Članovi Predstavničkog doma sastaće se sa žrtvama Džefrija Epstina
Članovi Odbora za nadzor Predstavničkog doma sastaće se privatno sledeće nedelje sa žrtvama Džefrija Epstina, objavio je u petak The Washington Post. Epstinove žrtve i njihovi advokati javno su kritikovali način na koji je Trampova administracija vodila slučaj ovog preminulog finansijera. To uključuje i nedavni razgovor Ministarstva pravde sa njegovom saradnicom Gilejn Maksvel. I njeno premeštanje u zatvor sa minimalnim obezbeđenjem.
Ključne činjenice
Predsedavajući Odbora za nadzor, kongresmen Džejms Komer (republikanac iz Kentakija), i drugi članovi Odbora trebalo bi da se u utorak sastanu sa nekim od Epstinovih žrtava. To je izvestio Washington Post, pozivajući se na anonimne izvore. Još uvek nije poznato koje će tačno žrtve učestvovati.
Odbor za nadzor Predstavničkog doma sprovodi širu istragu o navodnoj trgovini ljudima i seksualnom zlostavljanju više od 100 žena, koje se pripisuju Epstinu. Do sada je izdao sudske pozive Ministarstvu pravde za dokumentaciju o njemu, kao i njegovoj ostavštini. Pozvao je i više bivših državnih zvaničnika da svedoče.
Žrtve i njihovi advokati generalno su kritični prema načinu na koji je vlada vodila slučaj protiv njega. Takođe, i prema odbijanju da se objavi dokumentacija. Oni optužuju Trampovu administraciju da je nastavila sa vladinim „zataškavanjem“ slučaja. Pozivaju Ministarstvo pravde da objavi sve dokumente.
Jedna anonimna žrtva zatražila je u sudskom podnesku da vlada “bude potpuno transparentna”. I da objavi dokumente kako bi se “završilo s tim i kako bih ja/mi mogli da se izlečimo”. Advokat Džek Skarola rekao je za MSNBC da su žrtve više puta bile “ponovno viktimizovane”. I to zbog “obmane, odlaganja i skretanja pažnje” od strane vlade.
Žrtve su takođe posebno kritikovale intervju Ministarstva pravde sa Gilejn Maksvel. Optužile su je da je lagala tužioce negirajući svoje učešće u Epstinovom zlostavljanju. Kritikovale su i odluku vlade da je premesti u zatvor sa minimalnim obezbeđenjem nakon njenog svedočenja.
Odbor za nadzor Predstavničkog doma još uvek nije odgovorio na zahtev za komentar.
Šta uključuje istraga Odbora za nadzor
Ministarstvo pravde je prošle nedelje počelo da dostavlja dokumenta Odboru za nadzor Predstavničkog doma. To je usledilo nakon što je odbor izdao široku sudsku naredbu za sve vladine dokumente i komunikacije vezane za Džefrija Epstina i njegovu saradnicu Gilejn Maksvel. Oni se „dalje odnose na trgovinu ljudima, eksploataciju maloletnika, seksualno zlostavljanje ili povezane aktivnosti“. Ministarstvo dostavlja dokumenta u delovima. Odbor za nadzor je potvrdio za Forbes da planira da dokumenta učini javnim, uz određene redakcije, iako još nije poznato kada.
Odbor je takođe izdao sudske pozive za svedočenje bivšim visokim zvaničnicima. To uključuje i neke bivše američke državne tužioce, bivše direktore FBI-ja Roberta Mulera i Džejmsa Komija kao i bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton i bivšeg predsednika Bila Klintona.
Bivši američki tužilac i ministar rada Aleks Akosta, koji je 2007. potpisao sporazum o nekrivičnom gonjenju sa Epstinom, takođe će sada biti ispitan od strane odbora. To je usledilo pošto su demokrate izrazile nezadovoljstvo zbog toga što je odbor u početku odbio da mu uputi sudski poziv.
Odbor je ranije ove nedelje izdao još jedan sudski poziv Epstinovoj ostavštini, tražeći različita dokumenta. To uključuje njegov testament, sve sporazume o poverljivosti koje je potpisao… Takođe i takozvanu „rođendansku knjigu“ za koju je Wall Street Journal izvestio da sadrži pismo koje je Tramp poslao Epstinu. Rok za dostavljanje tih dokumenata je 8. septembar.
Glavni kritičari
Demokrate u Odboru za nadzor Predstavničkog doma već su izrazile nezadovoljstvo u vezi sa manjkavostima istrage koju vodi odbor pod kontrolom republikanaca. Naveli su početkom ove nedelje da je prva grupa dokumenata o Epstinu koju su poslanici dobili uglavnom sadržala materijal koji je već bio javno dostupan.
Poslanici su takođe kritikovali Ministarstvo pravde zbog slanja dokumenata u delovima. Izjavili su da „zakašnela ili delimična otkrivanja nisu dovoljna“ i doveli u pitanje motive Ministarstva zbog odlaganja potpune objave fajlova.
„Ministarstvo pravde bi moglo da objavi sve dokumente već danas“, rekao je nedavno vodeći demokrata u odboru, kongresmen Robert Garsija iz Kalifornije. „Šta to kriju?“
Pozadina slučaja
Epstin je uhapšen 2019. pod optužbama za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Preminuo je u zatvoru pre presude. Ipak, njegov slučaj i dalje izaziva veliko interesovanje, posebno zbog njegovih veza sa brojnim poznatim i moćnim ličnostima.
Interesovanje za slučaj naglo je poraslo poslednjih meseci, nakon što je Ministarstvo pravde objavilo memorandum u kojem navodi da neće objavljivati dodatne dokumente vezane za njega. To je predstavljalo iznenadni preokret nakon prethodnih obećanja zvaničnika da će to učiniti. Ova odluka izazvala je snažnu reakciju, čak i među pristalicama Donalda Trampa, što je nateralo Ministarstvo da preduzme ograničenije poteze, poput sprovođenja intervjua sa Gilejn Maksvel i neuspešnog pokušaja da se deklasifikuju materijali velike porote povezani sa ovo dvoje.
Istraga Odbora za nadzor deo je šire inicijative demokrata, ali i nekih republikanaca, da se postigne veća transparentnost u vezi sa Epstinovim dosijeima, s obzirom na odbijanje Ministarstva pravde da objavi dodatne informacije. Nekoliko republikanskih poslanika pridružilo se demokratama u odobravanju sudskih poziva za vladine dokumente o Epstinu.
Najavljeni sastanak sa žrtvama jedan je od nekoliko velikih koraka koje se očekuje da zakonodavci preduzmu povodom ovog slučaja kada se Kongres vrati sa avgustovske pauze sledeće nedelje. Kongresmeni Ro Kana (demokrata iz Kalifornije) i Tomas Masi (republikanac iz Kentakija) takođe planiraju da pozovu na glasanje u Predstavničkom domu kako bi se dokumenta o Epstajnu deklasifikovala i kako bi se primorala Trampova administracija da ih učini javnim.