Četbotovi su novi intervjueri za posao

Početkom juna Amanda Klejpul (Amanda Claypool) je tražila posao u restoranu brze hrane u Ešvilu, u Severnoj Karolini. Međutim, suočila se sa neočekivanom i dosadnom preprekom: problematičnim četbot regruterima.

Nekoliko primera: Mekdonaldsov (McDonald’s) četbot regruter „Olivia“, odobrio je intervju uživo za Kejpul, ali nije uspeo da ga zakaže zbog tehničkih problema. Vendisov (Wendy’s) bot je uspeo da zakaže intervju uživo, ali to je bilo za posao koji ona nije mogla da radi. Onda je četbot Hardisa (Hardee’s) poslao na intervju sa menadžerom prodavnice koji je bio odsutan — teško da je to bila besprekorna strategija zapošljavanja.

„Pojavila sam se u Hardisu i bili su prilično iznenađeni. Ekipa koja je upravljala restoranom nije imala pojma šta da radi sa mnom ili kako da mi pomogne“, rekla je za Forbes Klejpul, koja je na kraju prihvatila posao na drugom mestu. „Izgledalo je komplikovanije nego što bi trebalo“, rekla je. (Mekdonalds i Hardis nisu odgovorili na zahtev za komentar. Portparol kompanije Vendis je rekao za Forbes da bot stvara „efikasnost u zapošljavanju“, dodajući da je „inovacija u našem DNK“).

HR četbotovi, poput onih sa kojima se Klejpul susrela, sve se više koriste u industrijama, kao što su zdravstvo, maloprodaja i restorani, kako bi se filtrirali nekvalifikovani kandidati i zakazali intervjui sa onima koji bi mogli da budu pravi za posao. Mekdonalds, Vendis, CVS Helt (CVS Health) i Lovs (Loves) koriste Oliviju, četbota koji je razvio Paradoks (Paradox), startap za veštačku inteligenciju, vredan 1,5 milijardi dolara sa sedištem u Arizoni. Druge kompanije poput Loreala (L’Oreal) oslanjaju se na Maju (Mya), AI četbot koji je u San Francisku razvio istoimeni startap. (Paradoks nije odgovorio na zahtev za komentar o Amandinom iskustvu).

Većina regrutacionih četbotova nije tako napredna ili razrađena kao savremeni četbotovi za razgovor, kao što je ČetGPT (ChatGPT). Oni su prvenstveno korišćeni za poslove koji imaju veliki broj kandidata – kao što su blagajnici, radnici u magacinu i asistenti za korisničku podršku. Oni su površni i postavljaju prilično jednostavna pitanja: „Da li znate kako da koristite viljuškar?“ ili „Da li ste u mogućnosti da radite vikendom?“.

Međutim, kao što je Klejpul otkrila, ovi botovi mogu da greše – i nije uvek dostupna ljudska podrška kada nešto krene naopako. Jasni odgovori koje mnogi botovi zahtevaju mogu da znače automatsko odbijanje nekih kvalifikovanih kandidata, koji možda neće odgovoriti na pitanja kao što to želi veliki jezički model.

Stručnjaci upozoravaju da bi to mogao da bude problem za osobe sa invaliditetom, ljude koji ne znaju engleski jezik i za starije kandidate za posao. Aron Konopaski (Aaron Konopasky), viši pravni savetnik u Komisiji za ravnopravnost u zapošljavanju SAD-a (The U.S. Equal Employment Opportunity Commission – EEOC), strahuje da četbotovi, poput Olivije i Maje, možda neće pružiti ljudima sa invaliditetom ili zdravstvenim problemima alternativne opcije za dostupnost ili radna zaduženja.

„Ako se radi o ljudskom biću sa kojim razgovarate, postoji prirodna prilika da razgovarate o razumnim uslovima“, rekao je on za Forbes. „Ako je četbot previše rigidan, a osoba treba da bude u mogućnosti da zatraži neku vrstu izuzeća, onda im četbot možda neće dati priliku da to urade“.

Diskriminacija je još jedna briga. Predrasude koje leže u podacima koji se koriste za obuku veštačke inteligencije, mogu da dovedu do pristrasnosti i diskriminacije u alatima u kojima je korišćena. „Ako četbot gleda na stvari poput toga koliko vam je potrebno da odgovorite, ili da li koristite ispravnu gramatiku i složene rečenice, tada počinjete da brinete da li će doći do pristrasnosti“, rekla je Polin Kim (Pauline Kim), profesorka prava zapošljavanja i radnog prava na Univerzitetu Vašington, čije se istraživanje fokusira na upotrebu veštačke inteligencije u alatima za zapošljavanje. Međutim, takva pristrasnost može da bude teška za otkrivanje kada kompanije nisu otvorene da kažu zašto je potencijalni kandidat odbijen.

Početkom jula, Njujork je doneo novi zakon koji zahteva od poslodavaca koji koriste automatizovane alate, kao što su skeneri biografija i razgovori sa četbotovima, da provere svoje alate zbog pristrasnosti prema rasi i polu. U 2020. država Ilinoj je usvojila zakon koji zahteva od poslodavaca, koji primenjuju veštačku inteligenciju za analizu video intervjua, da obaveste kandidate i dobiju njihovu saglasnost.

Međutim, za kompanije koje žele da smanje troškove zapošljavanja, AI alati za pretragu se čine očiglednom opcijom. Odeljenja za ljudske resurse su često među prvima, gde se vidi smanjenje broja zaposlenih, rekao je Metju Šerer (Matthew Scherer), viši savetnik za radnička prava i tehnologiju u Centru za demokratiju i tehnologiju (Center for Democracy and Technology). „Ljudski resursi su uvek bili centralni troškovi za kompaniju, nikada nisu bili stvar koja kreira prihod. Četbotovi su veoma logičan prvi korak u pokušaju da skinete deo tereta sa regrutera“, objasnio je on.

To je deo obrazloženja zbog kojeg Sens HQ (Sense HQ) pruža kompanijama poput Sirsa (Sears), Dela (Dell) i Sonija (Sony), AI četbotove, zasnovane na SMS porukama, koji pomažu njihovim regruterima da se izbore sa hiljadama kandidata. Kompanija tvrdi da ju je već koristilo oko 10 miliona kandidata za posao, a suosnivač Aleks Rouzen (Alex Rosen), rekao je za Forbes da takvi brojevi znače mnogo veći broj potencijalnih kandidata.

„Razlog zbog kojeg smo prvo napravili četbota bio je da pomognemo regruterima da razgovaraju sa većim krugom kandidata, nego što bi to mogli sami da urade“, rekao je on, dodajući obavezno upozorenje: „Ne mislimo da veštačka inteligencija treba sama da odlučuje o zapošljavanju. Tu postaje opasno. Jednostavno smatramo da to još nije na tom nivou“.

Rekrut Bot koristi veštačku inteligenciju u procesu zapošljavanja, upotrebom mašinskog učenja kako bi pregledao bazu podataka od 600 miliona kandidata za posao, koji potiču iz javno dostupnih podataka i tržišta rada — sve sa ciljem da pomogne kompanijama da pronađu kandidate za posao slične njihovim trenutnim zaposlenima.

„To je nešto kao kada Netfliks preporučuje filmove zasnovane na drugim filmovima koje volite“, rekao je za Forbes izvršni direktor i osnivač Džeremi Šif (Jeremy Schiff). Međutim, i ovde je pristrasnost očigledna briga; angažovanje više istih kandidata ima svoje mane. Amazon je 2018. uklonio svoj sistem za praćenje biografija, zasnovan na mašinskom učenju, koji je diskriminisao žene jer su njegovi podaci za treniranje uglavnom bili sastavljeni od biografija muškaraca.

Četbotovi su veoma logičan prvi korak u pokušaju da rasteretite deo posla regrutera

Metju Šerer, viši savetnik za politiku u Centru za demokratiju i tehnologiju

Urmila Džanardan (Urmila Janardan), analitičarka politike u Apturnu (Upturn), neprofitnoj organizaciji koja istražuje kako tehnologije utiču na prilike za ljude, napomenula je da neke kompanije takođe koriste testove ličnosti, kako bi odbile kandidate – pri čemu pitanja za selekciju kandidata, možda uopšte nisu povezana sa poslom . „Možda ćete čak biti potencijalno odbijeni zbog pitanja o zahvalnosti i ličnosti“, kažu oni.

Za Rika Gneda (Rick Gned), honorarnog slikara i pisca, deo intervjua putem četbota, uključivao je i test ličnosti, kada je aplicirao za posao punjenja polica proizvodima u australijskom supermarketu Vulvorts (WoolWorths). Četbot, koji je napravila firma za zapošljavanje Sepija (Sapia AI – ranije poznata kao Prediktiv Hajr (PredictiveHire)), zamolio ga je da pruži odgovore od 50 do 150 reči na pet pitanja, a zatim je analizirao njegove odgovore, tražeći osobine i veštine koje odgovaraju željama regrutera.

Zaključujući da se Gned „dobro nosi sa promenama“ i da je „više fokusiran na širu sliku koja ga tera da sagledava detalje“, pozvan je u sledeći krug intervjua. Iako Sepija ne zahteva od kandidata da odgovaraju na pitanja u okviru vremenskog ograničenja, sistem meri strukturu rečenica, čitljivost i složenost reči koje se koriste u tekstualnim odgovorima, naveo je izvršni direktor i suosnivač Sepije, Barb Hajman (Barb Hyman) u mejlu.

Gned je izjavio za Forbes da je čitav proces doživeo kao dehumanizujući i zabrinjavajući. „Ja pripadam demografskoj grupi gde to ne utiče na mene, ali brinem se za ljude koji su manjina, a koji često čine veći deo tržišta rada, sa nižim primanjima“.

Za jednog aplikanta za posao, koji je tražio da bude anoniman da bi mogao slobodno da govori, četovanje sa botom ima najmanje jednu pozitivnu stvar. Kada popunjava stotine prijava za posao, često ne dobije odgovor, ali bot ga je barem uverio da je njegova prijava primljena. „To mi je bar malo podiglo moral na mnogo načina, ali da moram ovo (dopisivanje sa četbotom) da radim za svaki posao za koji apliciram, bilo bi mi naporno“, kaže on.

Raši Šrivastava, novinarka Forbes