Antimonopolska komisija istražuje Delez, Meraktor, Univer i DIS: Imali identične cene za 35 proizvoda

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv Deleza, Merkator-S, Univereksporta i DIS-a. Pretpostavljaju da su ovi trgovinski lanci zaključili restriktivni sporazum. Komisija je tokom više meseci praćenja kretanja cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Komisija je nenajavljeno sprovela kontrole u njihovim prostorijama, kao i u prostoru društva Cenoteka, kao trećeg lica.

„Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine“, objašnjavaju u saopštenju. „Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda“.

Identične cene 35 proizvoda

Detaljnija analiza je pratila niz odabranih proizvoda kod ovih lanaca. Prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja, ove trgovine ukupno čine više 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije.

Analizom cena, antimonopolska komisija je otkrila da čak 35 artikala u ovim trgovinama koštaju – isto. Tokom avgusta su za još 45 proizvoda upoređivali cene baš u ovim lancima, uz dodatak još jednog maloprodavca.

Istraživanje je pokazalo da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad. U tom periodu je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka.

„Konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti“, zaključuje Komisija. „U periodu višemesečnog praćenja, april – septembar 2024. godine, redovne cene osam proizvoda kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke“.

Reč je o cenama mleka, jogurta, ulja, brašna, šećera, jaja, kafe i banana. Vrednost potrošačke korpe, koja sadrži 45 odabranih proizvoda, se neznatno razlikuje između stranaka u postupku. I znatno je niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Odsustvo konkurentskog pritiska

„Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum“, navodi Komisija. „ Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti“.

Kada je reč o prihodima od prodaje robe, period 2016-2023 uočen je rast prihoda većine trgovaca. Izuzetak su DIS i Merkator-S-a,. Kod njih je najpre došlo do pada prihoda, pa do rasta.

Posmatrana je i bruto marža ostvarena u periodu od 2016-2023. godine. To je razlika između prihoda od prodaje robe i nabavne vrednosti prodate robe. Kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži. Ona je 2016. iznosila 35 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla 87,4 milijarde dinara.

U analizi, pri izračunavanju i prikazivanju trgovačke marže, korišćena je i stopa bruto marže od nabavne vrednosti. Ovaj pokazatelj odražava odnos između bruto marže i nabavne vrednosti prodate robe, što daje jasan uvid u profitabilnost maloprodavaca u odnosu na njihove troškove nabavke. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti. Ona je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19% dok je 2023. godine bila 38%.

„Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku pokazuje takođe trend rasta u periodu od 2016. do 2023. godine. Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara„, stoji u zaključku Komisije. „Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca.“.

Komisija mora da radi poverljivo kod istraživanja tajnih sporazuma

Antimonopolska komisija u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme. Neophodan je i određeni stepen poverljivosti.

„Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka“, dodaje se u saopštenju. „Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat „signal“ učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom“.

Pozivaju se svi koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja.