Anketna komisija obrazložila kako je zakonski okvir srušio nadstrešnicu

Zakonski okvir u Srbiji doprineo je padu nadstrešnice, zaključila je Anketna komisija stručnjaka nakon prvih nedelju dana analize uticaja propisa na ovaj tragični događaj.

Pre svega, tu je istaknuto neprimenjivanje Zakona o javnim nabavkama u postupcima izbora izvođača i podizvođača na ovom projektu. Time je, smatra Komisija, onemogućeno da se izaberu najkvalitetniji ponuđači.

Drugi problem je deregulacija sprovedena kroz brojne izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Ne samo da su umanjene obaveze projektanata i drugih učesnika u procesu realizacije građevinskih projekata po pitanju provere sigurnosti i stabilnosti objekata već su i te izmene pravljene u korist investitora, a ne javnog interesa, zaključila je Anketna komisija.

Na kraju, kroz promene koje se odnose na dodeljivanje licenci inženjerima umanjen je značaj Inženjerske komore. A posebno je istaknuto i smanjivanje značaja i uloge građevinske inspekcije.

Teret dokazivanja je na državi

Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, istakao je da je pravni okvir vodio ka samovolji pri angažovanju izvođača radova. On je ocenio da je Srbija i po standardima Evropskog suda za ljudska prava morala da bude maksimalno obazriva pri angažovanju. I da je taj posao morao da se realizuje po pravilima koja važe za javne nabavke kako bi se obezbedila stručnost onih koji su izabrani. Kako je podsetio, ugovor s kineskim konzorcijum predviđao je postupak izbora ponuđača. Ali, on ipak nije u skladu s odredbama Zakona o javnim nabavkama.

„Kada pogledamo listu firmi ne samo da nisu postojali postupci javnih nabavki za izbor Startinga i podpodizvođača već za podpodizvođače nisu bile dobijene saglasnosti Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice Srbije. Zato imamo sumnju da su za ovaj posao izabrane najbolje firme“, rekao je Marinković.

On je ukazao da komisija smatra da je teret dokazivanja na državi. Odnosno da bi ona trebalo da javnosti potvrdi da su izabrane najbolje kompanije.

Deregulacija kroz brojne izmene zakona

Kada je reč o propisima, Marinković je rekao da je Komisija konstatovala da od 2014. traje urušavanje krovnog Zakona o planiranju i izgradnji. Od prve verzije zakona izmenjen je devet puta što donosi pravnu nestabilnost. Ono što je simptomatično jeste da su najčešće menjani isti delovi. Marinković je ocenio da su obrušavanju nadstrešnice doprinele posebno izmene iz 2018. Tada je redefinisan pojam rekonstrukcije i obaveza investitora u pogledu stabilnosti i sigurnosti objekata.

„I to nije jedino što nedostaje u preopisima. Postoji još jedna praznina za koju je odgovorna država. To je činjenica da Projekat za izvođenje kao poslednja faza u izradi tehničke dokumentacije ne podleže kontroli“, naglasio je Marinković.

Ocenio je da se u izmenama zakonskog okvira vidi privilegovanje privatnog interesa, pa i „stranačkog, SNS-ovskog“, kao i potencijalno koruptivnog ponašanja, u odnosu na javni interes.

„Takođe, dolazi do slabljenja inspekcijskog nadzora u okviru Ministarstva građevinarstva. I investitor se oslobađa obaveze da prijavi radove toj inspekciji“, dodao je Marinković.

Zaokruživši analizu Zakona o planiranju i izgradnji on je istakao da bi se taj propis mogao nazvati i „Doing business lex specialis“. Njime se ciljalo na popravljanje pozicije na nekadašnjoj listi Svetske banke. „Nije loše na njoj napredovati, ali ne po cenu života ljudi i njihovih prava“, rekao je Marinković.

Rekonstrukcija dovedena na nivo krečenja

Građevinski inženjer i član Anketne komisije Danijel Dašić takođe je ocenio da su izmene Zakona o planiranju i izgradnji donošene u korist investitora. U cilju ubrzavanja i olakšavanja radova.

„Rekonstrukcija je dovedena na nivo krečenja. To je veliki propust“, rekao je Dašić. On smatra da su zbog takvog stanja propisa, nakon odobrenja Idejnog projekta za rekonstrukciju stanice, svi dalji koraci imali odobrenje da se rade bez proračuna statike zgrade.

„Drugi problem je sistem angažovanja. Sa Startingom je 2021. potpisan sporazum na bazi prijateljskog dogovora za šta nisam čuo u svojoj karijeri da postoji takva procedura“, izjavio je Dašić.

On je za podizvođače Startinga, firme Deko-tim i Bob ocenio da imaju „krajnje problematične reference“ i da je godišnji promet jedne od njih skočio sa samo 1.800 evra na 1,7 miliona evra. Ocenio je da u objavljenoj dokumentaciji nema saglasnosti za ove dve firme među oko 200 onih koje su bile angažovane na projektu rekonstrukcije.

Ko je ta moćna osoba koja donosi odluke

Dašić je izrazio nadu da će se pokazati ko je ta moćna osoba, ili moćne osobe, koje su donosile odluke da se na bazi prijateljskih konsultacija angažuje Starting, za čije je reference takođe rekao da su upitne. Taj ugovor je, dodao je Dašić, dostigao vrednost od pet miliona evra, a aneksiran je osam puta. Posebno je ukazao da su dva aneksa zaključena u razmaku od samo četiri dana što vidi kao problematično.

Kada je reč o građevinskoj inspekciji, Dašić je rekao da je ona nekada bila centar prikupljanja svih informacija i da je znala šta se gde gradi. Sada te informacije idu ka različitim „nadležnim organima“ bilo da je reč o nekom sekretarijatu ili resornom ministarstvu. „Inspekcije su sada informisane kao što su informisani obični građani“, naglasio je Dašić.

Dodao je i da je inspekcija potčinjena ministarstvu i politici. I da njeni službenici nisu voljni da rade svoj posao ukoliko im se ne naredi. On smatra da inspekcija mora da ima snagu i nezavisnost da bude kontrolni faktor u projektima.

Poslanici odbijali primedbe

Dašić je dodao i da postoji odgovornost poslanika parlamenta. Objasnio je da su kroz amandmane menjali Zakon o planiranju i izgradnji, ali su i odbijali sugestije onih koji su ukazivali na probleme u tom propisu.

Ukazao je i na lošu praksu da resorni ministar umesto Inženjerske komore odlučuje o dodeli licenci u građevinarstvu.

„Ovde se 5-6 potočića spojilo u reku koja je izazvala haos koji imamo“, zaključio je Dašić.

Većina medija profesionalno izvestila o formiranju komisije

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja, rekao je da je većina medija, oko 54 odsto, na profesionalan način izveštavala o formiranju Anketne komisije.

S druge strane su bili mediji, koji su malobrojniji ali uticajniji, i koji su sa pravom otvorili pitanje pravnog osnova formiranja komisije.

“Međutim, problem je ako to radite uz neistine, pokazivanje neznanja i govor mržnje. Problem je što smo u tome konstatovali i izjave predsednika Republike i sudije Ustavnog suda“, rekao je Gavrilović i dodao da to pokazuje potrebu za Anketnom komisijom.