Uporedili smo aktuelne podatke na ex-YU tržištu rada: Gde je Srbija po pitanju plata i zaposlenosti

Nismo najgori, ali ni najbolji. Srbija se ne ističe mnogo među bivšim jugoslovenskim republikama po pokazateljima na tržištu rada.

Svih šest država beleže poslednjih godina smanjenje nezaposlenosti. Baš kao i Srbija, i ostale zemlje okruženja sada se češće suočavaju sa nedostatkom nego viškom kadra.

Crna Gora i Slovenija odskaču po pitanju stope aktivnosti stanovništva. Valja napomenuti da Slovenija ubedljivo najmanje kuburi sa nezaposleniošću. I, očekivano, beleži najveća primanja.

Forbes Srbija je poredio pet parametara sa tržišta rada u šest država regiona.

Stopa aktivnosti

Za početak, posmatrali smo koliki udeo radno sposobnog stanovništva je aktivan. To znači da imaju posao ili su u potrazi za njim.

Prema poslednjim dostupnim podacima, ovaj podatak je najpovoljniji u Sloveniji. Prema podacima od pre svega nekoliko meseci, u Sloveniji ih je malo više od milion. I tako se dolazi do stope od 64,5 odsto.

Statistika demantuje tradicionalno uverenje da građane Crne Gore ne krasi vrednoća. U ovoj zemlji je aktivno 319.100 stanovnika i oni čine 63,9 odsto radno sposobne populacije.

Srbija je po ovom parametru treća. Anketa o radnoj snazi, iz drugog kvartala ove godine, kaže da je aktivno 3,15 miliona naših sugrađana. Tako dolazimo do stope od 56,2 odsto.

Hrvatska je sledeća. U ovoj državi je 54,5 odsto aktivnog stanovništva. U brojkama, reč je o 1,78 miliona ljudi.

Država	Stopa aktivnosti (%)
Slovenija	64,5
Crna Gora	63,9
Srbija	56,2
Hrvatska	54,5
Severna Makedonija	52,2
Bosna i Hercegovina	49,1

U Severnoj Makedoniji radi, ili želi da radi, najmanje 792.746 stanovnika. Stopa aktivnosti tako je 52,2 odsto.

Na začelju je Bosna i Hercegovina. Prema podacima Agencije za statistiku, aktivan je 1,41 milion građana. Stopa aktivnosti je 49,1 odsto.

Imaju posao

U skladu sa ostalim pokazateljima, Slovenija je najuspešnija po učešću zaposlenih u radno sposobnoj populaciji. Radi 989.000 građana. To je podatak za populaciju od 15 do 74 godine, jer je to najveća skupina koju je sajt slovenačke statistike ponudio uz obračunatu stopu. U drugim državama ova stopa se računa u odnosu na populaciju od 15 do 89 godina.

„Zaposleni su lica starosti 15–89 godina koja su u posmatranoj sedmici najmanje jedan sat obavljala neki plaćeni posao. U novcu ili naturi, uključujući i neplaćene porodične radnike, kao i lica koja su imala zaposlenje, ali su u toj sedmici bila privremeno odsutna sa posla“, stoji u metodološkom objašnjenju Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Šta kaže stopa zaposlenosti

U Crnoj Gori podaci kažu da je zaposleno 56,6 odsto radno sposobnog stanovništva. Ako bi se brojali, njih je 282.600.

Srbija je i ovde – treća. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, a videli smo kako ona broji zaposlene, njih je u Srbiji 2,88 miliona. U procentima – 51,5% ukupne populacije starije od 15 godina.

Država	Stopa zaposlenosti (%)
Slovenija	62,4
Crna Gora	56,6
Srbija	51,5
Hrvatska	51,4
Severna Makedonija	46,2
Bosna i Hercegovina	42,9

Hrvatska je od nas slabija tek za promil. U njoj je zaposleno 1,7 miliona ljudi, odnosno 51,4 odsto građana.

Sledi Severna Makedonija u kojoj radi 701.369 građana. Oni čine 46,2 odsto populacije određene starosti.

Na začelju je ponovo Bosna i Hercegovina. Radi 1,23 miliona ljudi, a to je manje od polovine potencijalne radne snage. Preciznije – 42,9 odsto.

Nezaposlenih sve manje

U Sloveniji je bez posla 33.000 građana i to je svega 3,2 odsto aktivnog stanovništva.

U ovoj kategoriji, Hrvatska je druga. Stopa nezaposleni u ovoj zemlji je 5,5 odsto. Konkretno 86.000 ljudi.

Srbija je, opet, treća. I to zahvaljući stopi nezaposlenih od 8,5 odsto. Bez posla je 267.000 ljudi. Naša Anketa o radnoj snazi nudi podatak i o neformalnoj zaposlenosti.

„Neformalna zaposlenost podrazumeva rad u neregistrovanim poslovnim subjektima. Ili rad u registrovanim poslovnim subjektima bez ugovora o radu. Kao i rad neplaćenih porodičnih radnika“, objašnjena je metodologija.

Prema poslednjim podacima, u drugom kvartalu ove godine u neformalnom statusu je bilo 11,4 odsto zaposlenih u Srbiji.

Država	Stopa nezaposlenosti (%)
Slovenija	3,2
Hrvatska	5,5
Srbija	8,5
Crna Gora	11,5
Severna Makedonija	11,5
Bosna i Hercegovina	12,6

Crna Gora i Severna Makedonija imaju isti procenat nezaposlenih – 11,5 odsto aktivnih građana. U prvoj to obuhvata 36.500 ljudi, a u drugoj 91.377.

Nezaposlenih je procentualno najviše u Bosni i Hercegovini – 12,6 odsto. Znači, 179.000 građana sposobnih za rad.

Van tržišta rada

Neaktivnim se smatraju svi stariji od 15 godina koji u posmatranoj nedelji nisu obavljala nijedan plaćeni posao. Nisu, međutim, ni tražili posao. Ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve nedelje.

Prema poslednjim podacima, takvih je procentualno najmanje bilo u – Sloveniji. Samo 35,5 odsto. Sledi Crna Gora sa stopom od 36,1 odsto, pa Srbija sa 43,8. odsto.

Hrvatska je blizu sa 45,5 odsto, a u Severnoj Makedoniji ta brojka iznosi 47,8 odsto. Jedino je u Bosni i i Hercegovini ona veća od polovine – 50,9 odsto.

Baš ovom populacijom u Srbiji bavilo se istraživanje Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije iz 2021. godine. Autor je Dragan Aleksić.

Između ostalog, analiza je pokazala da se i u Srbiji smanjila neaktivnmost u radnoj populaciji, od 15 do 64 godine. Zato je značajno porasla, sa 40 na 47 odsto, zastupljenost najstarije populacije. Autor to objašnjava starenjem stanovništva.

Ženama teže da se uključe

Studija nudi i neke od odgovara zašto su određene grupe neaktivne.

„Analiza ličnih razloga neaktivnosti pokazala je da je neaktivnost žena često uslovljena brigom o deci ili odraslim članovima porodice. Čak 97% neaktivnih koji su ovo naveli kao razlog su žene“, stoji publikaciji „Neaktivnost na tržištu rada u Republici Srbiji“. „Promovisanje različitih lokalnih inicijativa poput programa geronto-domaćica generisalo bi dvostruku korist“.

Problem je i među najmlađom, radno sposobnom, populacijom. Njima je potrebno nešto više vremena da iz klupa krenu na posao.

„Problem sa stupanjem na tržište rada veoma je izražen kod mladih osoba. Istraživanje Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije pokazalo je da je mladima u Srbiji potrebno znatno više da okončaju tranziciju od škole do posla nego njihovim kolegama u okviru Evropske unije. U slučaju mlade osobe u Srbiji od završetka školovanja pa do pronalaska prvog zadovoljavajućeg zaposlenja protekne u proseku nešto manje od dve godine. Nalazi jedne studije posebno ističu značaj prakse/volontiranja/rada tokom školovanja za zapošljivost mladih“, jedna je od preporuka.

Neaktivnost radno sposobnog stanovništva samo je jedan od problema našeg tržišta rada. Ali je u njemu možda i mali deo rešenja.

„Srbija je zemlja koja se suočava sa izazovima kao što su snažna depopulacija, starenje stanovništva i rastuća radna emigracija. Ukoliko se sistematski ne radi na aktivaciji osoba koje se trenutno nalaze van tržišta rada ne preostaje nam ništa nego da već u bliskoj budućnosti budemo prinuđeni da uvozimo radnike iz drugih, manje razvijenih, zemalja. Nedostatak radnika neće biti rezervisan za specifična zanimanja, kao što je u ovom trenutku slučaj, već će nezadovoljene potrebe za radom biti aktuelne širom tržišta rada“, zaključak je ove analize.

Na kraju, koliko to sve vredi

Sasvim verovatno deo problema na tržištu rada izaziva poslednji parametar koji smo poredili – prosečna neto plata. Kao što je decenijama unazad slučaj, ona je najveća u Sloveniji. Iznosi 1.610 evra.

U susednoj Hrvatskoj prosečna plata je 1.444 evra. Po ovom parametru, Srbija je skliznula sa dosadašnjeg trećeg mesta. Zauzela ga je Crna Gora u kojoj je prosečna plata, prema poslednjim podacima, iznosila 1.014 evra.

Država	Plata (u evrima)
Slovenija	1.610
Hrvatska	1.444
Crna Gora	1.014
Srbija	913
Bosna i Hercegovina	800
Severna Makedonija	727

U Srbiji je junski prosek bio „težak“ 107.075 dinara, odnosno 913 evra. U Bosni i Hercegovini plata je iznosila 800 evra, a u Severnoj Makedoniji – 727 evra.