Apoteka Beograd dobila lekove i pomoć za namirenje dela dobavljača, ali dug za plate raste

Iako je krajem aprila izgledalo da se teška situacija u apotekarskoj ustanovi Apoteka Beograd polako normalizuje jer su stigli lekovi koji su nedostajali mesecima i Grad Beograd obezbedio sredstva za izmirenje duga prema dobavljačima, zaposleni i dalje nemaju preteranog razloga za optimizam jer im trenutno plate kasne više od tri meseca.

Početkom juna dobili su akontaciju iz februara (platu primaju iz dva dela). To je ujedno i najduže kašnjenje sa platama od kada su se suočili sa problemima u radu, tvrde zaposleni.

Kako kažu predstavnici sindikata Opstanak za Forbes Srbija, problem je i što je u iznos od 1,3 milijardi dinara koje je Grad Beograd opredelio za reprogram duga uključen samo dug prema većim dobavljačima.

U taj iznos ne ulaze dugovi prema manjim dobavljačima, a takođe i za plate zaposlenih.

Nedovoljno novca za tekuće poslovanje Apoteka Beograd

Ostatak duga koji Apoteka Beograd ima prema manjim dobavljačima, kao i za plate ova ustanova moraće da obezbedi iz tekućeg poslovanja. Za sada to ide teško.

Kako se može videti na sajtu gradskog Sekretarijata za zdravstvo, u 2025. za nabavke lekova i pomagala apotekarskoj ustanovi Apoteka Beograd obezbeđeno je 125 miliona dinara.

Predstavnica sindikata Jelena Šikuljak navodi da sredstva Grada Beograda koja su predviđena za tekuće poslovanje nisu dovoljna. Ona su, kako kaže, 10 puta manja od sume koja je potrebna da se pokriju svi troškovi u radu apoteka.

Nije pokriveno 900 miliona dinara

Gradski sekretarijat za zdravstvo je preuzeo dugove prema velikim dobavljačima na period od tri godine u iznosu od 1,3 milijarde, ali je izostavljen dug prema malim dobavljačima i za plate što je sve zajedno 2,2 milijarde dinara“, kaže sagovornica.

Šikuljak navodi da su očekivali da Grad preuzme ceo dug. Kao i da, kad polako stanu na noge, za šest meseci počnu da ga otplaćuju.

„Ovo je klasično ignorisanje naših zahteva i gubljenje vremena jer smo tek u martu dobili obaveštenje o preuzimanju dela duga, a tražili smo to još u septembru“, dodaje.

Lekovi počeli da stižu od aprila

Navodi da su tek u aprilu dobili „punjenje rafova“, a da se to desilo ranije pre bi se oporavili.

„Tada nam je u zaostatku bila jedna i po plata, a sada čekamo 3,5 plate“, kaže Šikuljak.

U javnosti se još od prošle jeseni govorilo o različitim rešenjima i mogućnostima za ovu ustanovu. Od privatizacije do najava da će Grad Beograd kao osnivač ove ustanove preuzeti dugove, a na konkretne poteze zaposleni su čekali mesecima.

Najava privatizacije koju je pomenuo i prvi čovek grada Aleksandar Šapić navela je zaposlene na protest upozorenja ispred Gradske uprave u nekoliko navrata. Od privatizacije se u međuvremenu odustalo. Ipak, problemi ostaju.

„Snabdevanje lekovima je sada bolje, stabilno, i mi smo usmereni ka tome da nam se pacijenti vrate jer jedan duži period nisu mogli da nabave lekove kod nas“, kaže sagovornica.

Pacijenti im se, kaže, polako vraćaju i od bolje prodaje sada zavise njihove plate.

Galenska proizvodnja po kojoj je Apoteka Beograd prepoznatljiva nije bila ugrožena. Za nju ima dovoljno sirovina jer se sredstva za pravljenje galenskih preparata poručuju kvartalno.

Prepolovljen broj zaposlenih

Šikuljak kaže da su se obratili i nadležnim ministarstvima – zdravlja i finansija.

Pitali su da li se sredstva za isplatu zaostalih zarada mogu isplatiti iz republičkog budžeta. Odgovore, kaže, još čekaju.

Dodatne probleme u radu zadaje i to što farmaceuti masovno odlaze zabrinuti zbog neizvesne budućnosti. Sve teže organizuju smene.

Broj zaposlenih gotovo se prepolovio. Sa nekadašnjih 1.000 radnika trenutno ih je oko 550. Neki su otišli u penziju, a jedan broj radnika prešao je u privatni sektor.

Zatvaranje apoteka, ukidanje dežurstava…

U međuvremenu je apotekarska ustanova morala da zatvara na desetine apoteka i ukida dežurstva.

Nakon Zemuna, zbog nedostatka radnika nedavno je ukinuto 24-časovno dežurstvo u ustanovi „Sveti Sava“ u Nemanjinoj ulici u Beogradu.

Trenutno noćna dežustva postoje samo još na Novom Beogradu, u Ulici kralja Milana i u Lazarevcu.

Problemi sa prodajom nepotrebnih proizvoda

Takođe, problem je što, kako se može čuti od zaposlenih, na lagere stiže i roba koja nije trebovana i koju teško prodaju.

U takvu robu spada, recimo, i mineralna bazna so za piling koja košta 2.500 dinara. Ovih dana aktuelna je i promocija tog preparata putem društvenih mreža. Kako navodi izvor Forbes Srbija, očekuje se „da ispune ciljeve“ odnosno prodaju i takve artikle, koje nisu ni tražili. To je praktično „zarobljen lager“.

„Izuzetno nam je teško da takvu robu prodamo jer je našim pacijentima, naročio starijima, potrebna dnevna medicinska terapija, a ne ovakva sredstva“, kaže izvor Forbes.

A ono što znaju da je sigurno potrebno pacijentima mogu da poruče u ograničenim količinama. Čak i kada poruče maksimalnu količinu, ne dobiju sve, već nekada svega polovinu od traženog.

U nekim apotekama dešava se da lekove jedne nedelje dobiju, a naredne gotovo ništa.

Kako su se našli u problemu

Problem za ustanovu Apoteka Beograd datira od 2012. kada im je uveden sistem javnih nabavki. One su tada postale obavezne samo za njih. Privatne apoteke postale su im nelojalna konkurencija jer su dobile dozvolu da izdaju lekove na recept, a nemaju obavezu sprovođenja nabavki.

Do tada je Apoteka Beograd iz marži i robnih rabata mogla da zaradi za plate i tekuće troškove, kaže Šikuljak.

Neke zalihe novca koje su imali uspeli su da rasporede za plate. Od proleća prošle godine i to je bivalo sve teže.

Najave za samostalnu nabavku lekova

Šikuljak kaže da postoje najave da bi od jeseni Apoteka Beograd mogla samostalno da sprovodi nabavke lekova, što bi olakšalo poslovanje. „To bi nam pomoglo da budemo konkurentni u odnosu na privatne apoteke“, dodaje.

Ipak, ostaje da se vidi da li će to biti sprovedeno u delo.

Na celokupnu tešku situaciju ređaju se i sudske presude. Dobavljači pokušavaju da naplate troškove preko sudova.

Početkom aprila je pred Privrednim sudom jedan od većih dobavljača pokrenuo spor vredan čak 21,5 miliona dinara. Dve nedelje kasnije na naplatu je stigao još jedan spor u sličnom iznosu, konkretno 21,9 miliona. Potom je usledio još jedan spor u, doduše, značajno manjem iznosu – 3,4 miliona dinara.

Nema odgovora

Forbes Srbija obratio se predstavnicima Apoteka Beograd i Sekretarijata za zdravstvo sa pitanjima kako će biti rešen problem zaostalih plata, kao i da li se mogu nadati samostalnim javnim nabavkama od jeseni.

Odgovore nismo dobili do zaključenja ovog teksta.

Naime, u Apotekama Beograd krajem prošle nedelje rekli su nam da odgovor pripremaju i da će redakciji Forbes Srbija biti vrlo brzo dostavljen.

Sutradan je odgovor bio drugačiji: da su što je bilo do njih učinili, a da je prosleđeno nadležnom sekretarijatu i predstavnicima Grada Beograda na odobrenje.

Takođe i da će nam dogovori biti dostavljeni od Grada Beograda, ali se (uprkos trudu čelnika Apoteka da deo svojih odgovora pripreme na vreme) to nije desilo.

„Dobili smo još jednu šansu“

V.d direktor Apoteka Beograd Nikola Prelević nedavno je, nakon što je Grad Beograd izdvojio sredstva za reprogram dela duga, za pojedine medije rekao da je potreban određeni period da stanu na noge i počnu da funkcionišu i da se to ne može desiti preko noći.

Najavio je „mere za ozdravljenje apoteke i planove za budućnost, uključujući kampanju za povratak pacijenata i jačanje konkurentske pozicije“.

„Ono što raduje prvenstveno nas i pacijente je da su se rafovi napunili. Dobili smo još jednu šansu“, rekao je krajem aprila Prelević, koji je na poziciji v.d. direktora ove ustanove od 2023.

Međutim, ograničene finansijske i robne zalihe otežavaju rad punim kapacitetom, a poverenje pacijenata je narušeno. „Neki pacijenti kada tri ili četiri puta dođu i ne mogu da podignu terapiju, više neće doći i gube strpljenje“, rekao je tada.

Zato je potrebno, kako je procenio, da postoji kampanja. Takođe, rekao je da su pojačali sektor prodaje i marketinga.

Predvideli su da zakupe i bilborde „na osnovu kojih bi građani mogli da znaju da Apoteka Beograd radi i da treba da daju doprinos u očuvanju državne apoteke“. Tu kampanju je Prelević uporedio sa akcijom „Kupujmo domaće“. Nije objasnio kojim sredstvima bi se finansirala.