Bageri bliži Bloku 26: Bez države u Energoprojektu nema ni prepreka novoj i velikoj gradnji u Beogradu

Država se poslednjih meseci trudila da obezbedi veći udeo u Naftnoj industriji Srbije, ali je istovremeno olako, a mnogi bi rekli i jeftino, izašla iz vlasničke strukture Energoprojekta. Jedan od suvlasnika, firma Napred razvoj, dala je ponudu za preuzimanje 44,4 odsto akcija i to početkom juna. Ponuda je istekla 29. juna i prihvatila je Republika Srbija.

Država je Napredu prodala 3.748.879 svojih akcija, što je 34,6 odsto kompanije. I to po ceni od 452,2 dinara. U budžet će se tako sliti blizu 1,7 milijardi dinara, odnosno oko 14 miliona evra. Za toliko je država ustupila trećinu nekada najznačajnije građevinske kompanije u Srbiji.

Napred i druge kompanije povezane sa Dobroslavom Bojovićem, Montinvest i Jopag, sada drže 90,2 odsto akcija Enregoprojekta. Iako skromna, berzanska praksa u Srbiji ne ostavlja mnogo nedoumice. Sasvim izvesno, sledi prinudni otkup akcija od manjinskih akcionara. Berzanski stručnjaci veruju i – povlačenje Energorpojekta sa berze.

Kreće gradilište?

Ko se seća ekonomskih vesti iz podjednako toplih letnjih dana prošle godine, ne sumnja mnogo ni da će se vrlo brzo aktivirati još neiskorišćeni potencijal građevinske parcele u novobeogradskom Bloku 26.

Prošlog jula bila je zakazana 59. vanredna sednica Skupštine akcionara. Jedna od tačaka dnevnog reda predviđala je da Energoprojekt prenese prava svojine na dve parcele na Novom Beogradu firmi Trinity capital, koja je u vlasništvu Jopaga. I to pozivajući se na ugovor između Energoprojekta, Napreda i Trinity capitala od pre dve decenije o zajedničkoj izgradnji poslovno-stambenog kompleksa.

Sednica nije održana jer nije bilo kvoruma. Nisu se pojavili predstavnici države, pa ni sam Bojović. Tada iniciran prenos tako nije prošao sud akcionara, ali uspostavljanjem nove vlasničke strukture sasvim verovatno neće biti ni neophodan. Iza sva tri aktera sada je isti vlasnik.

Upućeni su odavno tvrdili da je namera Dobroslava Bojovića da svojevremeno uđe u vlasništvo nad Energoprojektom i bila pomenuta lokacija na Novom Beogradu, u Bloku 26.

Šta nije u redu sa cenom

I pre godinu dana se nesaglasnim akcionarima nudilo da svoje akcije prodaju po ceni od 429,57 dinara, što su berzanski stručnjaci ocenili kao nisku. Tek koju desetinu dinara veća cena sada, takođe, mnogi veruju, ne oslikava realnu vrednost.

Država je menjala zakonsku regulativu, pa vrednost akcija više ne određuje angažovani procenitelj na osnovu procene vrednosti kompanije. Ukoliko je likvidna, ona se određuje u odnosu na berzanski promet. A da bi bila likvidna neophodno je da se njome trguje tokom poslednjih šest i tri meseca.

Kada je reč o akcijama Energoprojekta, njima se u većem obimu ne trguje već duže vreme. Pa tako ni od početka ove godine. I da neko nije inicirao značajan promet 9. aprila, ona ne bi bila likvidna. Tada je prodato čak 48.340 akcija po ceni od 435 dinara.

„Tako je formalno postignut uslov likvidnosti“, kaže za Forbes Nenad Gujaničić, glavni broker Momentuma. „Da nije bila likvidna morala bi da se ponudu knjigovodstvena vrednost koja je nekoliko puta veća. Legalnost ponude procenjuje Komisija za hartije od vrednosti. Ona je stavila pečat i odobrila ponudu. Pitanje je zašto je država prodala po tako niskoj ceni, a da nije pokušala da za te akcije dobije nešto više novca“.

Gigant u građevinskom bumu

Zapravo je pitanje zašto firma u kojoj je država imala tako veliki udeo, trećinu, nije uzletela na naletu građevinske industrije. Bilansi pokazuju da su, na primer, brojke bile mnogo bolje 2009. godine. U jeku one velike ekonomske krize.

Tada je Energoprojekt imao ukupnu aktivu vrednu 126 miliona evra, ukupne prihode od 33 miliona evra i neto dobit od 4,8 miliona evra.

U deceniji koju je u Srbiji obeležio nalet građevinskog sektora, nekada najveći igrač nije uvećao prihode. Poslednji finansijski izveštaji pokazuju da je ukupna aktiva vredna 116 miliona evra. Ukupni prihodi su iznosili 11,8 miliona evra, a neto dobit – 2,8 miliona evra.

Finansijski rezultati Energoprojekta od kada je većinski paket akcija u rukama Bojovićevih firmi su drastično lošiji. Konsolidovani bilans ove firme pokazuje da je neto dobit 50 puta manja 2024. u poređenju sa 2016. Dakle, u godini koja je prethodila sticanju većinskog paketa od strane Napreda i Bojovića.

Prinudni otkup

Berzanski stručnjaci ne sumnjaju ni u sledeći čin.

„Sve je ovo bilo očekivano. Lično sam verovao da će država propustiti i ovu ponudu. Vlasnik je sada prešao 90 odsto. Nema nijednog većinskog vlasnika u Srbiji koji nije to iskoristio. Sledeći korak je skupština akcionara. Na njoj će biti predlog odluke o prinudnom otkupu akcija po ceni iz ponude“, kaže Gujaničić.