BAS bi da distribuira struju i upravlja kvadratima: Šta predviđa plan transformacije stanice

Beogradska autobuska stanica (BAS) ima ambiciozne planove. Vanredna sednica skupštine akcioara zakazana je za 16. oktobar, a najavljeni dnevni red otkriva planove ovog preduzeća. Akcionari će tada odlučiti da li se slažu sa vizijom razvoja i transformacijom preduzeća, promenom statuta, ali i formiranjem dva nova privredna društva.

Iz objavljenog materijala za najavljenu sednicu vidi se da BAS očigledno namerava da uđe i u – energetiku. Naime, jedno od dva najavljena privredna društva trebalo bi da se bavi distribucijom električne energije.

Pretežna delatnost drugog novoosnovanog preduzeća trebalo bi da budu ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane sa njima. BAS bi imao 100 odsto udela u oba, a osnovni kapital bi iznosio 100 dinara.

Poslovi sa nekretninama i partnerom

Osnovna ideja plana razvoja je, kako se navodi, da BAS stanicu vodi kao efikasno i neutralno čvorište. Da izgradi vodeću platformu za prodaju karata koja konsoliduje autobuski prevoz u Srbiji, a potom i šire u regionu i kroz različite vidove prevoza.

BAS namerava da se oproba i u poslu sa nekretninama. Sebi zadaje zadatak da razvije savremeni poslovni kompleks preko izabranog razvojnog partnera. To nameravaju uz očuvanje korporativne samostalnosti BAS-a i prava na posebnim delovima kompleksa koji mu pripadnu.

„Dugoročno razvijati Asset & Real Estate Management kao dodatni izvor prihoda“, zapisano je u rezimeu ovog plana.

Rokovi za partnera

To planiraju uz očuvanje kontrole nad strateškom imovinom i prava koja proizlaze iz ugovornog odnosa sa Gradom Beogradom.

Za ovu godinu su planirali da definišu razvojni koncept, imovinsko-pravne pretpostavke i model izbora razvojnog partnera. Naredne godine bi sproveli konkurentni postupak i ugovorili posao sa izabranim razvojnim partnerom. Od 2028. bi pratili razvoj projekta, uradili razgraničenje i preuzimanje delova koji pripadaju BAS-u. I uspostavili Asset & Real Estate Management.

Karte i e-trgovina

Drugi segment u koji BAS namerava da uplovi, odnosno da nastavi da radi, je prodaja karata i e-trgovina.

„Izgraditi tržišno vodeću onlajn platformu koja srpsko tržište prevodi na onlajn prodaju karata i konsoliduje lokalne prevoznike, uz monetizaciju kroz dinamičko formiranje cena i srodne delatnosti. Proširiti platformu regionalno i na nove vidove prevoza (marketplace)“, ovako se formuliše drugi zadatak.

U planu je automatizovanje prodaje karata. To bi bili bezgotovinski automati za karte i proširenje podrške prelaska na onlajn. Najpre bi zadržali broj zaposlenih na kasama na istom nivou, a onda bi ih postepeno racionalizovali tokom 3–5 godina.

Brza korist

Uprava dalje namerava da „monetizuje“, ili što bi se jednostavnije reklo da unovči novu stanicu „asset-light potezima“. Projektima koji ne bi zahtevali velika ulaganja. A pod time misle da postave paketomate, omoguće oglašavanje, i „oportunistički razmatrati selektivne akvizicije stanica na osnovu ključnih faktora“. Taj faktor bi mogao da bude – dostupnost susednih nekretnina.

„Preći na nižu troškovnu osnovu racionalizacijom neosnovnih funkcija i ostvariti srednjoročne i dugoročne operativne efikasnosti kroz racionalizaciju organizacionog modela“, četvrti je cilj ove strategije.

Konačno, namera je da stabilizuju ukupna dugovanja „kroz operativno poboljšanje i raspoložive izvore finansiranja, uz dodatni efekat komercijalizacije nepokretne imovine“. Tako da do 2030. dostignu stabilne pokazatelje zaduženosti i definišu sledeći talas ekspanzije.

Akcionarska struktura

Čak 42,39 odsto akcija Beogradske autobuske stanice je u rukama građana. Najveći akcionar je Akcionarski fond. Njemu pripada 30 odsto emisije. Drugi je firma Aditors Inc sa 11,6 odsto učešća. PIO fond je vlasnik 10 odsto, a Damjan DOO 1,6 odsto.

BAS je prošlu godine ostvario oko devet milioana evra poslovnih prihoda. Upisan je i neto dobitak od oko tri miliona evra što je veliki rast.