Osećate pritisak da radite van radnog vremena? Možda ste manje produktivni, a ne više

Novi podaci ankete iz Slekovog Vorkfors laba (Workforce Lab), koja je obuhvatila oko 10.000 zaposlenih u kancelarijama, pokazali su da ljudi koji prestaju s radom na kraju radnog dana prijavljuju 20% produktivniji učinak u poređenju s onima koji osećaju pritisak da rade van radnog vremena.

Nije iznenađujuće da su oni koji su osećali potrebu da nastave s radom nakon radnog vremena prijavili dvostruko veći nivo stresa i iscrpljenosti povezan s poslom u odnosu na svoje kolege koji su se isključili. (Oni koji su sami izabrali da rade kasno, bilo iz razloga rasporeda ili ličnih ambicija, nisu prijavili negativne strane).

Rezultati ankete, koji su nastavak Slekovog istraživanja Future Forum, koje je široko citirano tokom pandemije, dolaze na kraju godine kada su mnogi izvršni direktori, u ime veće produktivnosti, podsticali mentalitet „uradi više s manje“ i obavezan povratak na radno mesto, što je mnoge radnike frustriralo zbog ometanja na radnom mestu i dužih sati provedenih u putovanju. Ali, zapravo, takvi napori mogu pogoršati produktivnost.

„Konvencionalna mudrost u vezi produktivnosti uvek je bila ako želite proizvesti više, jednostavno radite više“, kaže Kristina Jancer (Christina Janzer), viša potpredsednica istraživanja i analitike i šefica Slekovog Vorkfors laba, koji sprovodi istraživanja i eksperimente za unapređenje načina rada. „Ovo je naša prilika da razbijemo mit. Više sati ne znači nužno bolju produktivnost“.

Jancer priznaje da iako Slek (Slack) ima podešavanje „ne uznemiravaj“, ažuriranje statusa i alate za zakazano slanje, „još uvek ima više posla za nas kako bismo ih podstakli i učinili ih vidljivijim“. Ipak, „konačno je na kompaniji, timu i kulturi da zaista uspostave te osnovne norme“, kaže ona.

Slekova anketa dolazi iz samoprijavljenih odgovora umesto specifičnih mera za produktivnost učesnika studije ili broja radnih sati. Utvrdila je da su oni koji su se osećali obavezanim da rade van radnog vremena 50% više puta rekli da imaju previše prioriteta u odnosu na one koji rade tradicionalne sate; istovremeno, zaposleni koji su radili duže sate prijavili su sličnu efikasnost tokom dana kao i oni koji su radili po uobičajenom rasporedu, što sugeriše da menadžeri ne čine dovoljno da prioritizuju rad i spreče osećaj preopterećenosti, kaže Jancer. Za mnoge organizacije, najnoviji podaci pokazuju „stvarno veliku priliku za menadžere da igraju veću ulogu u pomaganju ljudima da prioritizuju i da vreme provedeno na poslu učine vrednim“, kaže Jancer.

Anketa takođe pokazuje da su zaposleni u kancelarijama prijavili „zlatnu zonu“ od četiri sata dnevno kao idealnu količinu vremena potrebnu za fokusirani rad, i da je više od dva sata sastanaka trenutak kada se osećaju preopterećenima. U međuvremenu, polovina ispitanih zaposlenih u kancelarijama rekla je da retko ili nikada ne uzimaju pauze tokom radnog dana.

Nalazi ankete o dugim satima i produktivnosti nisu novi. Akademska istraživanja odavno pokazuju da izvan određene granice, dodatni sati mogu dovesti do smanjenja produktivnosti. Studija iz 2014. godine, na primer, pokazala je da produktivnost zaposlenih oštro opada nakon radne nedelje od 50 sati, a zatim strmoglavo pada nakon 55 sati. Studija Bostonskog univerziteta o konsultantima, s druge strane, pokazala je da menadžeri nisu mogli primetiti razliku između onih koji zaista rade 80 sati nedeljno i onih koji se pretvaraju da to rade. Zatim postoji istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje zaključuje da rad od 55 ili više sati nedeljno povećava rizik od moždanog udara za 35% i rizik od umiranja od bolesti srca za 17%.

Ipak, u vreme hibridnih radnih aranžmana i priliva tehnologije koje ljudima omogućavaju da preispitaju obrasce i prakse rada, to je podsećanje da postoje alternativne strategije osim jednostavnog produžavanja radnog vremena kako biste dobili više od ljudi. „Produktivnost nije linearna“, kaže Jancer, primećujući da je 75% ispitanika u anketi reklo da doživljavaju pad produktivnosti popodne između 15 i 18 časova. „Postoje ovakve prilike da stvarno razmislimo o tome kako ljudi troše i strukturiraju svoj dan“.

Slekova anketa takođe je otkrila da su oni koji su prijavili najveću produktivnost češće koristili strategije upravljanja vremenom poput rezervisanja vremena za određene zadatke, proveravali e-poštu samo u određeno vreme i postavljali tajmer kako bi održali koncentraciju.

Slek eksperimentiše i s nekim alatima za povećanje produktivnosti: Nedavno, Jancerov tim imao je „nedelju brzih sastanaka“ gde su prepolovili trajanje svih sastanaka – na primer, svi termini od 30 minuta bili su zakazani na 15 minuta – kako bi videli koliko je stvarno potrebno vremena. Kompanija takođe ima nedelje, dva puta svakog tromesečja, tokom kojih su sastanci privremeno uklonjeni iz kalendara kako bi se razmislilo koji funkcionišu, a koji ne.

„To je odlična prisilna funkcija“, kaže Jancer. „Možete zaista postići puno s aspekta produktivnosti. Ali druga stvar je da vas tera da radite na drugačije načine. Shvatate da ono što ste mislili da mora biti sastanak od 30 minuta zapravo [može] biti asinhrona poruka na Sleku“. Ili, kako mnogi primećuju, imejl.

Džena Mekgregor, novinarka Forbes