Najproduktivnija stvar koju radimo svake godine? Zatvorimo firmu i odemo na odmor

Svake godine, nakon festivala Kan Lajons, zatvaramo naše kancelarije na čitavu sedmicu i idemo na odmor. Nema sastanaka. Nema imejlova. Nema očekivanja da se neko javlja ili proverava poruke. Samo prostor za predah.

Ljudi to vreme koriste na različite načine. Neki putuju. Neki spavaju. Neki ga provode sa porodicom. Neki konačno pročitaju knjige koje već dugo stoje na njihovim noćnim stočićima. Neki ne rade baš ništa – i upravo je to poenta.

Godinama smo slavili kulturu neprestanog rada. Nagrađivali smo duge radne sate, pretrpane kalendare i stalnu dostupnost. Iscrpljenost smo nosili kao znak časti. Ali negde usput počeli smo da poistovećujemo zauzetost sa produktivnošću.

Istina je da ljudi nisu mašine. Ljudska bića nisu stvorena da funkcionišu punim kapacitetom svakog dana u godini. Potrebni su nam periodi intenzivnog rada, nakon kojih slede periodi oporavka. Sportisti to razumeju. Vrhunski profesionalci to razumeju. Ipak, u poslovnom svetu često zanemarujemo jedan od najvažnijih uslova za dugoročan uspeh – odmor.

Nema dozvole da se zastane

Razgovor o dobrobiti zaposlenih na radnom mestu tradicionalno se usredsređuje na beneficije, programe i pogodnosti. Iako su te stvari važne, one često leče posledice, a ne uzrok problema. Suštinski problem je to što mnogi ljudi nemaju osećaj da imaju dozvolu da zastanu. Čak i kada imaju pravo na godišnji odmor, zaposleni često brinu da će zaostati s poslom. Odgovaraju na imejlove s plaže. Proveravaju poruke tokom večere. Vraćaju se s odmora umorniji nego što su bili kada su na njega otišli.

Kada cela organizacija istovremeno obustavi rad, ta dinamika se u potpunosti menja. Kada su svi odsutni, svi zaista mogu da se isključe. Nema straha da ćete propustiti važan sastanak. Nema strepnje zbog sve većeg broja nepročitanih imejlova. Nema bojazni da će se posao odvijati bez vas. Rezultat je nešto što je u današnjem svetu, u kojem smo stalno „na vezi“, sve ređe: istinski oporavak. A oporavak nije suprotnost produktivnosti. On je ono što produktivnost čini mogućom.

Iako sedmodnevna obustava rada možda nije praktična za svaku organizaciju, princip koji stoji iza nje univerzalan je: oporavak podstiče uspešnost. Istraživanja dosledno pokazuju da odmor unapređuje kreativnost, donošenje odluka, rešavanje problema i ukupne radne rezultate. Neke od najboljih ideja nastaju upravo kada se udaljimo od posla, a ne kada se primoravamo da nastavimo da guramo dalje. Svako ko je došao do važnog uvida pod tušem, tokom šetnje ili na odmoru to intuitivno razume. Predah donosi novu perspektivu. Perspektiva podstiče kreativnost. Kreativnost pokreće inovacije.

Na posao doneti najbolju energiju

Kao lideri, mnogo vremena provodimo razmišljajući o tome kako da pomognemo svojim timovima da ostvare najbolje rezultate. Ulažemo u tehnologiju, obuke i strategiju. Tragamo za većom efikasnošću i konkurentskim prednostima. Ipak, jedno od najefikasnijih ulaganja koje možemo da napravimo istovremeno je i jedno od najjednostavnijih – da ljudima damo vreme i dozvolu da obnove svoju energiju.

Zbog toga sam došla do uverenja da briga o dobrobiti zaposlenih nije pogodnost, već strategija za postizanje vrhunskih rezultata. Budućnost liderstva nije u tome da od ljudi tražimo da rade više sa manje resursa. Ona je u tome da im pomognemo da na posao koji je zaista važan donesu svoju najbolju energiju, kreativnost i ljudskost. Jer najjači timovi nisu oni koji nikada ne staju. To su oni koji znaju kada treba da zastanu, oporave se i vrate još snažniji.

Naša sedmica nakon festivala nije bekstvo od posla. To je ulaganje u ljude koji taj posao čine mogućim. Svaka organizacija pronaći će svoj način da to postigne. Ali lideri koji shvate da je oporavak neophodan za vrhunske rezultate imaće prednost u odnosu na one koji iscrpljenost i dalje smatraju znakom časti. A to bi mogla biti jedna od najzdravijih i najproduktivnijih poslovnih odluka koje jedna kompanija može da donese.

Šeli Zelis, saradnica Forbes