Povratak u kancelarije bi mogao da otera više šefova nego radnika iz kompanija

Ljudi koji su zaduženi za sprovođenje politike povratka u kancelariju možda su baš oni koji će zbog nje i otići, otkriva nekoliko novih izveštaja. To bi moglo da bude iznenađenje za izvršne direktore koji strahuju da su mlađi radnici ti koji će se odupreti pozivima da se vrate u kancelariju.

Dve nove analize naglašavaju da će zaposleni na višem nivou želeti da promene posao nakon što se uvedu politike povratka u kancelariju. Tako nude nove dokaze koji se nadovezuju na prethodne izveštaje o navikama pri radu na daljinu kod iskusnijih radnika.

Gartner, konsultantska i istraživačka firma za ljudske resurse, podelila je nalaze iz ankete sprovedene na 3.500 zaposlenih. Ona je pokazala da je 33% ispitanika na rukovodećem nivou, koji su dobili uputstvo da se vrate u kancelariju, reklo da će zato napustiti svog sadašnjeg poslodavca. U međuvremenu, samo 19% ispitanika bez šefovske pozicije, reklo je isto.

Anketa, sprovedena u novembru 2023, ali objavljena tek nedavno, pokazuje da je to tako, iako je više od polovine rukovodilaca reklo da je razlog kojim je njihov poslodavac pravdao potrebu povratka – vrlo ubedljiv.

„Viši lideri – a oni baš komuniciraju i predstavljaju odluke u poslovanju – nisu otporni na očekivanja veće fleksibilnosti koju vidimo kod svih zaposlenih“, kaže Karolin Ogava, direktorka istraživanja Gartnera.

Gartnerova anketa objavljena je dva dana nakon akademskog istraživanja koje je otkrilo da je vraćanje rada u kancelariji u tri velike tehnološke kompanije, uticalo na odlaske radnika na višim pozicijama. Radni dokument razmatra podatke iz kompanije pod nazivom People Data Labs nakon što su različite politike povratka u kancelariju zaživele u Eplu, Majkrosoftu i Spejs Iksu. Uporedio ih je sa odlivom viših zaposlenih u firmama sa sličnim kadrom.

Oni koji su otišli, nisu patili na svojim sledećim poslovima, kaže Dejvid Van Dajk, doktorant na Univerzitetu u Mičigenu. „Ne nalazimo nikakve dokaze da su prihvatali druge pozicije, niža mesta ili da će ostati nezaposleni“, kaže Van Dajk, koji je koautor rada sa Florianom Gansiliusom iz Mičigena i docentom Univerziteta u Čikagu Ostinom Rajtom. „To sugeriše da zaposleni na višim pozicijama imaju mnogo opcija“.

Spejs Iks nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Portparol Epla Džoš Rozenstok ukazao je na prethodnu izjavu kompanije u kojoj se kaže da istraživanje donosi „netačne zaključke“ i „ne odražava realnost našeg poslovanja“, kao i da je „odlazak na istorijski niskom nivou“.

Majkrosoft je, takođe, odbacio nalaze istraživanja. Ejmi Kolman, korporativna potpredsednica za ljudske resurse kompanije, rekla je u saopštenju poslatom e-poštom da se nalazi ne poklapaju sa internim podacima Majkrosofta, „posebno u vezi sa osipanjem“.

„Takođe je netačno reći da imamo povratak na kancelarijski pristup. Imamo hibridno radno mesto koje je fleksibilno i mešavina je stilova rada od radnog mesta, preko lokacije do radnog vremena“. (Medijski izveštaji kažu da je u aprilu 2022. Majkrosoft počeo da traži od radnika da budu prisutni 50% vremena osim ako nemaju dozvolu svojih menadžera; međutim, kompanija ima 100% pozicija na kojima se radi na daljinu i, kaže portparol Majkrosofta, hibridni pristup dobija pozitivne reakcije zaposlenih i predstavlja „početnu tačku iz koje proizilazi mnogo fleksibilnosti“, a ne kruta praksa.)

Oba izveštaja se zasnivaju na prethodnim anketama ili podacima koji sugerišu da radnici generacije Z nisu oni koji imaju najveći otpor prema obavezi dolaska u kancelarije ili da je najmanje verovatno da će raditi iz kancelarije. Prema podacima ekonomiste sa Univerziteta Stanford Nika Bluma i drugih, procenat plaćenih punih radnih dana od kuće najveći je među radnicima između 30 i 44 godine.

Oni najverovatnije imaju malu decu ili moraju dugo da putuju na posao. Istraživanje koje je sprovela kompanija Seramaunt na skoro 400 radnika pokazalo je da samo 11% radnika generacije Z želi da radi od kuće puno radno vreme, u poređenju sa 34% starijih radnika. Drugo istraživanje firme Čekr, pokazalo je da 68% menadžera želi nastavak rada na daljinu, dok je taj udeo među zaposlenima samo 48%.

Novi izveštaji dolaze u trenutku kada neke kompanije pooštravaju opcije rada na daljinu. Volmart je u utorak rekao da, pored smanjenja „nekoliko stotina“ korporativnih poslova, traži od većine zaposlenih na daljinu da se vrate u svoju matičnu kancelariju u Arkanzasu ili u druge kancelarije u San Francisku ili Njujorku.

Nekih 37% poslodavaca – što je najveći procenat do sada – ima „strukturirani hibridni” model, prema nedavnom izveštaju Flek Indeka, koji omogućava rad na daljinu, ali takođe zahteva određeno vreme u kancelariji. Procenat kompanija koje očekuju kancelarijski posao sa punim radnim vremenom je opao, otkrio je Flek Indek, iako neke kompanije, poput UPS-a i Boinga, sada zahtevaju pet dana u nedelji u kancelariji za neke grupe radnika.

Brajan Eliot, koji je ranije vodio istraživački konzorcijum Slack’s Future Forum, a sada savetuje izvršne timove o fleksibilnim radnim aranžmanima, ukazuje na još jedno istraživanje Gartnera iz januara. „To nije samo jedan dokaz, to su razne stvari“, kaže on. „Stariji ljudi, koji očekuju da ih tretiraju kao odrasle, su isti ljudi koji imaju mnogo opcija“.

Van Dajk kaže da su on i njegovi koautori proučavali tri kompanije u izveštaju, jer su one bile među prvima koji su primenili neku vrstu pristupa povratku u kancelariju, omogućavajući istraživačima da distanciraju svoje rezultate od široko rasprostranjenih tehnoloških otpuštanja koja su usledila nakon toga.

Način na koji se politike sprovode može da evoluira tokom vremena, a Van Dajk kaže da bi se rezultati mogli promeniti. Sve je više kompanija koje sada imaju zahteve za povratak u kancelarije, što znači da bi prilike za prelazak u druge firme mogle biti ređe. „Posmatramo kompanije koje su bile rani pokretači…mogli biste zamisliti da se ovi efekti menjaju jer se sve više kompanija već vraća u kancelariju“.

Ipak, pošto poslovni lideri i dalje brinu o uticaju rada na daljinu na produktivnost, saradnju i timsko povezivanje među zaposlenima, trebalo bi da uravnoteže te brige sa rizicima gubitka vrhunskih talenata ako odluče da sprovedu rigidnu obavezu, kaže Eliot.

„Svodi se na poverenje“, kaže on. „Talentovani ljudi uvek imaju izbor“.

Džena Mekgregor, novinar Forbes