Branimir Jovanović sa Bečkog instituta: Dogovor EU i SAD potvrda da je Evropa ekonomski div, ali politički patuljak

Prva reakcija kada sam u nedelju pročitao šta sve dogovor Evropske unije i SAD predviđa, bila mi je da je ovo kapitulacija Evrope. Juče su reakcije većine ekonomista bile slične. Najspornije stavke su da se EU obavezuje da kupuje naftu i ostale energente od SAD u vrednosti od 250 milijardi evra godišnje. Dodatno, da investira oko 600 milijardi evra u SAD i da kupuje američko oružje u neobjavljenom iznosu, kaže za Forbes Srbija Branimir Jovanović, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Problematičnost ovakvog dogovora, Jovanović ilustruje sledećim primerima:

„EU trenutno uvozi oko 75 milijardi evra energenata godišnje iz Amerike. Sada se predviđa da se to odjednom utrostruči. Ukupni uvoz energenata EU je nešto manji od 400 milijardi evra. To znači da će američki uvoz činiti 60 odsto ukupnog uvoza energenata. A to Evropu stavlja u mali džep Amerike. Kad je počeo rat u Ukrajini, svi su pričali kako je EU previše zavisna od Rusije. To se pravdalo time da oko 40 odsto evropskog gasa dolazi odatle. Sada se EU slaže da 60 odsto svih njenih energenata dolazi iz Amerike. I to predstavlja kao pobedu“, kaže Jovanović.

Suficit EU će se pretvoriti u deficit

On dodaje i da Evropska unija trenutno ima suficit u trgovini robom sa SAD od oko 200 milijardi evra.

„Ako ovo sa energentima prođe, EU će imati deficit od oko 50 milijardi evra. To dolazi povrh deficita u trgovini uslugama. Taj deficit je veći od 100 milijardi evra. Na sve to treba dodati i uvoz američkog oružja, čiji iznos nije objavljen. Ipak, može se pretpostaviti da će biti u rangu od barem 100 milijardi evra godišnje. Pogotovo, imajući u vidu da su se NATO članice nedavno složile da ulažu pet odsto svog BDP‑a u vojne svrhe“, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.

Sve i da se ne ostvari sav ovaj uvoz, a o čemu se juče dosta govorilo u Evropskoj uniji, ostaje utisak da je Evropa svesno sebe stavila u podređeni položaj. To se vidi i po carinskim stopama.

„Opšta stopa na evropski izvoz u Ameriku biće 15 odsto, dok će američki izvoz u EU biti oslobođen carina. Slično je i sa automobilima. Dugo se govorilo da je evropska automobilska industrija najveći evropski izvoznik u Ameriku bila povlašćena. Evropski automobili na američkom tržištu imali su carinu od 2,5 odsto. Sa druge strane, za američke u Evropi važila je stopa od oko 12,5 odsto. Sada se sve to potpuno preokrenulo i evropski automobili će imati carinu od 15 odsto, a američki nula. To možda neće odmah naterati Evropljane da počnu da kupuju američke automobile, niti će Amerikance odvratiti od evropskih, ali utisak je da je EU Trampu dala sve što je tražio, a nije morala“, upozorava Jovanović.

Taman se činilo da Evropa dobija trgovinski rat

Sve se ovo dešava u trenutku kada se činilo da Evropa dobija trgovinski rat sa Amerikom i to praktično bez ikakvog manevra, napominje naš sagovornik.

„Američki BDP je u prvom kvartalu zabeležio pad, dok je BDP Evropske unije porastao više nego što se očekivalo. Evro je ojačao u odnosu na dolar za više od 10 odsto nakon što je Tramp prvi put objavio carine. Nakon ovog dogovora, stvari su se preokrenule. Evro je juče pao za oko jedan odsto, evropske berze takođe, dok su američke porasle. Stara fraza da je EU ekonomski div, a politički patuljak je u nedelju dobila možda i najjaču potvrdu do sada“.

Efekat na Srbiju

Na kraju, Jovanović se u razgovoru za Forbes Srbija osvrnuo i na poziciju naše zemlje u pregovorima sa administacijom Donalda Trampa. Podsetimo, Tramp upozorava da će se na izvoz država koje na kraju ne postignu dogovor sa SAD u pogledu carina, primenjivati stope od 15 do 20 odsto.

„Što se tiče Srbije ona je pogođena američkim carinama uglavnom indirektno, preko evropskog izvoza. Samo dva odsto srpskog izvoza završava u Americi, tako da ni najavljena stopa od 35 odsto neće imati neki veći efekat na srpski izvoz ili privredu. Stvar je više simbolična, da je Srbija, koja se predstavlja kao najveći Trampov prijatelj u regionu, čijeg je sina nedavno ugostila i koja planira da gradi Trampovu kulu, dobila najvišu stopu u regionu“, kaže Jovanović.

On napominje da istovremeno Kosovo i Albanija imaju stopu od 10 odsto.

„Navodno se trenutno vode pregovori sa američkom administracijom, ali čak i ako se postigne neka niža stopa, to će više imati politički i simbolički efekat nego stvarni ekonomski“, zaključuje Jovanović.