Bivši direktor MOL-a i domaći stručnjaci za Forbes Srbija: Šta će se desiti sa NIS-om ako OFAC ne produži rok

Dva dana pre isteka roka za rešavanje situacije sa prodajom većinskog paketa akcija u NIS-u, OFAC se nije oglasio. Na osnovu prethodnog iskustva, onog iz marta ove godine, to ne mora da znači da je stvar sa kupoprodajom NIS-a propala. Naime, tada je MOL na dan isteka roka, tojest 24. marta saopštio da je od OFAC-a dobio prolongiranje do 22. maja.

Ne bi, u tom smislu, začudilo ako se isto desi i ovog puta. I da u petak, opet MOL kao potencijalni kupac, saopšti javnosti da je dobio saglasnost američkog arbitra da nastavi pregovore i zaključi transakciju do nekog novog datuma.

Ipak, moguće je da se tako nešto ipak neće desiti. Bilo u smislu da OFAC odgovori negativno i ne aminuje dogovor Gasproma i MOL-a, bilo da ćuti i ne saopšti ništa.

Forbes Srbija istraživao je šta će se desiti ukoliko ne stigne nikakav odgovor, odnosno ukoliko on bude negativan? Da li to znači da se vraćamo na početak, odnosno na vreme nakon uvođenja sankcija NIS-u, a pre nego što je zbog potencijalne prodaje većinskog paketa počelo prolongiranje ovih rokova?

Sve opcije su moguće

Goran Radosavljević, profesor FEFA i stručnjak za energetiku kaže za Forbes Srbija da bi bilo neozbiljno da OFAC ne da do 22. maja nikakav odgovor. Pogotovo što je sam istakao taj rok. Sa druge strane, Radosavljević naglašava da ga ni taj scenario ne bi iznenadio, odnosno da je sve moguće.

„Mislim da će 22. maja stići nekakav odgovor, odnosno da će to biti neki novi rok da se dogovor postigne. Ako stigne negativan odgovor, verujem da MOL neće kupiti NIS. Jer što bi kupovao kompaniju koja je pod sankcijama. Negativan odgovor OFAC-a bi gotovo izvesno doveo do prekida pregovora o prodaji većinskog paketa. A što se Srbije tiče, odnosno rada NIS-a, nama je važan 16. jun. Jer NIS do tada ima operativnu dozvolu da dobija sirovu naftu“, objašnjava Radosavljević.

Radosavljević naglašava da je MOL-ov najveći strah da NIS posluje pod sankcijama. Gaspromov interes od početka je da sačeka kraj sankcija i da NIS ostane u njegovim rukama.

Odbijanje OFAC-a nije nužno kraj

Nekadašnji direktor MOL-a i mađarski stručnjak za energetiku Atila Holoda kaže za Forbes Srbija da ne misli da bi izostanak odgovora značio automatski kraj procesa.

„Mislim da, ukoliko OFAC ne produži rok 22. maja, to ne bi nužno značilo da su pregovori definitivno propali. Ipak, predstavljalo bio veoma ozbiljan negativan signal za ceo proces. Takva odluka bi značajno povećala pravnu, finansijsku i operativnu neizvesnost u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. I znatno bi se otežalo tehničko završavanje transakcije”, kaže naš sagovornik.

On dodaje da „u strateškim slučajevima ovakvog obima, promene u političkom i sankcionom okruženju često dovode do alternativnih formata pregovora, privremenih rešenja ili kasnijeg ponovnog otvaranja razgovora”.

Zato, po njegovom mišljenju, eventualno odbijanje OFAC-a, ukoliko do njega uopšte dođe, treba posmatrati više kao ozbiljnu komplikaciju procesa. Ipak, to automatski nije kraj.

Sankcije za NIS su najgora opcija

„Najgori scenario je da NIS potpadne pod sankcije, kao firma u većinskom ruskom vlasništvu. A pitanje je da li oba pregovarača imaju neke podudarne motive koji bi ih vodili ka brzom zaključenja posla“, kaže Milko Štimac, stručnjak za tržište kapitala.

On kaže da Gasprom nema razloga da žuri sa prodajom, jer bi sredstva koja bi mu bila namenjena završila zamrznuta na nekom računu. Tako bi ostao i bez većinskog udela u NIS-u, i bez novca.

„MOL isto nema razloga da žuri. Što situacija bude bila zategnutija, izgledno je da će drugi učesnici u ovoj transakciji biti popustljiviji. Ne bih rekao da su pregovori propali, nego da se odvijaju tempom koji nama ne odgovara. Jer nas najviše pritiska mogućnost da NIS potpadne pod sankcije“, odgovara Štimac.

Pregovori Srbije i MOL-a

Iako je prošlog petka ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila da je Srbija MOL-u poslala predlog dogovora i da odgovor očekuje u ponedeljak, on nije stigao do objavljivanja ovog teksta. Ili je stigao, ali ga ministarka iz nekog razloga ne saopštava javnosti. Mogući razlog bi mogla biti i činjenica da Srbija nije zadovoljna onim što je stiglo iz Budimpešte.

Govoreći o tome šta će se desiti ako Gasprom i MOL postignu dogovor o prodaji, a Srbija ne postigne za nju prihvatljiv dogovor sa MOL-om, naši sagovornici odgovaraju:

„Srbija ima pravo preče kupovine. I ona to pravo može da iskoristi svakog trenutka. Nije to do sada uradila jer očigledno ne postoji politička spremnost da se suprotstavlja Rusima. Ali uvek to može da uradi i da ponudi najmanje onoliko koliko MOL nudi Gaspromu za većinski paket“, kaže Radosavljević.

Naš sagovornik kaže da ne veruje da je glavni kamen spoticanja u tom dogovoru Srbije i MOL-a budući rad rafinerije u Pančevu. On pretpostavlja da je za MOL prihvatljivo da se obaveže da će rafinerija raditi u punom kapacitetu u narednih pet ili 10 godina.

„Ne možete očekivati da će se MOL obavezati da zauvek garantuje isti obim proizvodnje u Pančevu. Ali u nekoliko narednih godina, svakako. Isto je i sa snabdevenosti tržišta. Da kao i do sada, oko 80 odsto veleprodaje budu derivati proizvedeni u našoj rafineriji. I da polovina malprodajnog tržišta isto budu ti derivati“.

Radosavljević veruje da su za MOL problematičnije dalje investicije NIS-a u zemljama regiona, na koje neće pristati. A moguće su razlike i u raspodeli dobiti i sličnim stvarima.

Manevar Srbije kao manjinskog vlasnika

„Ako MOL kupi NIS, naša država, iako je manjinski vlasnik, nema instrumente da nastupi prema MOL-u sa pozicija imperijalnog prava, odnosno da ga državnim merama prisiljava na bilo šta“, upozorava Štimac.

„Uostalom, koliko god neka firma bila značajna za neku ekonomiju, država ne bi trebalo, niti bi smela, da se na taj način meša u njeno upravljanje.

Ono što naša država ima na raspolaganju, u takvom slučaju, da MOL kupi NIS ovakav kakav je, jesu instrumenti korporativnog upravljanja. To je ono što naša država, kao akcionar, može da uradi, kroz organe same firme. A ako, opet, poslovna politika novog većinskog vlasnika bude takva da obezbeđuje profit i dividende iz njega, zašto bi se bilo koji akcionar bunio, pa bio on i država? Te dve uloge: države i akcionara, ne bi smele nikako da se mešaju“.

Država bi mogla da koristi druge instrumente u vođenju ekonomske politike, koji bi većinskog vlasnika NIS-a motivisali da koristi rafineriju u Pančevu, u što većem kapacitetu.

„Rafinerija je, sada, deo NIS-a. Ko kupi većinski udeo u NIS-u, kupuje i nju. Opet se postavlja pitanje motivisanosti MOL-a da prihvati nekakav drugačiji model. Rafinerija bi, onda, radila u skladu sa poslovnom politikom MOL-a.

No, ako se postigne drugačiji dogovor i MOL pristane na izdvajanje rafinerije, pod nekim uslovima koje je teško zamisliti, onda bi rafinerija radila kao nezavisan privredni akter u odnosu na NIS. Zašto, u takvom slučaju, ne bi pribavljala sirovinu i od drugih dobavljača na tržištu, ako bi joj to bilo povoljnije“, zaključuje Štimac.