Anketna komisija: Ugovor s Kinezima za rekonstrukciju pruge nema veću snagu od srpskih zakona

Komercijalni ugovor sa kineskim konzorcijumom za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do Mađarske nije međunarodni ugovor. On nije zaključen između dve države ili države i međunarodne organizacije. Nije potvrđen u Skupštini Srbije tako da ne može da bude jače pravne snage od naših zakona.

To su ocenili članovi Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, komentarišući pozivanje odbrane jednog od optuženih da taj ugovor ima jaču pravnu snagu u odnosu na zakonske odredbe i da se primenjuju odredbe ugovora u slučaju kolizije s propisima.

Član AK i profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković rekao je da ni usvajanje međunarodnog sporazuma između Srbije i Kine u parlamentu ne može da bude osnova da ugovor ima veću snagu od zakona.

„Ne može na osnovu sporazuma da se prepusti drugim subjektima da izađu iz granica našeg pravnog poretka. Da bi imalo tu snagu moralo bi da prođe skupštinsku ratifikaciju“, ocenio je Marinković.

Ugovoreno pravo Republike Srbije

Profesorka u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić ocenila je da ugovor kineskim konzorcijum nije ni trebalo da bude ratifikovan u parlamentu. Ona podseća da država može da se pojavi u ovakvim ugovorima kao privredni subjekt. Ali, mora da radi u granicama domaćeg pravnog poretka.

„U ovakvom ugovoru je mogla da se ugovori i primena britanskog ili kineskog prava ako se strane slože, ali ugovoreno je pravo Republike Srbije“, rekla je Rakić Vodinelić.

Ona je dodala da je pitanje kojim će se Anketna komisija tek baviti – da li je ovim ugovorom, „a na nekim mestima evidentno jeste“, povređeno pravo Srbije.

Navela je i primer da je, u situacijama kada u srpskom pravu ne postoji rešenje za određenu situaciju, ugovoreno da se to pitanje rešava prema ugovoru o kreditu između kineske Eksim banke i Srbije. „Ugovor o kreditu bi se mogao smatrati međunarodnim ako uzmemo da je Eksport-import banka međunarodna organizacija, a ne mogu sasvim da tvrdim da jeste“, rekla je članica AK.

Zašto Viši sud traži od tužioca da gleda komercijalni ugovor

Na pitanje kako komentariše to što viši javni tužilac u okviru istrage nije posvetio pažnju ugovoru već je to od njega tražio Viši sud kroz dopunu istrage, Rakić Vodinelić smatra da je to veliko pitanje.

„Naslućujem da to proističe iz sledećeg. Više javno tužilštvo u Novom Sadu je unapred napravilo šemu postupka – ispitivaće odgovornost za projektovanje, eventualno i za izvođenje radova. Još prvog dana posle nesreće predsednik Srbije je rekao da su odgovorni pre svega projektanti. Nije prvi put da predsednik Republike pravi nacrt vođenja predistražnih i istražnih postupaka. To je, recimo, radio u slučaju Ćuruvija. On je saopštio kako bi on to radio. Da li se tužilaštvo inspirisalo time ili je ograničilo samo sebe da utvrdi vezu između konstrukcije i svega što se desilo oko pada ne mogu da tvrdim. Ali, ono je svoju istragu ograničilo na to. Nije se htelo baviti pitanjima eventualnih koruptivnih radnji. A ne bi bilo ni nadležno jer imamo specijalizovano Tužilaštvo za organizovani kriminal koje se veoma kasno uključilo u postupak“, ocenila je Rakić Vodinelić.

Prema njenim rečima, dolazimo u stiuaciju da sud u Novom Sadu smatra da se mora izvršiti makar uvid u ugovor. „Ne mora se izvoditi kao dokaz, ali se mora pročitati kako bi se videlo kako izgleda ceo kontekst. Da li će neke činjenice iz ugovora biti uzete kao dokaz to ćemo videti. Moj zaključak je da ovaj ugovor nije uzet u obzir zato što se smatralo da je nepotreban. Istraga je sužena samo na ispitivanje uzročno-posledične veze konstrukcijskih i porojektanstkih radnji i pada nadstrešnice“, rekla je članica AK.

Šta je neuobičajeno u ugovoru

Ona je na početku izlaganja ocenila da je začuđujuće da ni u jednom postupku koji se vodi oko pada nadstrešnice nije analiziran ugovor.

Postavila je i pitanje da li je to komercijalni ugovor ili pokriće za korupciju. Navela je sumnje vezane za postupak njegovog sastavljanja i primene. „Kao datum sačinjavanja ugovora stavljen je datum overenog prevoda na srpski jezik – 7. jul 2018. A stupio je na snagu mnogo kasnije. Kada je potpisan ugovor o zajmu sa Eksim bankom – 25. aprila 2019“, rekla je Rakić Vodinelić.

Istakla je i niz, kako je nazvala, neuobičajenih odredbi, posebno u vezi sa regulisanjem pitanja stručnog nadzora nad radovima. Rekla je da je nadzor prema ugovoru imao šira ovlašćenja nego što je uobičajeno i kako je uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji.

„Nadzornom organu je povereno vršenje mnogo većeg broja ovlašćenja. Neobično je da nadzor rukovodi ugovorom. Može da rukovodi kontrolom radova, a ne ugovorom. Takođe, ima ovlašćenje da tumači ugovor i da bude posrednik između investitora i izvođača u slučaju spora. To može da izazove sumnju da li su neke odredbe namenjene nečem drugom. Odnos ugovornih strana prema nadzoru mnogo više podseća na ugovor o posredovanju. Ovim pitanjem bi trebalo da se pozabavi Tužilaštvo za organizovani kriminal“, smatra Rakić Vodinelić.

Sporno uvećanje cene

Osim datuma zaključivanja i primene ugovora, ona je navela kao sporno i pitanje cene radova. Cena za celokupni projekat od 1,16 milijardi dolara je, prema njenim rečima, bila ugovorena devet meseci pre stupanja na snagu ugovora. U nju nisu bili uključeni troškovi pribavljanja zemljišta koji su pali na investitora. Takođe, propisano je da se cena ugovora ne može uvećati više od 10%.

„Neobično je i da je u vreme ugovaranja cene postojao samo nacrt idejnog projekta koji je završen tek u decembru 2018. Neuobičajena je klauzula da se naknadnim radovima smatraju i oni koji nisu neophodni, a koje traže investitor i finansijer“, istakla je Rakić Vodinelić.

Kada je reč o uvećanju cene ona je podsetila da je u projektu za građevinsku dozvolu bila predviđena cena rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu od 2.915.309,7 dolara. Prema dokumentima sa sajta Vlade Srbije, kako kaže, cena stanice je porasla na 14.602.194 dolara.

„Cena za stanicu je povećana više od četiri puta i to je prekomerno povećanje“, zaključila je Rakić Vodinelić.

Druga otvorena pitanja

Među ostalim spornim stvarima navela je i to da su s jedne strane ugovor zaključili Vlada Srbije i Infrastruktura železnice Srbije, ali nema traga njihovom međusobnom odnosu. Takođe, podsetila je na iskaz bivše v.d. direktorke IŽS Jelene Tanasković da je ceo projekat po odobrenju predsednika Srbije vodio tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, a Ministarstvo nije bilo ugovorna strana.

Kao ozbiljnu sumnju na korupciju istakla je i odredbu o izboru podizvođača. Oni su, kako navodi članica AK, trebalo da budu birani na konkursima. Od nabavki se, smatra komisija, odustalo aneksom 3 ugovora. Njime su investitor i finansijer mogli da neposredno nominuju firme.

Šta još nije objavljeno

Rakić Vodinelić je rekla da i dalje nisu objavljena dokumenta relevantna za preispitivanje ugovorne cene, dokumenta koja prate ugovor o kreditu, kao i dokumenta o načinu izbora podizvođača. Na listu je dodela i izveštaje izvođača o napretku radova, prepisku nadzora, podatke o isplatama privremenih i okončanih situacija, podatak da li je korišćena polisa osiguranja, zahteve za dodatne radove, dokumentaciju o promeni rokova i eventualno izvršenim inspekcijskim kontrolama.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero postavila je pitanje u čiju korist su zaključeni aneksi ugovora i ocenila da komercijalni ugovor „pokušava da prikrije određene koruptivne odredbe#.

„Da li su takve odredbe iskorišćene da se izvrši korupcija niko nije dosad analizirao“, rekla je Petrović Škero.