Balkan je dugo „crna rupa“ za Luj Viton, a pitanje je koliko će još to i ostati

Dok ne vidimo, teško je poverovati, ali najava predsednika da će brend Luj Viton 2026. otvoriti radnju u Beogradu pogodila je javnost u centar.

Ipak, reč je samo o prodavnici, pa makar i najpoznatijeg modnog brenda.

Ali, ono mesto gde daje najbolji efekat je simbolika i reklama. U slučaju Srbije to su pre svega signali da dolazi još jedno veliko i poznato ime koje se na ovim prostorima ne sreće ni svaku godinu, a kamoli svaki dan. To bi verovatno trebalo da bude i signal da smo izgleda zaista bogatiji nego pre, a upravo za vlasti možda i ono najvažnije – da smo u nečemu bolji i brži od ex-YU suseda, koji Vitona nemaju i neće imati pre nas.

Kako je ovo predsedniku uspelo ostaće još neko vreme misterija, ali s obzirom na to da se poklapa s njegovom posetom francuskom predsedniku Makronu nije isključeno da je politika pomogla. Vlasnik brenda Luj Viton i konglomerata LVMH Bernar Arno je viđen gost kod prvog čoveka Francuske, a ovaj ga je pre manje od mesec dana odlikovao najvišim zvanjem u toj zemlji.

Zašto sada i zašto Srbija su neka od dobrih pitanja jer nije mnogo potrebno utvrditi gde je fokus LVMH-a kada je reč o razvoju i šta za njih znači Balkan.

Karta prisutnosti prodavnica brenda Luj Viton dovoljno govori:

Nije bolja situacija ni kada je reč o brendu Dior koji se u širem regionu pojavljuje samo u Turskoj, Grčkoj, Italiji i Češkoj, ali je na spisku i Crna Gora. Ipak treba imati u vidu da su brendovi u okviru LVMH skloni otvaranju i tzv. pop-up prodavnica odnosno onih koje rade sezonski tj. određeni period godine. Valjda takva neće biti i ona u Beogradu kada je reč o brendu Luj Viton, ali to zasad ne znamo.

Mapa rasporeda prodavnica brenda Bulgari ne razlikuje se mnogo od Vitona:

Dinamika širenja na centralnu i istočnu Evropu

Možda ovakav teritorijalni raspored i ne izgleda nelogično imajući u vidu da su poznate svetske kompanije koje se bave luksuzom sigurno računale na bogate kupce iz istočne i centralne Evrope i bogatstva koja su stekli tokom tranzicije i procesa privatizacije, ali sigurno je i da su računali na njihovu spremnost da za kupovinu luksuza i povremeni život rado doputuju u zapadnu Evropu tako da brojne „ispostave“ na istoku možda i nisu toliko potrebne.

Sliku o položaju Balkana u očima LVMH-a možda može da upotpuni i podatak kojom dinamikom se otvaraju radnje u ovim krajevima. Primera radi, Budimpešta i Bukurešt kao relativno najbliže destinacije su svoje Luj Viton radnje dobile još, sada daleke, 2007. Varšava se upisala na mapu 2013. a Prag je krajem devedesetih dobio prvu radnju, ali je i novu, modernu, otvorio još 2014.

Dinamika izgleda kao da nije povoljna po nas, ali teši to što su pojedini brendovi LVMH-a otvarali radnje u Atini poslednjih nekoliko godina, a tu su bile i pop-up prodavnice na popularnim turističkim destinacijama (Mikonos, Bodrum).

Šta Evropa znači za LVMH

Poslednji izveštaj o poslovanju LVMH-a za 2023. pokazuje kontinuitet dobrih rezultata kompanije, ali ono što je za našu priču važnije jeste šta u tom poslovanju francuskom gigantu znači Evropa, posebno naši krajevi. Kompanija je prošlu godinu završila sa više od 6.000 radnji širom sveta i prihodom iznad 86 milijardi evra.

Regione deli na interesantne načine, a očigledno je da je Azija ta koja je i dalje u najvećem fokusu. U Aziji ima okruglo 2.500 radnji od čega 497 u Japanu koje donose 6,3 milijarde evra prihoda dok su 2.003 radnje u ostatku Azije, gde je reč najviše o Kini i ovaj deo biznisa donosi još 26,6 milijardi.

SAD imaju 1.128 radnji i donose 21,76 milijardi.

Evropu LVMH deli na svoju matičnu zemlju Francusku i ostatak Starog kontinenta. U Francuskoj ima 550 radnji koje generišu 6,83 milijarde evra prihoda dok je u ostatku Evrope 1.213 radnji i prihod od 14,1 milijardi dinara.

Imajući u vidu da se pod ostatkom Evrope ipak najviše računaju zapadnoevropske zemlje, jasno je da centralna i istočna Evropa još neko vreme neće imati ozbiljniju ulogu.

Treći put najavljeni

Inače, ovo je već treći put da se najavljuje dolazak brenda koji je oličenje prestiža u modnoj industriji i ima više od 70 brendova.

Razlog zašto luksuznih brendova kakav je Luj Viton nije bilo do sada na Balkanu, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije vidi u niskoj kupovnoj moći stanovništva. Ipak, smatra da se situacija očigledno u poslednje vreme menja.

„Moguće je da bi dolazak Luj Vitona sa sobom povukao i druge luksuzne brendove jer bi to bio signal da je ovo pouzdano tržište. Sećam se dok sam radio u Ministarstvu finansija kako je dolazak Fijata u Kragujevac povoljno uticao na percepciju investitora o Srbiji“, ističe Stanić za Forbes Srbija.

Sa tezom da prisustvo luksuznih brendova ima veze sa kupovnom moći stanovništva zemlje u koju takvi brendovi dolaze slaže se i modni dizajner Aleksandar Zabunović.

„Činjenica je da kod nas nedostaju luksuzni brendovi. Bitno je na šta ljudi troše, a ono što poslednjih desetak godina vidimo po brendovima koji su lokalno prisutni je da se kupovna moć povećava te da ljudi u Srbiji kupuju određene brendove, koji imaju pristupačnije cene. Što se luksuznih brendova tiče, mi nismo kao tržište dovoljno porasli da bi jedan luksuzni brend mogao da se odvaži na taj korak da investira“, kaže naš sagovornik.

Jedan od najbližih primera je Austrija gde predstavništvo imaju brendovi poput Šanela, Diora, Gučija, a koji su tamo prisutni u zgradama na šest spratova ili imaju regionalne centre za kupovinu određenih marki.

Prema njegovim rečima, po svemu sudeći, Srbija nije dovoljno atraktivna da bi se takva investicija isplatila, imajući u vidu kupovnu moć, ali i strategije širenja i rasta kompanija luksuznih brendova. Ipak, budući da Beograd posećuje veliki broj turista i stranaca to utiče da imamo klijentelu koja želi da kupi nešto iz asortimana luksuznih brendova, što sa sobom može da povuče i dolazak ostalih luksuznih brendova.

Zabunović podseća, recimo, da odnedavno u okviru MiaMaya – lokalnog multibrend šopa u Galeriji Beograd mogu da se nađu luksuzni komadi Diora kao i francuske kuće Celin. U njoj se kako navodi, ne može naći baš sve što imaju u ponudi u Beču ili Milanu, ali imaju „sasvim fine“ komade koji su procenili da su zanimljivi lokalnoj publici.

Dominacija franšiznog sistema poslovanja u Srbiji

Luksuzni brendovi obično imaju stručne timove koji redovno sprovode istraživanja i procene određenih tržišta, te tako prave planove za proširenje i broj objekata. Dva su načina kako se ta prisutnost ostvaruje – kroz direktno poslovanje i franšize. U Srbiji, pa i regionu, kada govorimo o prisustvu luksuznih brendova, u 95 odsto slučajeva je to najčešće franšizni sistem poslovanja, tvrde naši sagovornici.

Ipak, tu LVMH donosi nešto drugo. Ova kompanija upravo je poznata po tome što se ne oslanja na franšize. Prodavnice svojih premijum brendova sami razvijaju i njima upravljaju. To bi na tržište Srbije očigledno moglo da donese neka nova znanja i prakse i možda dodatno uredi „igru na terenu“.

Hrvatska ipak ima najveći potencijal

U razgovoru za Forbes Srbija, modni bloger Marko Tadić se osvrnuo na najavu da će brend LVMH-a – Kristijan Dior – doći u Crnu Goru i dodao da je Hrvatska takođe jedna od zemalja koja ima potencijala za tako nešto.

„Dior radnja u Porto Montenegru je sezonska jer je otvorena za vreme letnje sezone kada se očekuje dolazak bogatih klijenata na krstarenje. Hrvatska ima trenutno najbolji potencial jer je članica EU sa razvijenim letnjim turizmom i velikim brojem gostiju iz Zapadne Evrope“, kaže Tadić.

Kada je reč o drugim brendovima, poput Diora i Bulgarija, naše tržište je takođe uskraćeno. Dior se u bližoj okolini može naći samo u Crnoj Gori, kao i Bulgari koji je stacioniran dosta dalje.

U ovom delu Evrope nema ni posebnih prodavnica brenda luksuznog nakita Tifani koji je još jedan od bitnih karika u sistemu LVMH-a.

Iako je Srbija zemlja sa relativno niskim BDP-om u poređenju sa evropskim prosekom, te je broj potencijalnih kupaca relativno nizak, naš sagovornik primećuje da se standard postepeno povećava.

Luksuzna garderoba deli mnoge zajedničke karakteristike sa drugom luksuznom robom i uopšte trendovima luksuza.

„To se vidi kroz reklamiranja luksuznih nekretnina kao i najluksuznijih automobila. Aktuelni sajam nautike pokazao je da je prodata i najluksuznija jahta pre nego što se sajam otvorio. To govori da tržište za ovakve brendove ipak postoji, pa odatle i naznaka da će Luj Viton uskoro doći i kod nas. Luj Viton je deo LVMH grupe i sa njegovim dolaskom skoro je izvesan i dolazak drugih brendova poput Henesija, Moeta i drugih“, ističe Tadić.

S obzirom na to da se poslednjih godina otvaraju luksuzni tržni centri, Tadić smatra da Beograd predstavlja veliki potencijal za luksuzne brendove.

„Srbija i Beograd su spremni da dočekaju brendove, samo je pitanje ko će prvi povući nogu i odlučiti se da dođe“, zaključio je Tadić.

Dizajnerka Suzana Perić kaže da je veoma važno to što jedan od najpoznatijih brendova u svetu prepoznaje Srbiju kao destinaciju u kojoj bi mogao da širi poslovanje.

„Postavlja se pitanje šta će rukovoditi Luj Viton, kao jedan od najvećih ako ne već i najveći i najpoznatiji brend u svetu, da prepozna Srbiju kao destinaciju koja je podobna za njegovu prezentaciju“, dodaje.

Objašnjava da je to što su neki slični luksuzni brendovi već prisutni u Crnoj Gori, a ne negde drugde u okruženju posledica procena da neke destinacije imaju modni i ekonomski potencijal isplativ za njihov brend.

Ona dodaje da su za najave dolaska Luj Vitona i takav modni profil potencijala zaslužni i naši modni brendovi naročito oni koji su već prepoznatljivi i prisutni na najvećim svetskim modnim manifestacijama.

„Srbija polako, ali sigurno postaje prepoznatljiva modna sredina, u kojoj će biti prisutan i modni svet, ne samo oni najveći svetski nego i naši domaći modni brendovi će time rasti i podizati lestvicu modnog rejtinga. U svakom slučaju takva najava i incijativa da se dovede Luj Viton zaslužuje respekt i podršku“, jasna je Perić.