.
Oštar pad beleži se među zaposlenima koji rade isključivo na daljinu, kao i onima koji na puno radno vreme rade u kancelariji, ali na poslovima koji se mogu raditi na daljinu. Zaposleni s hibridnim radnim uslovima beleže najmanji pad.
Podaci, kaže Harter, “sugerišu da fizička udaljenost vrlo brzo postaje i mentalna udaljenost, dok s druge strane ljudi koji rade isključivo u kancelarijama vide druge koji mogu da rade na daljinu i žale za fleksibilnošću koju nemaju. Mislim da to izaziva određeni nivo pada angažovanosti”.
“Postoji nekakva zlatna sredina koju bi organizacije trebalo da pogode”, dodaje.
Angažovanost radnika bila je najviša tokom pandemije 2020. godine, kaže Harter, kada je čak 36 odsto zaposlenih izjavilo da se oseća angažovano na poslu, što Galup definiše kao uključenost i entuzijazam za posao i radnu okolinu. Galup meri utiske radnika po nekoliko faktora: znaju li ljudi šta se od njih očekuje, imaju li prilike za rast i osećaju li vezu s ciljevima organizacije.
Što se poslednjeg faktora tiče, radnici koji isključivo rade iz kancelarije, ali na poslovima koji bi se mogli raditi na daljinu, prijavili su značajan pad angažovanosti: sa 38 odsto 2021. na 32 odsto početkom ove godine. Ti radnici “prijavili su veliki pad angažovanosti nakon određenog vremena”, naglašava Harter. “Cenite autonomiju, ali izgradite okvire za jasnoću i saradnju pod vođstvom menadžera koji daje savete”.
Čini se kako zasad otpuštanja u određenim sektorima i pad stope davanja otkaza nemaju uticaj, dodaje Harter. “Inače kada primetimo pad ekonomije, to dovodi do nižih nivoa aktivnog nedostatka angažovanosti”, kaže on, referirajući se na pojedince koji ne samo da nemaju entuzijazam prema svom poslu, već su ogorčeni, “jer ljudi teže napuštaju loše poslove”.
To se još ne prikazuje na značajnim nivoima u brojkama “aktivne neangažovanosti”, koje su ostale stabilne u odnosu na poslednji kvartal prošle godine, na 17 odsto. “To bi mi bio znak da ekonomija još nije na tački gde ljudi nemaju nekakvog izbora,” kaže on.
Džena Mekgregor, novinarka Forbes