Dodavanje zgrada unedogled: Koliko će još hiljada kvadrata dobiti beogradski Crveni krst

Novi stambeni i poslovni kvadrati nisu zaobišli ni beogradsko naselje Crveni krst i njegovu bližu okolinu. Proteklih godina usvojeno je nekoliko planova detaljne regulacije za blokove u ovom delu grada koji predviđaju podizanje novih stambenih i poslovnih zgrada. Usvajanje pojedinih planova pratile su i građevinske dozvole.

Da nije sve ostalo samo na planu, pokazuje i stanje na terenu u pojedinim delovima ovog naselja.

U martu ove godine usvojen je Plan detaljne regulacije za deo bloka između ulica Mileševske, Velimira Bate Živojinovića, i katastarske parcele 2532/3 и 2517. Taj blok se nalazi u blizini Beogradskog dramskog pozorišta.

Plan je donet, piše, kako bi se „sredio“ deo zone koja se nalazi na uglu ulica Velimira Bate Živojinovića (Bojanska) i Mileševske. Površina pod ovim planom iznosi 2.600 kvadrata.

Projekcija je da će se površine za stanovanje u toj zoni povećati sa 923 na 5.856 kvadrata. A kvadrati komercijalnih delatnosti sa 216 na 1.464. Broj stanova, prema projekcijama, porašće sa nekadašnjih 12 na 65. А broj stanovnika sa 36 na 188.

Nedavno su za jednu od parcela u okviru ovog plana (5241) ishodovani lokacijski uslovi za gradnju stambeno-poslovnog objekta sa tri podzemne garaže i četiri nadzemna sprata.

Zgrada će imati 16 stanova i tri poslovna prostora. Nalaziće se se na uglu Mileševske i Velimira Bate Živojinovića. Lokacijske uslove za gradnju tražilo je preduzeće EUMAX.

Smišlja se plan za deo između Žičke i Gružanske

Skupština Beograda donela je nedavno odluku da se izrade izmene i dopune Plana detaljne regulacije za područje između Vojvode Šupkljica, Radivoja Koraća, Mileševske, Mate Vidakovića, Daničareve, Jovana Rajića, Todora od Stalaća i Žičke. Izmene će se odnositi na blok između Jovana Rajića, Žičke i Gružanske.

Biće obuhvaćen prostor od oko 0,6 hektara.

Pomenute izmene i dopune plana još uvek nisu objavljene, da bi se znalo šta će biti nova planirana namena na ovom prostoru.

Međutim, u odluci se navodi da je sredstva za izradu izmena i dopuna plana obezbedila firma Sav gradnja. Ova firma je već gradila stanove na Vračaru i Zvezdari. Stoga se može pretpostaviti da će i u ovom bloku (ili bar u delu bloka) biti zidane stambene zgrade.

Ono što zvanično piše je da je cilj izrade izmena i dopuna plana da se u predloženom obuhvatu „preispitaju“ urbanistički parametri definisani važećim planom i definišu pravila uređenja i građenja. Potrebno je i da se izvrši usklađivanje sa realizovanim objektima u neprosrednom okruženju, kako bi se „završila započeta transformacija“.

Zgrade i preko puta

I preko puta bloka omeđenog Žičkom, Gružanskom i ulicom Jovana Rajića neki se objekti uveliko grade dok su neki u planu.

Tako je početkom godine na javnom uvidu bio i urbanistički projekat za izgradnju stambeno-poslovnog objekta sa sedam spratova i tri podzemne etaže na uglu Dravske i Žičke.

On će se graditi na mestu nekadašnjih prizemnih objekata koji se tu nalaze, a biće uklonjeni. Nedavno je firma MGS Žička, kao investitor, podnela zahtev za lokacijske uslove.

Pored tog objekta, uz Žičku ulicu, gradi se još jedna nova zgrada koja ima tri podzemne etaže sedam spratova i povučeni sprat. Investitor tog objekta bila je firma Ulcinjska invest.

Takođe, u istom bloku, samo u Dravskoj ulici, gradi se još jedna zgrada, sa tri podzemne etaže, i šest spratova. Početkom godine za tu gradnju izdata je dozvola firmi Bekament.

Još stambenih kvadrata u blizini

Ove godine Skupština Beograda je usvojila i izmene i dopune Plana detaljne regulacije kompleksa između ilica Vojislava ilića, Stanislava Sremčevića, Ravaničke, Dojranske, Toneta Tomšiča, Trajka Stamenkovića, Svetomira Nikolića, Dušana Dugalića i Bregalničke.

Izmene se odnose samo na deo ovog plana, blok 2 čija je površine 1,1 hektar. On se nalazi između Vojislava ilića, Bledske, Svetomira Nikolajevića i Gvozdićeve.

Izmenama i dopunama deo prostora je planski određen za javne površine (to je deo gde se nalazi saobraćajnica).

Izmenama su „ostale površine“ definisane za „zonu transformacije porodičnog stanovanja u delimično formiranim gradskim blokovima u višeporodično stanovanje“, i zonu „mešoviti gradskih centara“.

Broj stanova u bloku, prema ovom planskom dokumentu, biće povećan sa postojećih 120 na 159.

Mešoviti gradski centar, odnosno stambeno-poslovna zgrada, planiran je na parcelama 7540 i 7541. Zauzimaće površinu od 0,34 hektara.

Nedavno je održan javni uvid i za blok između ulica Todora od Stalaća, Jovana Rajića, Sazonove, Đerdapske, Južnog bulevara i planirane trase unutrašnjeg magistralnog prstena na Vračaru. U njemu još dominiraju niži objekti odnosno porodične kuće što ga, iz ugla investitora u nekretnine, čini pogodnim za gradnju većih stambenih zgrada, o čemu je Forbes već pisao.

Trenutno u ovom bloku ima 1.913 stanova. Planira se još 1.168 novih, čime bi ukupan broj stanova u ovom delu grada mogao da poraste na 3.081. Tako se ovim planom predviđa da broj kvadrata poraste sa postojećih 136.150 na 202.450.

Izmene za deo između Pop Stojanove i Bregalničke

Trenutno je na ranom javnom uvidu i plan za deo bloka označenog kao C22. Taj blok je inače deo plana detaljne regulacije Bulevar kralja Aleksandra za blokove između ulica Starca Vujadina i Stanislava Sremčevića.

Planom koji je sada na uvidu razrađuje prostor od 0,76 hektara. U pitanju je površina omeđena Kajmačkalanskom, Bregalničkom, Pop Stojanovom. A sa južne strane je crkva Svetog Antuna Padovanskog.

Obuhvaćena površina biće označena kao zona transformacije porodičnog stanovanja u višeporodično i zona mešovitih gradskih centara.

Prema trenutnoj projekciji, broj stanova u ovom bloku biće povećan sa 210 na 250. A broj stanovika biće povećan za stotinu, sa 525 na 625.

Kvadrati namenjeni stanovanju biće uvećani sa postojećih 8.300 na 14.487. Dok će kvadrati mešovitih gradskih centara biti povećani sa 7.850 na 11.600.

Ovde se nalazi i predškolska ustanova „Naša bajka“ u ulici Pop Stojanova 7. Ona je Planom detaljne regulacije predviđena za preseljenje u Silvija Kranjčevića 9. Razlog je to što u Pop-Stojanovoj ulici nema potrebnu površinu dvorišta za boravak dece na otvorenom.

Ovaj plan je na ranom javnom uvidu do 22. decembra.

Šta je sa proširenjem Žičke?

Plan detaljne regulacije za saobraćajnicu Slavija-Žička donet je još 2004. godine.

Granica ovog planskog dokumenta obuhvatala je planirani profil saobraćajnice na potezu Slavija – Žička. Od Trga Slavija do raskrsnice Žičke sa ulicom Grčića Milenka.

Prema ovom rešenju Žička ulica trebalo je da pretrpi najveće promene. Njen poprečni profil bi bio znatno proširen na račun „lošeg stambenog fonda“ sa parne strane Žičke.

U budžetu Grada Beograda se svake godine daje i lista kapitalnih projekata i planiranih izdvajanja za njih za naredne tri godine (projektovani iznos za projekat po godini).

Po tome se može videti da se izdvajanja za projekat saobraćajnice Slavija-Žička odlažu iz godine u godinu.

Tako je gradski budžet za 2021. godinu za ovaj projekat predvideo izdvajanje od 820 miliona dinara u 2023. godini.

Potom je budžet za 2022. godinu za ovaj projekat planirao 0 izdvajanja u toj i sledećoj 2023. Ali je predvideo 820 miliona u 2024.

Zatim, budžet za 2023. godinu za ovaj projekat pomera izdvajanje od 820.000.000 dinara za 2025.

Prema budžetu za 2024. godinu za ovaj projekat se predviđa iznos od 720 miliona dinara, ali u 2026. godini.

Međutim, u budžetu za 2025. godinu Grada Beograda, u 2026. godini nema planiranih izdvajanja za saobraćajnicu Slavija-Žička. Za ovu kapitalnu investiciju se projektuje izdvajanje tek u 2027. godini, u iznosu od 500 miliona dinara.

Nacrt gradskog budžeta za 2026. godinu ponovo „pomera“ izdvajanje sa ovu saobraćajnicu. Odnosno, u 2026. i 2027. nema planiranih izdvajanja za saobraćajnicu na potezu Slavija-Žička, dok se u 2028. projektuje izdvajanje od 500 miliona dinara za taj projekat.