Da li je Atlantik ispunio uslove za preuzimanje Štrausa: Uporedili smo gde smo po cenama kafe u odnosu na region

Prvog dana 2018. godine Srbija je počela da obračunava akcize na kafu, a većina građana, koji su s njom počinjali dan, pitala se otkud je ona luksuzna roba. Možda danas ne misle isto po pitanju njenog luksuznog karaktera.

Od prošle godine cene kafe na svetskom tržištu pišu rekorde. A, uz eventualno odlaganje dok se istroše zalihe, te cene stižu i do naših prodavnica. U Srbiji je situacija specifična i zbog činjenice da su dva dominantna igrača, od februara prošle godine zaporavo – jedan.

Atlantik Grand je preuzeo Štraus Adriatik. Kako je tada procenila Komisija za zaštitu konkurencije, ta dva proizvođača drže od 70 do 80 odsto srpskog tržišta mlevene kafe.

Pogon još nije prodat

Komisija za zaštitu konkurencije tada je ovo spajanje odobrila, ali uz određene uslove. Jedan od njih bio je, a predložio ga je sam kupac, da se liše proizvodnog pogona u Ledinama. Rok za to je bio 18 meseci od postavljanja poverenika. A njega su mogli da izaberu za najviše dva meseca. S obzirom na to da je akvizicija odobrena krajem ferbuara prošle godine, za uslov im je ostalo malo više od mesec dana.

Ukoliko prodaja ne uspe, a Komisija proceni da su preduzeti svi razumni napori za dezinvestiranje, moći će da bude odobren dodatni rok od šest meseci.

Atlantik grupa, tačnije njihov poverenik, Komisiji podnosi šestomesečne izveštaje. Najnoviji se očekuje po isteku septembra, a po onom s kraja marta, ovo još nije učinjeno.

„Komisija za zaštitu konkurencije dobija redovne izveštaje poverenika za nadzor i poverenika za prodaju imenovanih u cilju dezinvestiranja privrednog društva Atlantic Grand d.o.o. Beograd. Ono se odnosi na pogon za preradu kafe i proizvodnju proizvoda od kafe na adresi Surčinska 6, Beograd. Izveštaji sadrže obaveštenja o stanju predmeta dezinvestiranja i aktivnostima koje je preduzeo poverenik za prodaju – kontaktima sa potencijalnim kupcima, javnom oglašavanju prodaje predmeta dezinvestiranja. Do ovog trenutka Komisija nema saznanja da je realizovano dezinvestiranje“, odgovorila nam je Komisija za zaštitu konkurencije.

Robne marke ne prave

Uslov je bio i da novi vlasnik raskine ugovore koje su ovi proizvođači imali za proizvodnju kafe pod drugim robnim markama. Ovaj uslov su brzo ispunili.

„Privredno društvo Atlantic Grand je obavestilo Komisiju o raskidu i isteku svih ugovora o proizvodnji za privante robne marke, što je bio jedan od uslova odobrenja uslovne koncentacije“, kažu u Komisiji.

Komisija je prilikom odobravanja koncentracije proračunala i koliko je neiskorišćenih proizvodnih kapaciteta. Bilo je prostora za još najmanje 7.000 tona pržene kafe.

Šta je sa cenom

Godinu i po posle spajanja, ljubitelji tradicionalne kafe za 200 grama „granda“ plaćaju od najmanje 470 do mnogo češće 490 dinara. Pitali smo Komsiju kako komentarišu kretanje maloprodajne cene mlevene kafe u Srbiji. Za sada opravdanje nalaze u situaciji na svetskim berzama.

„Praćenje ove uslovno odobrene koncentracije je u toku, tako da samo možemo da konstatujemo na osnovu do sada dostavljenih podataka, postojanje korelacija između kretanja berzanskih cena i nabavnih cena sirove kafe i samim tim uticaja na cene na tržištu mlevene domaće kafe“, odgovaraju u Komisiji.

A kako se kretala cena na berzi

Prema Fajnenđel Tajmsu, cena kafe u petak je iznosila 382 dolar centi po funti. Kada se konvertuje jedinica mase i valuta, računica kaže da je kilogram koštao 7,2 evra, a tona oko 7.200 evra.

Godinu ranije, funta kafe je koštala oko 250 dolar centi. Po tome je za tonu valjalo dati 4.720 evra. I konačno, tri godine ranije, u okotbru 2022. godine, funta je stajala oko 200 dolar centi. U evropskoj valuti, tona je tada vredela oko 3.780 evra.

Cena kafe je tako za godinu dana na svetskom tržištu porasla, ugrubo, oko 52 odsto. Za tri godine je poskupela oko 90 odsto.

Mesečne promene cene

Međunarodna organizacija za kafu, u poslednjem izveštaju, govori da je složeni indikator cena ICO u avgustu iznosio u proseku 297,05 američkih centi po funti. To je povećanje od 14,6% u odnosu na prethodni mesec.

Cene brazilske prirodne kafe porasle su za 13,4% , dok je robusta zabeležila najveći rast – 19,1%. U Srbiji se, inače, najviše koriste arabika i robusta.

„Udeo arabike u ukupnom izvozu zelene kafe za prvih 10 meseci proizvodne godine 2024/25, zaključno sa julom 2025, povećan je na 62,7% sa 61,6% iz istog perioda prethodne godine“, navodi se u izveštaju.

Gde smo u regionu

Prema sajtovima koji prate cene u većini trgovinskih lanaca, 200 grama „grand“ kafe košta od 470 do 490 dinara, dok je pola kilograma najmanje 1.100 dinara.

Pokušali smo da poredimo cene u regionu. Tu postoje određena ograničenja. Mnogi lanci nemaju etrgovinu, pa su podaci uzeti iz kataloga. Ne sreću se ni iste gramaže u susednim državama. Sve u svemu, naš pregled kaže da je verovatno ova kafa najjeftinija u Severnoj Makedoniji. Srbija i Hrvatska se „bore“ za prvo mesto.

Zašto najverovatnije? Za početak u Bosni i Hercegovni nismo uspeli da nađemo cenu za pakovanje manje od 500 grama. Ono košta 836 dinara. U Severnoj Makedoniji 200 grama košta 332 dinara. U Crnoj Gori je oko 405, dok u Hrvastkoj nismo našli adekvatan brend. Zapravo, našli smo „barkafu“, kojoj je isti vlasnik. Pakovanje od 400 grama košta 937 dinara.

Da opravdanje za razlike ne bi odmah bila akciza, proverili smo da li je obračunavaju i druge države. U Srbiji ona iznosi 140 dinara po kilogramu. U Bosni i Hercegoni je tri konvertibilne marke po istoj meri, što je oko 175 dinara. U Hrvatskoj i Crnoj Gori se obračunava porez na kafu i u obe države iznosi 0,8 evra po kilogramu, što je oko 93 dinara. U Severnoj Makedoniji kafa nije akcizna roba.

Prema podacima iz medija, cene kafe su pre tri godine bile ujednačenije. Pakovanje mlevene od 100 grama moglo se u Srbiji kupiti od 200 dinara pa do čak 400, u Bosni i Hercegovini od 205 do 220, dok je u Crnoj Gori bila jeftinija – od 175 do 290. U Hrvatskoj je bila skuplja – od 265 do 620 dinara.

Koliko je koštao uvoz

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine uvezeno 14,4 tona nepržene kafe sa kofeionom. Ukupan trošak je bio 78,4 miliona evra, što znači da je svaka tona u proseku plaćena 5.441 evro.

Pre cenovne krize, 2021. godine, uvezli smo skoro 30 tona nepržene kafe sa kofeinom i platili ih 53,5 miliona evra. To je 1.794 evra po toni.

Naredne godine smo uzeli skoro dve tone kafe manje, a cena po toni je bila 3.215 evra. U 2023. godini je uveženo skoro ista količina kafe, oko 27,4 tone, a svaka je u proseku plaćena 3.071 evra.

Konačno, prošle godine, uveženo je oko 26 tona nepržene kafe sa kofeinom i koštala je 3.826 evra po toni.

Iako su uvozne cene od 2022. godine do danas značajno veće, skoro 70 odsto, nisu još duplirane. Naročito ako se ima na umu da proizvođači određeni period koriste zalihe, kafu koju su kupili po nižim cenama.

Odakle stiže najviše

Podaci o uvozu govore da najviše kafe uvozimo iz Brazila. Ove godine je to bilo 7.465 tona. Iz zemalja koje nisu posebno nabrojane stiže 2.851 tona, dok iz Ugande 1.885 tona, a iz Vijetnama 1.337 tona. Vijetnam, poznat po uzgoju robuste, poslednjih godina je mahom bio na trećem mestu na našoj uvoznoj listi.

Poslednjih godina vlada uverenje i da se povećava učešće drugih kafa na tržištu Srbije po količinama uvoza pržene kafe. Ona je daleko skuplja, ove godine je u uvozu dostigla čak 11.605 evra po toni. A uvezli smo 2.560 tona. To je oko osam odsto uvežene kafe sa kofeinom. Prošle godine je činila 12 odsto.

„Uočava se nastavak trenda promene navika potrošača u konzumiranju proizvoda od kafe, koje ukazuju na tendencije rasta potrošnje instant kafe, espreso kafe, filter kafe i kafe u kapsulama, a pad tržišnog udela potrošnje domaće mlevene kafe na tržištu kafe. Kao i pada tržišnog udela posmatranog privrednog društva na tržištu domaće mlevene kafe u korist konkurenata i privatnih robnih marki“, primećuje Komisija za zaštitu konkurencije.