Kad iskustvo postane teret: Žene starije od 45 godina nevidljive na tržištu rada u Srbiji

Žene starosti iznad 45 godina spadaju u najranjiviju grupu na tržištu rada u Srbiji. Ova rečenica često se može čuti na različitim konferencijama posvećenim ženskom preduzetništvu, rodnoj ravnopravnosti, radionicama, obraćanju zvaničnika…

Da samo u kategoriji žena starijih od 45 godina ne dolazi do pada stope nezaposlenosti, upozorila je svojevremeno i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković.

Kako pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), najviše nezaposlenih žena ovih godina je kod onih koje imaju zanimanja ekonomski tehničar, među prodavcima, konfenkcionarima, zatim hemijsko tehnoloski i poljoprivredni tehničari, tekstilni radnici, osobe sa završenom gimnazijom kao srednjom školom.

I dok u NSZ kao krovnoj organizaciji koja raspolaže ovakvim podacima ne daju podatak o ukupnom broju žena ove starosne dobi koje su na evidenciji (ni nakon nekoliko poziva i molbi da nam dostave informaciju), prema podacima koje smo dobili od udruženja „Žene na prekretnici“, one čine gotovo polovinu prijavljenih žena na birou.

Svaka druga žena sa 45 godina i više, čeka na posao duže od 10 godina, te se mnoge više nikada ne vrate na formalno tržište rada, kažu u ovom udruženju.

Svaka treća žena na posao čeka duže od pet godina

Svaka treća žena čeka na posao pet godina i duže.

U udruženju „Žene na prekretnici“ kažu da je od 2021. do kraja 2024. procenat žena starijih od 45 godina na birou povećan za više od četiri procentna poena.

„Savetnice NSZ su nas upozorile da će na birou uskoro ostati samo stariji ljudi i to posebno starije žene“, kaže Perišić.

Ovom udruženju obraća se veliki broj žena ove starosne dobi koje ostaju bez posla kako u državnom, tako i privatnom sektoru.

Od osnivanja 2015. imali su kontakt sa skoro 800 nezaposlenih žena iz ove kategorije. Za njih organizuju radionice, obuke o korišćenju društvenih mreža i veštačke inteligencije, pokretanju sopstvenog posla, psihološku podršku i na taj način im pomažu da se snađu.

Pol i godine najveća prepreka

Najveća prepreka su pol i godine. Tako kažu sagovornice Forbes Srbija koje su se suočile sa problemom da u ovim godinama ostanu bez posla. Iskustvo se danas, kako kažu, nažalost manje gleda.

“Godine i pol, to su prve dve stvari koje poslodavac posmatra, a tek potom koliko ste stručni, koliko iskustva imate…”, kaže jedna od sagovornica Forbes koja je deo neslavne statistike nezaposlenih.

„Armija žena u srednjim i starijim godinama pojavila na tržištu rada poslednjih godina zbog masovnih otpuštanja uzrokovanih propadanjem preduzeća i fabrika, loših privatizacija, racionalizacije u državnoj upravi, ukidanjem agencija, institucija – gde su žene u većini“, kaže za Forbes Srbija Miroslava Perišić, predstavnica Udruženja.

Oko 40% žena dobilo otkaz zbog stečaja preduzeća

Njihova analiza je pokazala je da je više od 40% danas nezaposlenih žena u godinama iznad 45 dobilo otkaz zbog toga što je preduzeće otišlo u stečaj.

„Da imaju teškoće prilikom zapošljavanja potvrđuju i informacije Nacionalne službe zapošljavanja da se na njihovoj evidenciji konstantno povećava broj žena starijih od 45 godina dok se sve veći broj žena zapošljava u drugim starosnim grupama“, kaže Miroslava.

Marina Nikolić, diplomirani ekonomista koja se u nekoliko firmi bavila poslovima spoljne trgovine nedavno je otišla u starosnu penziju. Od 48. godine nije uspela da se zaposli sa fakultetskom diplomom na drugom radnom mestu.

Pokušavala je, kaže, da nađe posao i u administraciji i logistici, niže plaćene poslove u odnosu na one koje je obavljala ranije, ali bez uspeha. Marina smatra da su godine i pol, prva dva kriterijuma koje poslodavac posmatra.

„Tek potom idu stručnost, iskustvo i koliko možete da pružite… Jednostavno kada neko u radnoj biografiji vidi koliko imate godina i da ste žena, ne zove vas na razgovor“, kaže.

Prekvalifikacija kao rešenje

Nekima je pomogla prekvalifikacija. Zorana Tatić imala je sve do 2016. siguran posao. Radila je u sektoru prodaje u jednoj međunarodnoj kompaniji. Bila je zadovoljna platom i uslovima sve dok jednog dana, bez prethodne najave i objašnjenja nije dobila otkaz.

Pitala se šta je razlog, a vremenom je shvatila da je ideja bila da žele da podmlade kadar.

Tada je imala 45 godina. Pamti ovaj period kao jedan od najtežih i najstresnijih u životu jer naredne dve godine nije mogla da nađe novi posao.

„Imala sam utisak da se gubitkom posla ceo moj život raspada. Bila sam depresivna, povlačila sam se u sebe i pokušavala očajnički da nađem posao, ali bez uspeha“, priča.

Slučajno je čula za programe udruženja „Žene na prekretnici“ i odlučila da potraži pomoć i savet. Utorkom je pohađala grupu u kojoj se radilo na osposobljavanju za traženje posla. Četvrtkom su održavane psihološke radionice koje su Zorani tada naročito bile od pomoći, priča.

Sposobnosti i iskustvo primeniti u drugom poslu

Godinu dana kasnije, u avgustu 2019. godine, Zorana je počela da radi kao profesionalni upravnik zgrada. Registrovala je svoju preduzetničku radnju, a prethodno prošla proces obuke i dobila licencu.

Već je imala iskustva i bila je angažovana u svojoj zgradi oko različitih poslova, što joj je pomoglo dalje u ovom poslu.

Danas, kaže da od svog posla može da živi sasvim pristojno i da se nije pokajala. Na pitanje kako se odlučila i u čemu vidi bliskost sa poslom koji nije prethodno obavljala, kaže da je shvatila da svoje iskustvo, komunikativnost i sposobnosti može da primeni i bavi se nekom uslužnom delatnošću.

„Iz firmi u kojima sam radila nosim jedno dragoceno iskustvo i ovo je posao gde su moje organizacione sposobnosti mogle da dođu do izražaja. Svim ženama koje se nađu u ovakvoj situaciji savetujem da razmisle o prekvalifkaciji za posao u kome misle da mogu da se snađu i da je blizak nekim iskustvima i sposobnostima koje imaju. Kod mene je, recimo, to bio ključ da se opredelim za ovaj posao“, kaže.

Otkaz i u bankarskom sektoru

Iste godine kada i Zorana, diplomirani ekonomista Jelena Rakić bez posla je ostala u banci gde je godinama bila na poziciji rukovodioca jednog odeljenja.

Kada je došlo do promene vlasničke strukture, sa 28 godina staža proglašena je tehnološkim viškom. Tada je imala 57 godina i gubitak posla ništa joj lakše nije pao nego Zorani.

„U tom trenutku imala sam stambeni kredit i decu koja su se još školovala. Veliki je udarac to bio i nisam mogla tako lako da se oporavim. Bilo mi je jasno ono što se mnogim ženama pre mene desilo, a to je da poslodavac kada reši da otpusti radnika ne zanima ga vaš doprinos i sve ono što ste do tada radili, ako je odlučio da preseče i nastavi bez vas“, priča.

Ubrzo je u istom udruženju počela da sreće mnogo žena iz privatnog, ali i javnog sektora najrazličitijih obrazovnih profila. Mnoge sa fakultetskim diplomama, kaže.

Koliko god da joj je bilo teško verovala je nekako u to da još nije „zaokružila“ radni vek i da će se snaći.

Dve godine je pokušavala da nađe posao, a onda je saznala preko prijatelja za konkurs za posao u jednoj banci. Zahvaljujući preporuci uspela je da ga dobije. „Reč je bila o sličnom poslu kakav sam radila ranije, ali sam u ovoj banci radila sa mladim ljudima i obučavala ih“.

Ova banka nastojala je da sve starosne kategorije budu uključene tako da ima i pozitivnih primera“, priča.

U izvršnim odborima banaka nema starijih od 40 godina

Ono što primećuje u sektoru bankarstva, a što je naročito prisutno od 2020. je da u izvršnim odborima nemaju osobu stariju od 40 godina. Svedoči da je u izvršnim odborima bilo mladih osoba od 28 godina.

„Nesummjivo je u pitanju starosna diskriminacija. Bila sam svedok tome da su nastojali da zapošljavaju mlade tih godina. Pitam se gde je osoba od 25 ili 28 godina mogla da stekne iskustvo da se nađe u izvršnom odboru jedne banke“, kaže.

Žene u manjim sredinama teže se zapošljavaju

U NSZ kažu za Forbes Srbija da se pozicija žena na tržištu rada, posebno onih iz manje razvijenih područja, najčešće svrstava u kategoriju teže zapošljivih.

U prethodnom periodu bilo je poslodavaca koji su izrazili potrebe za zapošljavanjem. U pitanju su delatnosti u kojima su po prirodi poslova najviše zastupljene žene.

Među njima je dominantna tekstilna i auto industrija (poslovi šivača i izrade komponenata na proizvodnim trakama). Zatim uslužne delatnosti – hotelijerstvo, ugostiteljstvo i trgovina (poslovi na održavanju higijene prostorija, pripremanja hrane, prodaje proizvoda).

„Takođe i u oblasti zdravstva i nege starih lica (medicinske sestre tehničari i gerontodomaćice)“, navode u odgovorima za Forbes.

Zanati kao spas

Zbog manjka kadrova za mnoge poslove na tržištu, prevashodno zanatskih struka ima i primera žena kojima se u kasnijim godinama posrećilo da dobiju posao. Sagovornica iz okoline Loznice svedoči da je uspela da se zaposli sa 55 godina kada je otvorena fabrika tekstila u Malom Zvorniku. Do tada nije radila.

Kako je nakon dve godine firma zatvorena zaposlenje je potražila u fabrici čarapa u Loznici.

Tu je radila na određeno vreme, pune dve godine. Nakon što je mislila da će dobiti otkaz, u septembru ove godine (jer se tada navršilo dve godine rada u fabrici) i ujedno je napunila i 60 godina dobila je ugovor na neodređeno vreme.

U NSZ, s druge strane, ukazuju da se mogućnosti za zaposlenje povećavaju ukoliko žene iznad 45 godina imaju radno iskustvo, specifična znanja i ispunjavaju uslove za rad na nekim od poslova.

To su uglavnom poslovi negovateljica, zatim prodavačica, kuvarica, medicinska sestra, krojač, šivač, vaspitač, administrativni radnik, službenik u pozivnom centru, programer informacionog sistema, diplomirani/master inženjer elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama.

Takođe i zvanje profesor matematike, fizike, nastavnik/profesor stranih jezika, lekar sa odgovarajućom specijalizacijom, diplomirani farmaceut, stručnjak za finansije – računovođa.

Prednosti iskusnijih radnica

U Udruženju kažu da aktuelni trendovi bude nadu da ipak postoji šansa za moguće veće zapošljavanje žena ovih godina.

Prvi je, kako kažu, opšti nedostatak radne snage. Takođe i to što posledično polako raste interes poslodavaca za stariju radnu snagu, samim tim i iskusniju.

Drugi je da sve veći broj poslodavaca prihvata princip raznovrsnosti kao svoje strateško opredeljenje za povećanje profita. Podrazumeva, između ostalog, zapošljavanje radnika različitih godina i polova.

Poslodavci sve više traže i takozvane „meke veštine“. To su mogućnosti za rešavanje problema, organizacione veštine, kao i učešće u timskom radu.

„Zaposliti žene ove starosne dobi ima brojne prednosti. Kako to što imaju iskustvo, osećaj odgovornosti, kontakte koje donose iz vremena kada su radile, imaju već odraslu decu i slično…“navodi Miroslava Perišić.

Međutim, mada ohrabrujući, ovi trendovi još ne daju vidne rezultate u poboljšanju stanja nezaposlenih žena iznad 45 godina, kaže sagovornica.

Ugostitelji i bankari javljaju se da ih zaposle

Na pitanje da li su imali primere da je poslodavac izrazio želju da zaposli žene iz te kategorije ona kaže da su ih imali nekoliko. Uglavnom iz ugostiteljskog sektora.

Najuspešnija je bila saradnja sa jednom bankom. Ona je tražila žene u srednjim godinama i zaposlila je njih sedam, dodaje.

Banka nije tražila bankarsko iskustvo već samo spremnost da se radi. Organizovali su tronedeljni teoretski i praktični trening za žene koje su primili, dodaje sagovornica.

Obrazovanje i iskustvo

Najveći broj žena iznad 45 na evidenciji NZS ima srednje obrazovanje. Na listi dugoročnije nezaposlenih žena su ekonomski tehničari, prodavci, radnici u konfekciji, sa završenom gimnazijom, žene sa završenom ekonomskom školom… Manje je onih sa visokim obrazovanjem, odnosno završenim fakultetom.

Ipak, mnogima umesto da diploma otvori vrata ka novim mogućnostima, često ih zatvara. Poslodavci neretko smatraju da su prekvalifikovane i ne žele da ih adekvatno plate, kaže Perišić.

Zbog nemogućnosti da se zaposle, mnoge žene su primorane da rade neprijavljene na poslovima daleko ispod svojih kvalifikacija. U Udruženju navode primer žene koja im se javila, a koja je završila dizajnersku školu, a danas radi na jednom stovarištu. Prima minimalac.

Siva zona

Žene sa niskim kvalifikacijama, a njih ima najviše u seoskim oblastima i manjim gradovima su posebno osetljiva kategorija. One nisu dovoljno konkurentne na tržištu rada, kaže Perišić.

„Radno iskustvo kod tih žena je malo, mada to ne znači da one nisu radile. Naprotiv, jesu ali u sivoj zoni“, dodaje.

I pored velikog broja nezaposlenih žena sa više od 45 godina, a sa nižim obrazovanjem i srednjim obrazovanjem, za više od 80% žena na evidenciji NSZ postojeći programi prekvalifikacije su nedovoljni. Takođe, nisu usklađeni s potrebama tržišta.

„U NSZ nam kažu da nema dovoljno kapaciteta za obuke. Same savetnice tvrde da su neki kursevi zastareli, a da nekih nema u ponudi“, kaže Perišić.

Više žena razmišlja o preduzetništvu nego ranije

Poslovni konsultat Vladimir Veličković primećuje da je u poslednjih nekoliko godina prisutan novi trend, a to je da se više žena starijih od 45 godina nego ranije okreće preduzetništvu. Ukazuje i da GEM izveštaji odnosno indikatori za praćenje preduzetništva (2023/24) beleže rast ženskog pokretanja biznisa na oko 10% ukupne populacije na globalnom nivou. I u Srbiji raste broj programa i grantova za žensko preduzetništvo. Kao jedan od primera navodi platforme za pomoć ženama koje se bave ručnim radom i malim uslužnim poslovima. Primetno je, kako kaže, da one najčešće poslove pokreću u oblasti edukacije, savetovanja, uslužnih i kreativnih delatnosti. „Oslanjaju se na višedecenijsko iskustvo koje su stekle i kontakte koje imaju i tako se odvaže na taj korak“, objašnjava Vladimir Veličković. Ono što bi još moglo da pomogne da ne budu više deo statistike nezaposlenih je da kompanije uvedu „returnship“ programe. Takvi programi pomažu ljudima da se vrate na posao nakon duže pauze. Podrazumevaju kombinaciju posla, obuke, profesionalnog razvoja, mentorstva kako bi se pomoglo učesnicima da obnove veštine i ponovo počnu da rade.