Rodna ravnopravnost najbrže raste u politici: Kvalitet posla krenuo unazad

Poslednji, tek objavljeni, indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju iznosi 60 poena. Dokazuje uporan, ali sve sporiji napredak. Prvi je rađen 2014. godine i poslednje cifre pokazuju rast od 7,6 poena. Kada bi nastavili istim tempom, kažu sami autori istraživanja, bilo bi potrebno 40 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti. Ovaj scenario se, međutim, čini previše optimističnim.

Izveštaj za Srbiju za 2024. godinu pripremljen je kroz saradnju Republičkog zavoda za statistiku, SeConS – grupe za razvojnu inicijativu i agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women.

Četvrti indeks rodne ravnopravnosti je izračunat na osnovu podataka iz 2022. godine. U odnosu na prethodni, ukupan rezultat je za dva poena bolji. To je, napominje se u istraživanju, usporavanje inače sporog napretka.

„Podaci ukazuju na neravnomeran napredak u okviru šest domena. U odnosu na 2018. godinu, najveći napredak zabeležen je kao i prethodnih godina u domenu moći, malo povećanje vrednosti indeksa se registruje u domenima novca, znanja i zdravlja. Negativna promena registruje se u domenu rada, dok je u domenu vremena nije moguće pratiti zbog nedostatka novijih podataka“, navodi se u istraživanju.

Evropa brže rasla

S obzirom na to da je napredak u Srbiji usporio, porastao je i jaz u odnosu na EU. U prethodnom izveštaju razlika je bila 9,4 poena, a sada je – 11 poena. Srbija beleži manji porast u odnosu na 19, a veći u odnosu na osam država članica EU. Najveći jaz u odnosu na prosek EU27 prisutan je u domenima novca (22 poena) i vremena (19,8 poena).

Indeks rodne ravnopravnosti istovremeno meri i nivo postignuća i rodni jaz u različitim oblastima na skali od jedan do 100. Vrednosti indeksa koje su bliže jedinici odražavaju i nisko postignuće i veliki rodni jaz. Rezultati koji su bliže 100 odražavaju istovremeno visoko postignuće i mali ili nikakav rodni jaz. Sve se to prati u šest ključnih domena: radu, novcu, znanju, vremenu, moći, zdravlju.

„Napredak je veoma neravnomeran. Zapravo veći deo napretka i povećanja vrednosti indeksa postignut je zahvaljujući pozitivnim tendencijama u domenu moći. I to političke, dok se u ostalim domenima beleži slab napredak. On je u čitavom posmatranom periodu od 2014. do 2022. bio manji od tri poena. U dva već pomenuta domena (znanja i vremena) ne beleži se napredak“, navodi se u istraživanju.

Plate nabolje, kvalitet nadole

U domenu rada indeks rodne ravnopravnosti meri da li žene i muškarci imaju jednak pristup tržištu rada. Kao i da li u jednakoj meri rade u kvalitetnim oblicima zaposlenosti i uslovima rada.

„Indeks rodne ravnopravnosti za domen rada u 2022. iznosi 69,0 poena i niži je nego Indeks iz 2018. godine za 0,4 poena. Ovaj blagi pad u vrednosti indeksa duguje se padu kod poddomena segregacije i kvaliteta rada koji premašuje napredak ostvaren na poddomenu participacije“, objašnjavaju istraživači.

U okviru domena novca mere se rodne nejednakosti u pristupu finansijskim resursima, kao i ekonomska situacija u kojoj žive žene i muškarci. Poddomen finansijskih resursa sadrži podatke o mesečnim zaradama žena i muškaraca merenim preko dva indikatora.

„Vrednost indeksa u domenu novca u 2022. iznosila je 61,4 poena, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 1,7 poena. Povećanje vrednosti indeksa nije odraz konzistentnih tendencija. Naprotiv, dok je vrednost indeksa poddomena finansijskih resursa povećana za 8,5 poena, vrednost indeksa poddomena ekonomske situacije smanjena je za 7,7 poena“, nalaz je istraživanja.

To što je segment finansijskih resursa bolje ocenjen je posledica povećanja prosečnih plata i za žene i za muškarce. U slučaju ekonomske situacije, ona je smanjenja jer je došlo do povećanja udela stanovništva koje nije u riziku od siromaštva i među ženama i među muškarcima. Samo što je povećan udeo muškaraca koji nisu u riziku od siromaštva.

Znanje uz moć

„Indeks rodne ravnopravnosti u domenu znanja iznosio je 56,8 u 2022. godini, što predstavlja blago povećanje od 0,8 poena u odnosu na 2018. godinu. Povećanje vrednosti indeksa duguje se blagom povećanju vrednosti indeksa na oba poddomena“, kaže se u objavljenoj publikaciji „Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji“.

U okviru domena moći meri se rodni jaz u učešću u strukturama političke, ekonomske i društvene moći.

„Indeks rodne ravnopravnosti u domenu moći iznosi 53,4 poena. Domen moći je i ovoga puta, kao i kod prethodnog izveštaja, domen sa najvećim pozitivnim promenama. Povećana je vrednosti za 6,9 indeksnih poena između 2018. i 2022. godine. Ovo povećanje duguje se povećanju indeksa u svim poddomenima, odnosno političke, društvene i ekonomske moći“, ističe se u istraživanju.

Zdravlje vrlo blizu evropskom rezultatu

Kada se meri domen zdravlja, on iznosi 84,4 poena u 2022. i blago je povećan 0,3 poena u odnosu na 2018. Dok je vrednost indeksa za poddomen statusa i pristupa povećana, vrednost indeksa za poddomen ponašanja je smanjena.

Radi kompletne slike koristi se i domen nasilja nad ženama. U istraživanju to zovu „satelitski domen“. Srbija nije bila u mogućnosti da izračuna vrednosti indeksa za ovaj domen.

„Ali je zahvaljujući istraživanju koje je sprovedeno pod vođstvom OEBS-a 2018. godine o dobrobiti i bezbednosti žena moguće sagledati situaciju prema nizu indikatora. Takođe, tokom jeseni 2021. godine, Republički zavod za statistiku sproveo je istraživanje o bezbednosti i kvalitetu života žena prema istoj metodologiji koje se bavilo i nasiljem nad ženama. To će omogućiti da se vrednost indeksa za domen nasilja nad ženama izračuna za potrebe narednih izveštaja“, poručuju autori.