Oprezni, pragmatični, racionalni: Generacija Z ne planira da „gine za posao“

Ako možemo da sudimo po rezultatima istraživanja sprovedenog u Srbiji tokom 2025/26 godine na uzorku od 1.100 ispitanika, može se reći da je Generacija Z oprezna, pragmatična i racionalna.

Na događaju „Serbian GenZ Meet Up 2026“ koji je održan u Privrednoj komori Srbije gde su predstavljeni rezultati istraživanja i održana panel diskusija sa predstavnicima ove generacije, direktor i osnivač agencije Intelligence Market Research, Miljan Premović, razbio je nekoliko mitova, ali je i otvorio neka „neprijatna“ pitanja.

AI: pretnja ili korist

I dok se starije generacije plaše da će ih AI zameniti, Generacija Z pokazuje zavidnu dozu „hladne glave“. Na pitanje koliko su zabrinuti da će ih AI alati zameniti u poslovima kojima se bave ili planiraju da se bave, 31% njih kaže da nije zabrinuto. Polovina „i jeste i nije“, a 19% ispitanika priznaje zabrinutost.

Poređenja radi, na isto ovo pitanje u SAD-u, Generacija Z u 22% odgovora izražava zabrinutost, 34% njih nije uopšte zabrinuto, dok 44% njih kaže da „i jesu i nisu zabrinuti“.

„Ovo je po mom mišljenju realno stanje. Kada god je nešto novo, nedovoljno ispitano, uvek postoji određena vrsta bojazni. Međutim, sa druge strane, ovde ne postoji neki ekstrem u mišljenjima ili nekog velikog straha kod mladih ljudi vezano za AI. To je tako zato što se sve više razume kako AI funkcioniše“, ističe Premović.

Situacija sa alatima koji dominiraju kada je reč o Generaciji Z gotovo je monopolistička. ČetGPT prednjači sa 86%. Gemini zauzima drugo mesto sa skromnih 5%, dok 8% ispitanika iz Generacije Z ne koristi uopšte AI alate.

„Sve platforme koje su napravljene na osnovu ČetGPT-a su neprikosnovene. To ne znači samo za svakodnevni rad, nego i za naš svakodnevni život. Ako bismo išli u detalje, verovatno bi ovi rezultati bili nešto drugačiji. Ukoliko bismo pitali neko specifičnije pitanje za neki konkretan problem, pa šta bi neko koristio od AI alata, verovatno bi to bilo drugačije“, objašnjava Premović.

Društvene mreže: Kreatori ili posmatrači?

Uprkos stereotipu da mladi „žive na mrežama“, 64% ispitanika kaže da generalno ne kreira sadržaj. Samo 11% aktivno objavljuje sadržaj, dok 25% deli sadržaj isključivo u krugu prijatelja.

„Da li možemo da zaključimo da mladi ne kreiraju sadržaj? Ne. Možemo da zaključimo da nisu aktivni u svakodnevnom kreiranju sadržaja da bi imali neki status influensera“, navodi Premović.

Za komunikaciju najviše koriste Votsap (66%) i Viber (38%), dok među mrežama prednjače Instagram (65%) i Tiktok (39%).

Generacija Z u Srbiji, reklo bi se, nije opsednuta viralnošću, već privatnošću. I to potvrđuju podaci o deljenju ličnih podataka. Čak 42 odsto ispitanika kaže da ne deli podatke zarad personalizovanih usluga, što ih čini opreznijim od vršnjaka u mnogim zapadnim zemljama.

Premović ističe da su personalizovane usluge na visokom stepenu razvitka, ali i da se nisu mnogi „uhvatili za tu mogućnost“. Osim toga, važna su i određena ograničenja. Ukoliko se pogrešno koriste, mogu proizvesti potpuno suprotan efekat.

„Zato je važno da se napravi balans. Potrebno je shvatiti šta ćemo raditi sa tim podacima, zbog čega je određeni podatak važan i da li smo u stanju da nešto operativno uradimo sa tim podatkom kako bismo tom potrošaču bili na usluzi“, objašnjava Premović.

Finansijska sigurnost bez iluzija

Možda najveći raskorak između percepcije i realnosti se vidi u finansijama. Samo 16% mladih se oseća potpuno finansijski sigurno, dok je 28% otvoreno nesigurno. Čak 21 odsto nema stalne prihode, a 22 odsto njih kaže da ne uspeva da uštedi gotovo ništa.

Hrana odnosi skoro dve trećine budžeta kod 68,9% ispitanika. Slede pretplate, garderoba i prevoz.

Posao na prvom mestu samo za 5% mladih

Ako je suditi po brojkama, Generacija Z ne planira da „gine za posao“. Čak 34% mladih bez zadrške stavlja život ispred posla, dok 42% traži savršen balans. Posao na prvom mestu? Tek simboličnih 5%.

Poruka je jasna. Posao da, ali ne po svaku cenu. Mladi ne odbijaju rad. Oni odbijaju ideju da posao bude njihov identitet.

Još je zanimljivija činjenica da su fleksibilno radno vreme (43%) i rad od kuće (29%) višestruko važniji od onoga što se smatra dobrom platom (11%). Da li su ovi rezultati pokazatelj „generacijske razmaženosti“? Ili je pak reč o generaciji koja je odrasla uz krizu, inflaciju i nestabilnost, te je odlučila da bar kontroliše ono što može? Svoje vreme.

„Plata nije na prvom mestu. Nigde nećete videti platu na prvom mestu prioriteta. Ako vi kroz komunikaciju sa budućim zaposlenim ne nudite ništa od onoga što njih zanima, naravno da će vas pitati za platu. Oni će shvatiti da je to što rade neka vrsta kazne, pa kada je već to kazna, da barem onda budu plaćeni. Ono što njima znači ili se podrazumeva jesu fleksibilnost i rad od kuće“, objašnjava Premović.

Da bi se to obezbedilo, ističe on, potreban je izvestan nivo poverenja između zaposlenog i poslodavca.

„Važno je da mogu da znam i da mu verujem da kada mu kažem da uradi određenu aktivnost u određeno vreme, ne postoji kašnjenje“, dodaje Premović.

Van radnog vremena, o poslu razmišljaju ponekad (40%), pa i vrlo često (23%). Ako je već tako, i o poslu razmišljaju i van radnog vremena, ali odbijaju da mu podrede sopstveni život, onda bi se reklo da nije reč o manjku ambicije, već o promeni prioriteta. Generacija Z ne ruši tržište rada, ona mu postavlja nove uslove. Više smisla, poverenja i kontrole na svojim životom.