Anketna komisija: Država donela dve veoma štetne odluke o rekonstrukciji pruge, koje su koštale građane milijardu evra
Srbija je donela dve štetne odluke u vezi s projektom rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Mađarske. Prva je to što je potrošila veliki novac da bi se od Beograda do Subotice vozom stizalo osam minuta brže. To je rezultat namere da se pruga do Mađarske preprojektuje za brzine do 200 kilometara na sat umesto prvobitnih 160 km/h. Druga štetna odluka bila je odustajanje od povoljnijeg finansiranja tog projekta iz evropskih fondova i prelazak na kredite Rusije i Kine.
Te odluke koštale su građane oko milijardu evra više. Zbog toga bi nadležni organi trebalo da ispitaju Aleksandra Vučića, Zoranu Mihajlović i Mlađana Dinkića. Oni su u vreme njihovog donošenja bili deo Vlade Srbije. To je zaključak Anketne komisije za utvrđivanje razloga pada nastrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Cena skočila sa 330 miliona na 1,2 milijarde
Profesor Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović ocenio je na konferenciji Anketne komisije da je preliminarna studija o modernizaciji pruge predviđala trošak od oko 330 miliona evra, a na kraju je projekat koštao više od 1,2 milijarde. I taj rast ne može da bude opravdan inflacijom ili na neki drugi način.
„Aleksandar Vučić je direktno odgovoran za te štetne odluke“, ocenio je Obradović.
Prema njegovim rečima, koncept finansiranja rekonstrukcije putem evropskih sredstava napušten je jer Evropska unija ne poznaje „prijateljske dogovore“, izbore izvođača bez konkursa i sl. Zbog toga se Vlada Srbije opredelila za nepovoljne aranžmane s Rusijom i Kinom. Uzeti su skupi, nepovoljni krediti da bi moglo da se radi netransparentno, rekao je Obradović.
Kada je reč o odluci da se poveća brzina pruge, koju je potpisala Zorana Mihajlović, on je rekao da je važno ko je doneo tu odluku uprkos preliminarnoj studiji koja je pokazivala da je isplativa upravo varijanta od 160 km/h. Obradović je ocenio da će to doneti uštedu u vremenu putovanja od Beograda do Subotice od svega osam minuta. Dodao je i da je interesantno da Institut CIP u svojoj Studiji opravdanosti nije analizirao varijantu pruge sa brzinom od 160 km/h.
Profesor FON-a smatra da postoji osnov da evropski organi ispitaju upotrebu sredstava datih za ovaj projekat. Tu je pomenuo iznos od 3,95 miliona evra odobren za izradu prvog idejnog projekta, studije opravdanosti i druge dokumentacije. Za studiju koju je radio konzorcijum predvođen kompanijom Luj Berže, nije poznato da li je na kraju završena i da li je taj posao naplaćen.
Aneksiranje ugovora
Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić ukazao je na problematične anekse Komercijalnog ugovora s kineskim konzorcijumom. Ocenio je da su njima aneksirani ne samo ugovor već i zakoni o javnim nabavkama i obligacionim odnosima. To je ilustrovao primerom ugovaranja i izvođenja dodatnih radova koji su označeni kao „Ostali radovi“, vredni 15 miliona dolara.
Kroz anekse se, prema njegovim rečima, odustalo od pravila da podizvođače radova bira glavni izvođač. Suprotno zakonu, država je preuzela na sebe da ih ona bira direktno, bez konkursa i da odgovara za njihov rad umesto izvođača. Na taj način je, smatra Radonjić, izigran ugovor, a u ovoj situaciji izvođač je imao ulogu „protočnog bojlera“ preko kojeg je išlo plaćanje, a on verovatno samo uzeo naknadu iako se sredstva iz kredita ne smeju koristiti za isplatu naknada.
Radonjić je dodao da su kroz anekse finansirani i radovi koji nemaju veze s prugom Novi Sad – mađarska granica. Naveo je primere finansiranja radova u Altini, Kamendinu i Batajnici. Pomenuo je i sporne iznose izdvojene za dodatne radove. Primeri su izgradnja kružnog toka od milion dolara ili arheološki radovi u Novom Sadu i Subotici od po 1,5 miliona.
Radonjić je zaključio da je reč o nenamenskom trošenju sredstava.
Starting izuzetno uspešna firma
Profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Dušan Dobromirov osvrnuo se na analizu finansijskog izveštaja kompanije Starting, podizvođača na rekonstrukciji. On je ukazao da bi se na osnovu rezultata moglo zaključiti da su brojke „izuzetne“. Odnosno da je reč o veoma uspešnoj firmi, kao da je sa Volstrita.
Naveo je primere da su imali rast prihoda od 26%, izdašne pakete plata koje dostižu blizu 2.000 evra, kao i 12 miliona evra na računu. „Svako ko je nekada imao veze s privatnim firmama zna da je neuobičajeno da neko ima toliko novca na računu“, izjavio je Dobromirov.
Dodao je i da mu je pažnju skrenuo visok nivo vanbilansnih stavki u finansijskom izveštaju od oko 40 miliona evra.