Bivši hrvatski ministar za Forbes Srbija o NIS-u i MOL-u: Odluke OFAC-a su odraz trenutne američke politike „trgovačkog mentaliteta“

Američka politika u poslednje vreme baš ovako izgleda i odraz je njenog trgovačkog mentaliteta. U svemu, pa i u ovoj konkretnoj situaciji. Ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi OFAC pomerao rok za okončanje pregovora na po dve nedelje, jer za dve nedelje ništa krucijalno ne može da se promeni.

Ali pošto su globalne okolnosti u sektoru energetike nestabilne, to je onda politika „možda za dve nedelje se desi nešto što sada ne znamo. Možda okolnosti za dve nedelje budu drugačije“.

Ovo za Forbes Srbija kaže Davor Štern, nekadašnji ministar gospodarstva Hrvatske i energetski stručnjak. Kao neko ko ima iskustva sa MOL-om kao pregovaračem, ali i sa hrvatskom naftnom kompanijom INA kojom MOL upravlja i čiji je suvlasnik, sa njim smo razgovarali o trenutnoj situaciji u vezi sa NIS-om.

Podsetimo, američki OFAC je još jednom produžio obe licence i to do isteka ovog meseca. Time je NIS dobio mogućnost da uvozi sirovu naftu i nesmetano posluje. MOL je, opet, dobio novi rok do kojeg bi trebalo da okonča pregovore sa još uvek većinskim vlasnikom NIS-a, ruskim Gaspromnjeftom.

Licence su ovoga puta produžene za ceo mesec, a u prvim reakcijama na tu činjenicu resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da svi akteri polako gube strpljenje. Da je Srbija svoj posao završila, ali da daje „još jednu šansu da se vidi hoće li se pregovori između ruskog vlasnika i mađarskog MOL-a uspešnije okončati“.

Šta radi OFAC

„OFAC nema nikakav interes za stalno pomeranje rokova, tačnije nema ekonomski interes. Ali očigledno je da ima politički. Jer, ako su bili striktni u tome da ruske kompanije ne mogu da imaju vlasništvo u zemljama Zapada, a ni u Srbiji, otkud toliko prolongiranje“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

On napominje da takvu, kako kaže, trgovačku praksu, odnosno politiku koju SAD sprovodi u poslednje vreme vidimo u skoro svim segmentima međunarodnih odnosa i politike. „Stalna promena stava, odnosno igra toplo-hladno je na svim nivoima i u svim oblastima“.

„Pošto je primirje i odnos Irana i SAD-a i dalje upitan, a mir krajnje krhak, ova politika trgovačkog mentaliteta postaje još vrednija. Čekam dok ne vidim šta će biti i kako će se stvari odvijati“, kaže Štern.

Naš sagovornik ne veruje da Gaspromnjeft ima uticaj na OFAC, u smislu da ova američka institucija podupire težnje Rusa da zadrže vlasništvo u NIS-u.

„Rusiji, odnosno Gaspromu NIS nije nebitan, ni ekonomski ni politički. Ipak, oni nemaju uticaj na odluke OFAC-a pa da otuda imamo pomeranje rokova. Ne verujem u takvu mogućnost. Zato će se stvari i rešiti kada OFAC odluči da ne dozvoli dalje pomeranje rokova iz nekih svojih interesa. Samo što mi ne znamo čime se on tačno rukovodi kada donosi odluku da produži licencu za 15 dana, jer to je toliko kratak rok da ne znači ništa“.

Interesi MOL-a

Davor Štern veruje da MOL ima svoj ekonomski interes i izuzetno mu je stalo da postane većinski vlasnik NIS-a. Ova mađarska kompanija decenijama ima želju da postane ozbiljan srednjeevropski energetski igrač i kupovina NIS-a se uklapa u taj plan.

„Da sam ja u MOL-u radio bih isto što i oni. Ostvarivao bi svoj cilj i štitio svoj interes“. Govoreći o bojazni da bi MOL kao novi vlasnik mogao da donese odluku da ugasi ili smanji proizvodnju rafinerije u Pančevu, Štern smatra da se to neće desiti.

„NIS je velika kompanija, a Srbija ima veliko tržište. Nisam siguran da je u interesu MOL-a da gasi ili smanjuje kapacitet rafinerije kao što je to bilo u Sisku. Pogotovo što Srbija već ima akcionarski ugovor kojim se zaštitila od smanjenja kapaciteta. Hrvatska to nije imala, jer nije štitila svoj interes u dovoljnoj meri. A mogla je da je bilo volje“.

Iskustva Hrvatske sa MOL-om

Prisećajući se vremena kada je MOL kupovinom tek 25 odsto akcija INA ušao na hrvatsko naftno tržište, Štern kaže da je Hrvatska kao država verovatno imala razne pritiske i opstruiranje od strane Mađarske na njenom putu u članstvo u EU za koje tamošnja javnost nije znala.

„Krajem 90-ih godina mi smo pregovarali sa MOL-om o udruživanju i stvaranju jedne ozbiljne naftne kompanije u ovom delu Evrope. Ti pregovori su bili praktično na samom kraju, učestvovao sam u tome. Ali došlo je do promene vlasti i taj plan je propao“, seća se Štern.

Kasnije je MOL postao najpre vlasnik četvrtine akcija INA, a onda je došao do 49 odsto.

„Uveren sam da je on zapravo većinski vlasnik što mu onda daje mogućnost i da upravlja i da donosi strateške odluke kao što je gašenje rafinerije u Sisku. Ona u Rijeci se modernizovala više od 15 godina. Najduža modernizacija u istoriji. I opet je tek u probnom radu“, objašnjava Štern.

MOL kao pregovarač

Odlukom vlasti u Hrvatskoj MOL je kao manjinski vlasnik bio zapravo glavni dirigent. Znate da je to kod nas bila afera u kojoj je učestvovao Ivo Sanader, koji je i dozvolio MOL-u da upravlja. Pošto su imali dve izuzetno tehnološki moderne rafinerije u Slovačkoj i Mađarskoj, oni su odlučili da je ona u Sisku višak. I nisu naišli na dovoljan otpor u Hrvatskoj, kaže Štern.

Odgovarajući na pitanje da li je uobičajeno da Srbija i MOL sklope najpre akcionarski ugovor, iako još nije sklopljen kupoprodajni, a ne znamo ni da li će se to desiti, Štern odgovara:

„Nije to neuobičajena praksa. Naprotiv, mislim da je za Srbiju bolje što je sklopila ugovor već sada. Jer da je čekala da MOL najpre kupi, za neke stvari bi bilo kasno. Na svakoj zemlji, ovoga puta na Srbiji je da se zaštiti što je moguće bolje. Hrvatska to nije uradila, jer nije bilo političke volje“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da u ovakvim situacijama, kada su strateški resursi u pitanju, postoje i situacije da država kao manjinski vlasnik zapravo upravlja kompanijom, a većinski vlasnik samo ubira plodove koji mu pripadaju kao vlasniku akcija.

„Imate i takve slučajeve u svetu. I to je u redu, govorimo ipak o strateškim industrijama“, zaključuje Štern.