Država „transparentno“ objavila odabrane verzije dokumenata o železničkoj stanici, kao i one irelevantne

Vlada Srbije danas je završila objavljivanje, kako je predsednik države najavio, svih 195 dokumenata o projektu rekonstrukcije pruge do Mađarske odnosno železničke stanice u Novom Sadu.

Iako je dobro što je dokumentacija sada javna, jasno je da je među njim malo dokumenata o samoj zgradi.

Danas je objavljen izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu zgrade o kojem je Forbes Srbija pisao. Na taj izveštaj reagovali su predstavnici kompanija koje su na ovom projektu deo konzorcijuma za stručni nadzor. One su negirale da su njihovi predstavnici bili prisutni tehničkom pregledu, kako je navedeno u tom dokumentu. Ističu da im to ni zakon nije dozvoljavao.

U sekciji Tehnički pregledi dobili smo slične izveštaje. Ali, za objekte na drugim lokacijama duž pruge (Rumenka, Naumovićevo, Kisač, Zmajevo, Subotica…). Za sagledavanje pitanja odgovornosti za nesreću u Novom Sadu, oni ne mogu da pomognu.

Isto važi i za grupu više od 20 dokumenata o priključenju različitih objekata duž trase pruge od Novog Sada do Subotice, na energetsku mrežu.

Čak je i treća grupa dokumenata objavljena u sekciji Pokrajinska inspekcija irelevantna za slučaj obrušavanja nadstrešnice. U 15 izveštaja inspekcije može se videti da se inspektori mahom bave pitanjem saobraćaja, kao što je recimo, odvijanje saobraćaja nakon promene računanja vremena iz zimskog u letnje.

Na kraju, tu su i dokumenta vezana za smernice Direkcije za železnice upućene Infrastrukturi železnice kako bi unapredile sistem održavanja objekata.

Šta (ni)smo dobili

Ostaje otvoreno pitanje šta je predsednik želeo. Ako je „blagoizvoleo“ da javnosti da dokumentaciju samo oko železničke stanice u Novom Sadu, onda je jasno da su postavljeni brojni dokumenti koji s tim nemaju veze.

Ukoliko je bila namera da se postave svi dokumenti koji su relevantni za projekat rekonstrukcije cele pruge od Novog Sada do Mađarske onda smo ostali uskraćeni za celokupnu dokumentaciju.

Primera radi, u Glavnoj svesci projekta za građevinsku dozvolu koji je bio jedan od malobrojnih javno dostupnih dokumenata u trenutku nesreće, vidi se da postoje stotine projekata i elaborata koji se tiču rekonstrukcije pruge, a koje javnost sada nije dobila.

Kako je Vlada Srbije na svom sajtu navela, objavljena su dokumenta Ministarstva građevinarstva „koja se tiču krivičnog dela povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu“.

Kako je onda priključenje na struju objekta za signalizaciju u Kisaču ili tehnički pregled zgrade u Lovćencu bitno za ovu temu?

Cenzurisana verzija?

Dva najjasnija primera da je javnost dobila nepotpunu papirologiju može se videti iz dva dokumenta koji su jedni od ključnih u celoj priči.

Projekat konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade postavljen na sajt Vlade Srbije ima samo 10 strana. Ovaj dokument potpisao je Slobodan Naumović iz CIP-a, jedan od osoba u pritvoru.

Iz sadržaja dokumenta vidi se da ima naslovnu stranu, sadržaj projekta i rešenje o određivanju odgovornog projektanta projekta konstrukcije. Tu su i izjava odgovornog projektanta, tekstualna, numerička i grafička dokumentacija.

Međutim, objavljeni dokument prekida se kod numeričke dokumentacije. Na poslednjoj stranici je naslov Numerička dokumentacija, ali sve iza toga ne postoji.

Taj dokument objavio je krajem novembra političar Nemanja Šarović i postavljen je na sajt bezcenzure.rs (više se ne može videti). Tada je moglo da se vidi šta sadrži, a dobar deo dokumenta su upravo bili nacrti radova koji su planirani. Tu je reč o novoj galeriji koja je napravljena unutar stanične zgrade kao i staklenoj fasadi objekta. Takođe, tu su bili i proračuni statike za ova dva dela.

Nedoslednost

Drugi primer je Projekat arhitekture rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije stanične zgrade. U tom dokumentu koji je objavila Nova ekonomija javnost je dobila potvrdu da su radovi na nadstrešnici bili planirani.

Na sajtu Vlade Srbije, javnost je dobila 32 strane ovog dokumenta. Na sajtu Nove ekonomije, ovaj projekat ima čak 125 stranica. Iako je NE objavila ovaj dokument kao deo Idejnog projekta, a Vlada Srbije kao deo projekta za građevinsku dozvolu, logika nalaže da bi upravo ovaj drugi trebalo da bude sličan ako ne i sadržajniji, a ne četiri puta kraći. I u ovom slučaju javnost je ostala uskraćena za numeričku (obračun troškova) i grafičku dokumentaciju (nacrte).

S tim u vezi postavlja se pitanje zašto smo, primera radi, dobili projekat arhitekture za građevinsku dozvolu, a ne za idejni projekat.

Isto tako, objavljena je glavna sveska za idejni projekat. Ona ima 212 strana, a glavna sveska za projekat za građevinsku dozvolu čak 1.100.

S obzirom na to da je ovde reč o dokumentima koje je predsednik pribavio od Ministarstva građevinarstva, a to je organ koji je bio nadležan za izdavanje dozvola za realizaciju ovog projekta, teško je očekivati da nema celokupnu projektnu dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za građevinsku dozvolu.

To otvara pitanje i da li su i neki drugi objavljeni dokumenti zaista objavljeni u celosti.