Da li su potrebne nove pravne forme za poslovne subjekte u Srbiji i da li i to možemo da zloupotrebimo?

Da li su za unapređenje poslovnog okruženja i privrednog rasta u Republici Srbiji potrebne nove pravne forme za poslovne subjekte, kao što su startapovi ili firme osnovane od mladih koji ti čine prvi put. Ovo je jedno od pitanja za kreatore ekonomske politike koje se u potpunosti ne pominje u trenutnom predstavljanju političkih i ekonomskih programa.

Da li ove forme mogu postati način zloupotrebe ukoliko bi bile usvojene, i da li bi predstavljale način za izbegavanje plaćanja poreza, ostaje pitanje za ekonomske i pravne stručnjake. No, ono što je pitanje za političare tj. donosioce odluka jeste da li bi ove nove forme mogle biti jedan od odgovora za povećanje stope privrednog rasta, ali i borbe sa drugim problemima kao što su emigracije i privlačenje talenata u Srbiju.

Gotovo svi startapi su delom sami finansirali poslovanje

Da postoji potreba za novom pravnom formom ukazuje i istraživanje koje je sprovela Inicijativa „Digitalna Srbija“ u kome više od 60% anketiranih startapa navodi da im je osnovni problem finansiranje i nepostojanje odgovarajuće pravne forme koja odgovara modernom tipu poslovanja. Preko 90% ispitanih startapova je navelo da je jednim delom finansirano iz sopstvenih izvora, dok su drugi oblici kapitala koji su značajno zastupljeni u finansiranju startapa grantovi i bespovratna sredstva, zatim sredstva dobijena od biznis inkubatora, i tek na petom mestu ona od poslovnih anđela.

Kroz postojanje nove forme moglo bi se postići da se struktura finansiranja promeni u korist izvora koji dolazi od poslovnih anđela – kako stranih, tako i domaćih. Takođe, kroz novu pravnu formu bi mogla da se sprovede na precizniji način ekonomska politika poreskih olakšica.

U ovo veruju i startaperi iz pomenutog istraživanja, gde sedam od 10 anketiranih startapa smatra da su poreske olakšice veoma bitne za podsticanje povoljnog razvojnog okruženja. Tri od četiri anketirana startapa smatra da bi osnivanje nove pravne forme koja se prilagođava savremenim poslovnim modelima bio najbolji pravac državne pomoći. Sve ovo ukazuje da bi jedan o ekonomskih ciljeva naredne vlade trebalo da bude definisanje i uspostavljanje nove pravne forme.

Više od polovine startapa mlađe od tri godine

Da je ovaj sektor bitan za dalji rast i razvoj, govori i podatak da je, od 167 anketiranih startapa, 10% osnovano u intervalu od 2010. do 2015. godine, jedna trećina u intervalu od 2016. od 2019, dok je više od polovine registrovano u periodu od 2020. do 2022. Ipak, u centralnom registru skoro 90% startapa je zavedeno u formi društva sa ograničenom odgovornošću. Ovi podaci ukazuju da je interesovanje za tehnološke inovacije eksponencijalno uvećano u poslednjoj deceniji.

Kroz postojanje nove forme moglo bi se postići da se struktura finansiranja promeni u korist izvora koji dolazi od poslovnih anđela

Za razliku od tradicionalnog preduzetničkog sektora, koji svoje aktivnosti bazira u trgovini, prerađivačkoj industriji i ugostiteljskim uslugama, startap preduzetnici se koncentrišu u novim tehnološkim granama. Startapi su zastupljeni u polju upravljanja bazama podataka, u polju razvoja i korišćenja veštačke inteligencije i u polju mašinskog učenja. Ovakva raspodela startapa po sektorima se može dovesti u vezu sa očekivanim zaradama po sektorima.

Kada se pogledaju podaci o registrovanim prosečnim zaradama za avgust 2023. godine, prosečna neto zarada u Srbiji je iznosila 86.112 dinara. Prosečna zarada u delatnosti računarsko programiranje tri puta je veća – 261.990 dinara. Ako u obzir uzmemo podatak da je skoro 90% startapa vezano za razvoj softvera, startap zajednica nosi visok potencijal za generisanje pre svega prosečnih zarada, ali i ukupnog rasta i razvoja privrede Republike Srbije.

Omladinska kompanija kao podrška mladima

Druga grupa koju bi donošenje nove pravne forme za poslovne subjekte moglo da izvuče iz nepovoljnog položaja su mladi. O opštem položaju mladih na tržištu rada u Republici Srbije se može najpreciznije govoriti na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi (ARS) koju sprovodi Republički zavod za statistiku. Prema poslednjim podacima ARS-a, u drugom kvartalu 2023. godine, u Srbiji je bilo milion i 43.000 osoba starosti od 15 do 29 godina. Od ovog broja oko 517.000 je bilo aktivno na tržištu rada, što znači da su radili ili aktivno tražili posao, dok je oko 526.000 mladih bilo neaktivno na tržištu rada.

Ipak, da se bolje sagleda položaj mladih na tržištu rada u Srbiji potrebno je analizirati apsolutni broj i kretanje broja onih u tzv. NEET položaju, tj. mladih koji nisu zaposleni, nisu na školovanju ili obuci. Na početku 2023. godine NEET stopa za mlade od 15 do 29 godina iznosi 14%, što znači da svaka sedma mlada osoba u Srbiji u isto vreme se ne školuje niti ima posao. Kada se podaci posmatraju za mlade od 15 do 24 godine, NEET stopa je 11,4% i oko 77.000 mladih ovog uzrasta se nalazi u ovom nepovoljnom društveno-ekonomskom položaju.

U skladu sa ovakvim stanjem mladih na tržištu rada, kao i strateškim opredeljenjima Vlade Republike Srbije u pogledu ekonomskog razvoja, Institut za razvoj i inovacije je predložio meru ekonomske politike koja definiše omladinsku kompaniju. Omladinska kompanija nije nova pravna forma, već koristi postojeću pravnu formu preduzetnika paušalca što omogućava da se postojeći zakoni u Republici ne menjaju i da ne dolazi do izuzeća od plaćanja poreza.

Refundacija paušalnih mesečnih obaveza bi se vršila najduže godinu dana i do iznosa prihoda preduzetničke paušalne radnje do 1.200.000 dinara, a sve kako bi se minimizovale moguće zloupotrebe omladinske kompanije. Kroz implementaciju ove mere ekonomske politike mladi bi bili podstaknuti na preduzetništvo jer ne bi imali prepreku u vidu finansijskih sredstava koja su ima potrebna za mesečne paušalne obaveze u prvim mesecima poslovanja.

Kako svaka mera fiskalne politike dovodi do troška ili propuštenih prihoda za budžet opšte države, trebalo bi razmotriti koliko sprovođenje politike omladinske kompanije košta državu, pre nego li se predlog odbije ili usvoji.

U Institutu za razvoj i inovacije smo radili proračune troška na osnovu varijacija koliki će biti broj omladinskih kompanija, u kojim će opštinama one biti osnovane, kao i delatnosti kojima će se baviti. Da obračun bude precizniji i oprezan, pravljena su scenarija koliki će biti prosečan broj meseci u kojima će omladinska kompanija imati novčanu pomoć u vidu refundacije paušalnog iznosa nameta koji snosi.

Došli smo do zaključka da u odnosu na ukupna budžetska izdvajanja, ova mera iziskuje veoma mala sredstva. Obrađeno je 10 scenarija koji pokazuju da bi godišnji trošak implementacije omladinske kompanije mogao da iznosi od 8,5 miliona evra do 33,4 miliona evra – što predstavlja oko šeststoti deo rashoda i izdataka budžeta Republike u 2023.

Nakon svih obračuna i predloga, ono što ostaje jeste nada da će naredna Vlada imati sluha i hrabrosti da razmotri potrebu za novim formama za poslovne subjekte u Srbiji. Sluha, jer su joj ti poslovni subjekti potrebni da ubrza privredni rast, a hrabrosti da se uhvati u koštac sa sprovođenjem ove ekonomske politike koja podrazumeva i sprečavanje zloupotrebe, u kome smo kao društvo veoma vešti.

Nenad Jevtović, Institut za razvoj i inovacije