Čime se to bavi 120 preduzetnika pod šifrom 3316: Najezda stručnjaka za letilice

Ko se zagledao u registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre, zakleo bi se da tajni Titov svemirski program nije samo mit. Deo privrednika, reklo bi se, nema nikakvu dilemu koliko je istinit, a koliko pseudodokumentaran film „Hjuston, imamo problem“. Najmanje njih 230.

Toliko firmi i preduzetnika se bavi, ili se bavilo, delatnošću pod brojem 3316 – popravka i održavanje letilica i svemirskih letilica. Posle prvog razgovara sa jednim od ovih servisera shvatili smo da ne zalaze u tajne vasione. Letilicama se, međutim, bave.

I ovaj podatak je samo malo manje zanimljiv od šanse da popravljaju rakete. U ovom trenutku, najmanje 120 preduzetnika, širom Srbije, aktivno se bavi održavanjem i popravkom letilica. Pre svega komercijalnih aviona. Podjednako oni registrovani u selima nadomak Dimitrovgrada, Bajine Bašte, Vrnjačke Banje… U Ralji, Malom Požarevcu, na Zlatiboru… I tek poneki sa sedištem u Surčinu. Najveći broj njih je desetinama, pa i stotinama kilometara daleko od najbližeg aerodroma. Samim tim i od prvog aviona.

Još blizu 100 preduzetnika, iste delatnosti, je pauziralo ili odustalo od posla. Preostalih 16 su kompanije i predstavništva stranih firmi. Sve zajedno, šifru 3316 u nekom momentu je imalo njih 230.

Rade širom sveta

Serviseri letilica mahom nisu bili raspoloženi da otkrivaju detalje svog poslovnog modela. Čast izuzecima. Ispostavilo se da sedište njihovih biznisa nema mnogo veze sa mestom rada. Oni zapravo rade – bukvalno širom sveta.

A vlasnici preduzetničkih radnji su podjednako avio-inženjeri i avio-mehaničari. Dobar deo radnji je osnovan upravo prošle godine. I za to postoji objašnjenje.

„Jednostavno je rad u Srbiji postao skoro nepodnošljiv“, rekao nam je jedan od sagovornika. „Kod nas se radi kao pre deset i više godina. Takva je organizacija i takvi su uslovi rada. O plati ne želim ni da govorim. U inostranstvu je svakako daleko isplativije. Ne bih da otkrivam koliko“.

Putuju po potrebi

Veliki broj preduzetničkih radnji iz ove branše često registruje privremeni prekid rada. U odnosu na poslove dogovorene u inostranstvu.

„Mi putujemo u inostranstvo i boravimo određeni period tamo. Radimo na stranim aerodromima za strane avio-kompanije. Ja sam jedno vreme išao svakih petnaest dana van zemlje. Nekada idemo kao ekipa i radimo zajedno, nekada sami. Radnje smo registrovali da bismo izmirivali svoje obaveze prema državi“, govori nam jedan od avio-mehaničara.

Kako još čujemo, serviseri su potrebni širom sveta. Nema granice. Jedino ograničenje je tip licence koje mehaničar, odnosno inženjer poseduje. Naši su uglavno radili na „boing“ i „erbas“ avionima. Svetskim nebom leti daleko veći broj tipova aviona.

Aviona više od mehaničara

Postoji objašnjenje i zašto je poslednih nekoliko godina sve više šansi za ovakav način rada.

„U svetu drastično raste broj aviona. Biće ih više nego mehaničara. Tokom korone i drastičnog pada posla, pojedini su napustili struku. Počeli su nečim drugim da se bave. Uslovi kod nas, s druge strane, nisu postali bolji“, objašnjava naš sagovornik.

Među glavnim za održavanje aviona ima i žena. Dobar deo sadašnjih preduzetnika godine je proveo u Jat Tehnici.

Upravo ovu firmu, kako su nedavno pisali mediji, tokom poslednje dve godine je napustilo 25 licenciranih avio-mehaničara, a obim posla raste.

Prema poslednjem finansijskom izveštaju, imali su ukupno 640 zaposlenih. To je za 15 više nego na kraju 2022. godine. ,

„Povećanje broja zaposlenih proizilazi iz povećanog obima posla što pokazuju veći poslovni prihodi kao i veći troškovi zaade“, stoji u izveštaju o poslovanju ove kompanije. „Jat Tehnika je u kontinuiranoj saradnji sa vazduhoplovnim školama i svake godine privlači nove generacije talentovanih mehaničara“.

Flota danas broji 28.400 aviona

Izveštaj potvrđuje očekivanja da će broj letilica rasti iz godine u godinu.

„Globalna flota komercijalnog vazduhoplovstva širom sveta će se proširiti za 28% na preko 36.000 aviona do 2034. godine. To je kombinovana godišnja stopa rasta od 2,5% – prema Globalnoj floti i MRO tržišnoj prognozi Olivera Vajmana za period od 2024. do 2034. godine. Danas flota broji skoro 28.400 aviona. To je malo manje od veličine u januaru 2020. godine — poslednji mesec pre nego što je COVID-19 promenio privredu i svakodnevni život širom sveta“, navodi se u izveštaju.

Sa brojem aviona raste i tržište rezervnih delova. Procene su bile da će ono ove godine porasti za 22 odsto, premašivši 104 milijarde dolara.

„Do 2034. godine dostići će 124 milijardi dolara“, procene su u izveštaju Jat Tehnike. „Sve u svemu, vodeći konsultant u svetu avio-industrije, američka kompanija Oliver Vajman, predviđa da će oko 8.000 novih aviona biti isporučeno u narednih 10 godina. Većina će biti uskotrupnih gde je potražnja najviša“.

Motori glavna stavka

Inače, u sgemntu održavanja aviona, najveći deo tržišta čini održavanje motora. Očekuje se da će ovaj segment dostići vrednost od 63 milijarde dolara do 2034. godine.

U Srbiji posluje i MTU Maintenance Serbia, nemačka kompanija koja se bavi popravkom i održavanjem motora i komponenti aviona. Imaju 266 zaposlenih. Ugovorom o podsticaju sa državom Srbijom su se obavezali da do kraja 2025. godine zaposle 440 radnika. Država se obavezala da ih podrži sa 14,6 miliona evra.

Sledeća firma po prošlogodišnjim prihodima u ovoj delatnosti je Avio Chem. Oni zapošljavaju 58 ljudi.