Nova realnost karijernog savetovanja na Zapadnom Balkanu: Šta pokazuje istraživanje o potrebama mladih?

Autor: Andrea Darabašić, Career launch, platforma za karijerno savetovanje i usmerenje mladih

Generacija u potrazi za smernicama

U regionu koji se još bori sa visokim stopama nezaposlenosti mladih, karijerno savetovanje postaje ključni faktor za njihov profesionalni razvoj. Novo regionalno istraživanje sprovedeno među 1.306 učesnika iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije pokazuje da karijerno usmeravanje i dalje nije dovoljno dostupno. Ali – i da postoji ogroman potencijal za promenu.

Najbrojniji ispitanici, čak 57% njih, pripadaju generaciji od 19 do 24 godine. Upravo onima koji se nalaze na pragu svoje karijere. Ipak, svega 35% ispitanika je ikada koristilo neku vrstu karijernog savetovanja.

Tihi jaz između mladih i sistema podrške

Najveći izazov nije u nepostojanju servisa, već u njihovoj nevidljivosti. Gotovo 38% mladih nikada nije čulo da takve usluge postoje, dok isti procenat smatra da im savetovanje nije bilo potrebno. Ovi podaci ukazuju na to da karijerno usmeravanje u regionu još nije postalo deo kulture obrazovanja i zapošljavanja.

Za one koji su ipak koristili dostupne servise, škole i fakulteti su bili najčešći izvor pomoći (32%), a zatim karijerni i omladinski centri (27%). Onlajn platforme su na trećem mestu (18%) — što pokazuje da digitalni alati polako zauzimaju prostor koji je donedavno pripadao isključivo obrazovnim institucijama.

Kada se upitaju šta im najviše treba, odgovori su iznenađujuće konkretni:

• 39% mladih želi više informacija o zanimanjima koja su tražena na tržištu,
• 38% traži prilike za prakse i volontiranje,
• 38% želi da nauči veštine samozapošljavanja.

Drugim rečima — generacija koja dolazi ne želi samo posao, već i razumevanje tržišta, mogućnost izbora i alate za samostalno kretanje kroz karijeru.

Onlajn svet kao nova kancelarija za savetovanje

Digitalne platforme i društvene mreže postaju nova vrata za razvoj karijere. Više od 60% ispitanika preferira onlajn 1-na-1 sesije, kao i povezivanje sa poslodavcima putem digitalnih kanala. Ovaj podatak otvara prostor za hibridni pristup — gde se personalizovana podrška kombinuje sa fleksibilnošću tehnologije.

Prosečna ocena dostupnosti karijernih servisa u regionu je svega 2,59 od mogućih 5. To jasno pokazuje da postoji prostor za unapređenje — ne samo kroz povećanje broja savetnika, već i kroz inovaciju formata i pristupa.

Kako izgleda karijerno savetovanje budućnosti?

Stručnjaci preporučuju tri pravca delovanja:

1. Kampanje informisanja – Potrebno je jasno, vidljivo i kontinuirano komunicirati postojanje karijernih servisa, posebno putem društvenih mreža i partnerstava sa univerzitetima.
2. Digitalna transformacija usluga – Platforme koje nude AI preporuke, karijerne mape i onlajn sesije mogle bi postati oslonac novog sistema podrške.
3. Partnerstva sa kompanijama – Direktna veza između mladih i poslodavaca ne samo da povećava zapošljivost, već i jača poverenje u proces savetovanja.

Potencijal za promenu

Ono što istraživanje najjasnije pokazuje jeste da region Zapadnog Balkana ima ljudski kapital spreman za promenu — generaciju koja traži informacije, alate i prilike. Kada bi se 38% mladih koji danas ne zna da karijerno savetovanje postoji informisalo i uključilo, efekti na tržište rada mogli bi biti višestruki: od bržeg zapošljavanja do većeg zadovoljstva poslom.

Karijerno savetovanje, nekada posmatrano kao dodatna usluga, sada postaje strateški alat ekonomskog razvoja. U vremenu kada se mladi sve više okreću digitalnim rešenjima — od pretrage karijernih prilika na Tiktoku do mreža profesionalaca na Linkdinu — region ima priliku da napravi iskorak ka budućnosti u kojoj svaka mlada osoba zna gde i kako da pronađe svoj put.