Četiri razloga zbog kojih vas rad na daljinu čini usamljenim i kako to da promenite
Rad na daljinu doneo je fleksibilnost, autonomiju i oslobađanje od dugih putovanja na posao, ali nije bez mana. Jedan od najčešćih izazova sa kojima se zaposleni na daljinu suočavaju jeste neočekivan osećaj izolacije. Iako rad od kuće zvuči kao ostvarenje sna, svakodnevna realnost može delovati isključeno i usamljeno.
Ako se tako osećate, niste jedini. Mnogi radnici na daljinu imaju slične teškoće. Istraživanje kompanije Galup pokazalo je da se 25% zaposlenih koji rade isključivo na daljinu oseća usamljeno, u poređenju sa samo 16% onih koji rade u kancelariji. Dobra vest? Postoje praktični načini da se osećate povezanije, podržanije i ispunjenije u svom radu na daljinu. Evo četiri razloga zbog kojih rad na daljinu može delovati usamljeno – i šta možete učiniti da to promenite.
1. Nedostatak ličnog kontakta sa kolegama
Jedna od najočiglednijih promena kod prelaska na rad na daljinu jeste izostanak spontanih socijalnih interakcija. Brzi razgovori u hodniku, pauze za kafu ili zajednički trenuci tokom ručka možda deluju beznačajno, ali upravo oni grade osećaj zajedništva i pripadnosti. Bez tih neformalnih susreta, lako je osećati se izolovano – čak i ako ste ceo dan na video pozivima.
Da biste to ublažili, preuzmite inicijativu i organizujte povremena okupljanja uživo ako vam kolege žive u blizini. Nešto jednostavno poput kafe može napraviti veliku razliku. Ako ste geografski udaljeni, predložite virtuelna okupljanja koja nisu vezana za posao, poput zajedničke kafe petkom ujutru preko Zuma, tematskih ručkova ili čak timskog kviza. Uvođenje socijalnog vremena u radni kalendar može vratiti preko potrebnu ljudsku povezanost i održati timski duh.
2. Zamućena granica između poslovnog i privatnog života
Rad na daljinu često briše fizičke i mentalne granice koje nam pomažu da odvojimo profesionalni identitet od privatnog. Kada vam trpezarijski sto postane radni sto, teže je “isključiti se” s posla, a vremenom to može dovesti do emocionalne iscrpljenosti i osećaja gubitka uporišta.
Postavljanje jasnih granica između posla i privatnog života je ključno. Odredi posebnu radnu zonu, čak i ako je to samo mali kutak, i mentalno ga tretiraj kao svoju kancelariju. Započni i završi svoj radni dan rutinama koje imitiraju odlazak na posao i povratak: prošetaj, istegni se ili slušaj podkast. Uspostavi radno vreme i jasno ga saopšti svom timu.
Podjednako je važno da, pored radnog prostora, imaš i zone u domu koje su isključivo za lični život – gde možeš istinski da se isključiš i opustiš. Bilo da je to udoban kutak za čitanje, trpezarijski sto za porodične obroke ili vreme provedeno napolju, te aktivnosti i prostori podsećaju te da odmor i privatno vreme nisu luksuz, već potreba. Ove granice štite tvoje lično vreme, stvaraju zdravu strukturu dana i smanjuju rizik od sagorevanja i emocionalnog zamora.
3. Nedostatak energije iz timskog okruženja
Postoji posebna energija koja se stvara kada ste okruženi motivisanim kolegama, razmenjujete ideje u realnom vremenu i osećate da ste deo nečega većeg od sebe. Bez te energije, rad na daljinu može delovati statično ili čak ustajalo.
Da bi se ponovo probudio taj osećaj saradnje, razmisli o članstvu u coworking prostoru. To ti može doneti promenu okruženja i staviti te među ljude koji takođe rade na svojim ciljevima. Ako ti trošak predstavlja problem, obrati se poslodavcu – mnoge kompanije su voljne da pokriju članarinu u coworking prostorima kao deo podrške radu na daljinu. Takođe, predloži više timskog rada u realnom vremenu – kroz zajedničke radne sesije ili brainstorming pozive uživo. Iako je za virtuelno oživljavanje timske energije potrebno uložiti trud, vredno je toga.
4. Ograničena socijalna interakcija van poslovnih zadataka
Rad na daljinu može pretvoriti svaki razgovor u spisak obaveza. Sastanci postaju ekstremno efikasni, mejlovi kratki, a neobavezni razgovori koji su ranije popunjavali praznine – nestaju. Vremenom, ovaj funkcionalni stil komunikacije može ostaviti osećaj emocionalne praznine, čak i kada ste ceo dan u interakciji s ljudima.
Jedan način da vratiš socijalnu komponentu jeste kroz „radne grupe“ – kratke video pozive gde ti i kolege zajedno radite u tišini. Ove sesije oponašaju iskustvo rada rame uz rame u kancelariji, omogućujući spontani razgovor i osećaj prisustva.
Takođe, razmisli o tome da prvih nekoliko minuta sastanaka posvetite ličnim proverama („check-in“), ili da organizujete povremene Slek kanale koji nisu vezani za posao. Za deljenje nove muzike, planova za vikend ili zanimljivosti iz života. Ove male promene mogu pomoći da se stvori osećaj zajednice koji prevazilazi čisto izvršavanje zadataka.
Osećaj usamljenosti tokom rada na daljinu ne znači da nešto nije u redu sa tobom. To samo znači da si čovek. Ljudi su stvoreni za povezivanje, i iako rad na daljinu to može otežati, ne mora ga u potpunosti isključiti. Preduzimanjem proaktivnih koraka, možeš vratiti toplinu, povezanost i smisao u svoj radni dan.
Tvoj život u radu na daljinu možeš da oblikuješ. Cilj nije da rekreiraš kancelariju, već da izgradiš novi ritam koji podržava i tvoju produktivnost i tvoje blagostanje. Usamljenost će možda ponekad pokucati na vrata, ali ti imaš alate da je zadržiš napolju. Počni polako, budi dosledan i imaj razumevanja prema sebi na tom putu.