Da li Nemačka ponovo postaje bolesnik Evrope?

Za razliku od ovogodišnjeg trenda, najnoviji mesečni podaci za nemačku privredu su nešto ohrabrujući. Indeks menadžera nabavke (PMI), koji se smatra jednim od najpouzdanijih pokazatelja budućih ekonomskih kretanja, prošlog meseca je premašio 47 poena i tako je za 1,2 poena viši nego u oktobru. Međutim, i dalje je ispod 50, pa ukazuje na pad porudžbina.

Među retkima u recesiji

Dugoročne prognoze ostaju loše, uprkos blagom poboljšanju u novembru. Nemačka je u kontrakciji – prema oceni nemačke centralne banke, privredna aktivnost će se smanjiti i u poslednjem kvartalu, a očekuje se da će se ovogodišnji bruto domaći proizvod (BDP) smanjiti za 0,4 do 0,6 odsto. Nemačka će tako biti jedina zemlja G7 koja će krajem godine ući u recesiju, predviđa Međunarodni monetarni fond.

Ekonomija pati od visokih troškova energije i istorijski visokih kamatnih stopa. Dodatni izazov je spor rast globalne trgovine. Očekuje se da će ove godine porasti za samo jedan i po odsto, što je u velikoj meri rezultat anemične potražnje potrošača u Kini, koja je važan nemački trgovinski partner.

Industrija je nemački ponos, ali i slaba tačka

Mnogi industrijski giganti ubrzano smanjuju troškove. Hemijski konglomerat BASF je, na primer, već najavio smanjenje investicija za skoro 15 odsto u naredne četiri godine, dok Folksvagen smanjuje administrativne troškove za petinu.

Istina je da i druge razvijene privrede posluju u sličnim uslovima, ali većina njih nije toliko zavisna od industrijskih proizvođača – obično energetski intenzivnih i izvozno orijentisanih industrija – kao Nemačka. Proizvodnja u ključnim industrijama kao što su automobilska, hemijska i industrija čelika porasla je za 15 odsto u trećem kvartalu ove godine u odnosu na vrhunac na kraju 2017.

Pod pritiskom su i manje, takozvane mittelstand kompanije, koje zapošljavaju skoro 60 odsto ukupnog broja radnika u Nemačkoj. Uglavnom, iako su visoko specijalizovani i fleksibilniji od giganata, ipak nisu imuni na veće troškove, posebno troškove energije, nedostatak radne snage i manju potražnju iz inostranstva.

Kao rezultat toga, među preduzetnicima preovladava pesimizam. Novembarsko istraživanje nemačkog udruženja poslodavaca pokazalo je da je 82 odsto ispitanika zabrinuto za ekonomsku situaciju, dok 88 odsto njih smatra da zemlja nema plan za oporavak.

Na izvesnu nadu u ekonomski oporavak sledeće godine utiču nešto viši mesečni indeks narudžbina iz inostranstva, kao i niska nezaposlenost i snažan rast plata. Iz tog razloga, nemačka centralna banka je oprezno optimistična i predviđa povratak na rast 2024. Nedavno usvojeni plan za ublažavanje energetskog opterećenja takođe bi trebalo da donese određeno olakšanje industriji. Naredne godine pomoć će iznositi 12 milijardi evra, a kompanije koje su najviše pogođene imaće pravo na nju do pet godina.

Pukotine u temeljima

Ali bez obzira na bilo koji pozitivan pokazatelj ili meru, neki komentatori se pitaju da li su izazovi Nemačke već toliko veliki da zemlja ponovo postaje „bolesnik Evrope“. To je oznaka koja je pratila Nemačku tokom recesije u periodu nakon ponovnog ujedinjenja 1990-ih.

Zaista, nemačka industrijska proizvodnja se smanjuje već nekoliko godina, pandemija i energetska kriza samo su ubrzali trend. Udeo njihove dodate vrednosti u nemačkoj industriji takođe je u stalnom opadanju i trenutno je samo petina dodate vrednosti celokupne privrede.

Produktivnost je rasla za skoro četiri procenta svake godine tokom 1970-ih i 1980-ih, ali samo za jedan procenat u poslednjoj deceniji.

Ulaganja u puteve, železničke mreže i širokopojasni internet u ruralnim područjima ne idu u korak sa potrebama savremenog društva. Nemačka je, na primer, po pokrivenosti internetom ispod evropskog proseka. I odluka o zatvaranju nuklearnih elektrana pokazala se kratkovidom, posebno u svetlu zavisnosti od ruskog gasa.

Prema računici Instituta Ifo, zadržavanje tri nuklearke bi ove godine značilo četiri odsto manji račun za struju.

Prepreke u energetskoj tranziciji

Zemlja je krenula u energetsku tranziciju velikim koracima, ali implementaciju ometaju spora birokratija i glomazni zakoni. U Bavarskoj se, na primer, zbog strogih lokalnih pravila u pogledu udaljenosti vetroturbina od naselja, od 2020. postavlja manje od deset turbina godišnje.

Izgradnja prenosne mreže vredne 10 milijardi evra, kojom bi se dopremala energija vetra sa severa na jug, kasnila je pet godina zbog zahteva pojedinih političara i delova civilnog društva da se kablovi zakopaju u zemlju.

Nemačka je, pak, relativno brzo reagovala na zatvaranje ruskog gasa. U roku od nekoliko meseci, postavila je nekoliko plutajućih TNG terminala na severnoj obali.

U međuvremenu, kompanije ukazuju na nedostatak kvalifikovane radne snage – trenutno ima više od dva miliona otvorenih radnih mesta – preterano komplikovanu birokratiju i zaostajanje u inovacijama. Nemačka je zaostajala za SAD i Kinom u razvoju interneta i srodnih tehnologija i u opasnosti je da se slična priča razvije u oblasti veštačke inteligencije.

Nemačka je ispod evropskog proseka po pokrivenosti internetom.

Kao rezultat toga, Nemačka je manje privlačna stranim investitorima. Prema istraživanju nemačkog ogranka AmCham-a, sve manje američkih korporacija u zemlji ocenjuje tamošnje poslovno okruženje kao povoljno. Prošle godine ih je bilo 59 odsto, a ove samo 34 odsto.

Političke igre

„Nemačka nije pacijent Evrope, ali to može postati ako zemlja ne preduzme strukturne reforme neophodne za modernizaciju privrede“, kaže Marsel Fračer, predsednik ekonomskog instituta DIV Berlin. Prema njegovim rečima, postoji ogromna investiciona rupa, zbog koje je poslednjih godina zastao razvoj energetske i digitalne infrastrukture.

„Zabrinut sam što pokušavamo da konsolidujemo stare strukture“, rekao je on Rojtersu, napominjući da je sadašnja situacija posledica političke manipulacije.

U koaliciji se trenutno najviše lome koplja po pitanju zaduživanja i potrošnje. Socijaldemokrate i Zeleni kancelara Olafa Šolca podržavaju povećanje potrošnje, dok se Slobodne demokrate (FDP), na čelu sa ministrom finansija Kristijanom Lindnerom, protive novom zaduživanju i povećanju poreza.

Kriza je dodatno produbljena nedavnom presudom Ustavnog suda da je neustavna odluka vlade da 60 milijardi evra neiskorišćenog duga iz perioda pandemije preraspodeli u fond za klimu i transformaciju, što je izazvalo nered u javnim finansijama.

Koalicija jeste postigla kompromis ove nedelje, ali ostaje neizvesnost u vezi sa dugoročnim finansijskim planovima Nemačke. Međutim, prednost može biti i postojeća fiskalna disciplina. Nemački javni dug iznosi oko 65 odsto BDP-a, što je svrstava u red najmanje zaduženih razvijenih zemalja sveta.

Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke, koji je i autor uticajne analize u kojoj je Nemačku pre 25 godina nazvao „evropskim pacijentom“, smatra da je Nemačka zaspala u zlatnom periodu ekonomskog rasta između 2010. i 2020. Šmiding kaže da oznaka danas nije prikladna jer Nemačka ima nisku nezaposlenost i zdrave javne finansije. „S jedne strane, ovo daje Nemačkoj više vremena da reaguje, ali istovremeno smanjuje pritisak da se promene zaista i dese“, rekao je ekonomista agenciji AP.

„Pandemija koja je zategla lance snabdevanja i rat u Ukrajini odgovorni su za mnoge trenutne probleme. Ali mnogi problemi su dublji i prouzrokovani od same Nemačke. Država jednostavno nije napravila nijednu ekonomsku reformu u poslednjih deset godina. Zaostaje na svim međunarodnim rang listama po pitanju digitalizacije, infrastrukture i konkurentnosti. Sada se Nemačka budi u novoj realnosti“, rekao je za CNN Karsten Bžeski, šef makroekonomskih istraživanja u ING banci.

Blažej Kupec, saradnik Forbes Slovenija