Prvi maj i idealni zaposleni: Pitali smo poslodavce ko im je najbolji radnik i zbog čega

Da li biste mogli da navedete svog idealnog radnika? Pitali smo direktore kompanija imaju li takvog sada ili su nekada s njim ili njom radili. Neki su „iz prve ruke“ izdvojili konkretna imena koja su svojim načinom rada i osobinama značajno uticali na razvoj firme. Drugi imaju i više kandidata.

Osnivač i suvlasnik trgovinskog lanca Gomex Goran Kovačević za Forbes izdvaja Milenka Đukića, sada šefa distribucije. U firmu je došao 1997. i počeo je na poslovima pakovanja robe u magacinu.

Volja i želja

„Kada sam osnovao firmu u Zrenjaninu nismo imali dovoljno kadrova sa iskustvom. Kolege su mi rekle da znaju čoveka koji traži posao, a koji je pre toga u Zrenjanin izbegao iz Hrvatske. Nisam ga poznavao, ali kako nam je bio potreban radnik u magacinu zaposlili smo ga“, priča Kovačević.

Vremenom je, kako kaže, video da je zainteresovan za posao, ima ozbiljan pristup prema onome što radi i da je veoma inteligentan i sposoban.

Od fizičkog radnika koji je pakovao i slagao robu u magacinu postao je vremenom šef smene, zatim šef skladišta, a onda i šef distribucije i na toj poziciji je i danas.

Kada je reč o tome šta je baš Milenka izdvojilo od drugih radnika, Kovačević kaže da najpre volja i želja da radi koju je otvoreno pokazivao. Zatim i organizacione sposobnosti, brzina u radu i posvećenost poslu.

„Video sam da vredi ulagati u njega, ponudio sam mu priliku da posećuje seminare i da se usavršava, što je on rado prihvatao“, priča Kovačević.

Kovačević kaže da je Milenko organizovao sistem distribucije za 300 prodavnica tako da sve štima i ide najbrže moguće i bez zastoja. Posebno tokom pandemije. Nijedna radnja nije bila zatvorena zahvaljujući njemu.

Kovačević navodi i konkretan primer kako izgleda kada se Milenku poveri neki posao:

„Dešavalo se da mu kažemo: sada imamo ovaj problem i izazov, gledaj da okupiš radnike i da vidimo kako to da rešimo. On nije profil menadžera kome morate sve u detalj navoditi i čekati kako će neku ideju da sprovede u delo. Dovoljno je da kažete šta je cilj i plan i on organizaciju sam napravi i osmisli tako da se ideja sprovede bez greške“, navodi naš sagovornik.

Timski igrač je posebno važan radnik

Kovačević kaže da je kao poslodavac uvek kod radnika najviše cenio ako je neko timski igrač, želi da uči i usavršava se. Takođe i da prizna grešku kada se desi i otvoreno to kaže i pita za pomoć kako da je reši da bi se posao sprovodio bez problema.

Navodi i da su se okolnosti u svetu rada dosta promenile. Sada vlada manjak određenih kadrova, naročito u sektoru trgovine, pa su na neki način i radnici u boljem položaju jer mogu lakše da nađu novi posao i diktiraju uslove.

Njegovo viđenje je da bar u njegovoj kompaniji većina radi i bolje i više nego što su dužni za platu koju primaju. „Imate i 10 odsto ljudi koji šta god da radite tražiće način da zloupotrebe sistem i sva pravila usmeravate prema toj nekolicini jer radnika nema dovoljno, što nije u redu“, kaže Kovačević.

Primećuje i da se u odnosu na raniji period izgubio odnos pripadnosti prema firmi i da je ona nekada mnogima bila kao porodica. Danas u startu svi računaju da će promeniti više firmi i neće ostati u jednoj do penzije.

Za najbolje nema završene priče

Radenku Radanu, generalnom direktoru Saga Grupe, teško je da izdvoji samo jednog čoveka kao radnika koga će posebno pamtiti.

Kaže da su u poslednjih godinu dana ključne pomake napravili novi ljudi koje su zaposlili. Oni su doneli različita iskustva iz drugih industrija i inicirali promene koje su bile potrebne u ovoj kompaniji.

Kaže da je one najbolje od drugih radnika izdvojila pre svega spremnost da ozbiljno sagledaju procese koje su ranije smatrali „završenim pričama“.

„Na primer, novi direktor finansija je pokrenuo redefinisanje načina na koji smo radili budžetiranje i izveštavanje. Operativni direktor je postavio jasnija “pravila igre” i promenio ritam rada između sektora. Kolega koji je zadužen za razvoj i internu primenu AI alata je zajedno sa timovima iz Sagine dve kompanije razvio rešenje za brže interne procese“, kaže Radan.

Od želje da ode na pusto ostrvo do zaposlenja

Ipak, nesvakidašnji primer koji izdvaja je radnik koji u ovu firmu nije kročio uobičajenim putem. Naime, kada je Linkdinu pročitao objavu mladog čoveka u kojoj piše kako mu je sve dosadilo i da će otići na pusto ostrvo ako uskoro ne pronađe posao koji ga inspiriše odlučio je da ga pozove na razgovor.

Danas je deo tima Sage i vodi koordinaciju novih biznisa u okviru ćerki kompanija. „Rezultat njegovog dolaska je bio konkretan i vidljiv. Bolje međusobno povezivanje regionalnih predstavništava, bolja razmena znanja i ubrzavanje procesa na nivou grupe“, kaže Radan.

Kada je reč o današnjim izazovima u svetu rada i tome da li je teško doći do kvalitetnog kadra Radan smatra da je najteže naći ljude koji su spremni i da nauče novo i da zadrže odgovornost.

„Primećujemo da dolazi generacija koja je otvorena za nove tehnologije, što je sjajno, ali istovremeno treba raditi na razvijanju otpornosti i doslednosti u poslu. Postaje ključna sposobnost da ljudi brzo razumeju i usvajaju promene u industriji“, ističe.

Radan posebno kod radnika ceni inicijativu, odnosno kada vidi da neko ne čeka da mu se kaže šta treba da radi.

Pouzdanost, lojalnost, kreativnost

Biljana Jovanović, vlasnici i direktorki Modne kuće Luna, izdvaja tri imena – Milanka Josimović, Zdenka Banović i Tanja Bogdanović.

Njih izdvaja zbog kvaliteta koje ceni – pouzdanost i sposobnost da se sagleda šira slika, kao i mogućnost da radnik razume sopstveni zadatak i celokupan pravac kojem firma teži.

Milanka je finansijski direktor kojoj može da poveri najosetljivije zadatke i potpuno se osloni na njihovu realizaciju. „U nekim stvarima je pouzdanija od mene same, stroga kad treba, ali uvek pravedna, što cenim“, kaže Biljana.

Tanja vodi maloprodaju i izdvaja se po spremnosti da prihvati promene. Uvek je spremna da uči i implementira nove procedure što je Biljani posebno važno. Zdenka Banović je stub kompanije u Bosni i Hercegovini već više od dve decenije. Nju, kako kaže, posebno izdvaja lojalnost firmi, kao i kreativnost u radu koju je unela u sektoru prodaje.

Inovativnost, a ne poslušnost

Osnivač kompanije Galeb Radoslav Veselinović pohvalio se da upravo ovih dana u penziju ispraćaju nekoliko radnika koji su u toj firmi bili ceo radni vek. Oni su, kaže, dali veliki doprinos razvoju.

Pre dve godine u penziju je otišao i Milivoje Pucarević. Ovaj elektroinženjer je pomogao u razvoju opreme za zavarivanje, a koga Veselinović posebno pamti zbog predanog rada na tom rešenju.

Takođe i radnik koji više nije u ovoj kompaniji Dražen Rapić je neko koga naš sagovornik izdvaja. Učestvovao je još od 2004. u razvoju hardvera i softvera za fiskalne kase.

Ta dva radnika posebno je upamtio zbog inovativnosti i predlaganja ideja koje su važne za poslovanje.

Veselinović ističe da je upravo inovativnost ono što najviše najviše ceni kod radnika, a ne poslušnost. „Njih dvojica su bili izuzetno vredni i sposobni i iskoračili su u tom pravcu. To i danas u kompaniji pamtimo i poštujemo“, kaže.