Digitalni potpis nije kraj procesa
Autor: Slobodan Vujasinović, direktor prodaje IT Solutions, Egzakta
Elektronsko potpisivanje ugovora i paperless poslovanje poslednjih godina postaju jedna od centralnih tema digitalne transformacije finansijskog sektora. Međutim, upravo u trenutku kada se ugovor elektronski potpiše otvara se naredno kompleksno pitanje: kako izgleda kompletan digitalni tok dokumenta nakon potpisa?
Tržište Srbije danas ulazi u novu fazu razvoja povezanih digitalnih operacija kroz povezivanje elektronskog potpisivanja, regulatornih procesa, digitalnih trust modela i enterprise operativnih sistema. Upravo zbog toga fokus digitalizacije više nije samo na elektronskom potpisu, već na sposobnosti organizacija da povežu dokumentaciju, procese i regulatorne tokove u jedinstven i dugoročno održiv operativni model.
O tome kako izgleda naredna faza digitalnog poslovanja u lizing industriji razgovarali smo sa Slobodanom Vujasinovićem, direktorom prodaje u kompaniji Egzakta.
Da li je elektronsko potpisivanje danas dovoljno za potpuno digitalno poslovanje?
Elektronski potpis danas predstavlja važan korak digitalizacije poslovanja, ali ne i završetak procesa. Upravo u trenutku kada se ugovor elektronski potpiše počinje njegov stvarni digitalni tok koji uključuje operativnu obradu, regulatorne procese, integracije sa eksternim sistemima, dugoročno čuvanje dokumentacije i održavanje pravne validnosti dokumenta kroz vreme.
Digitalni ugovor više nije elektronska verzija papirnog dokumenta. On postaje centralni poslovni artefakt kompletnog operativnog procesa.
Šta se u praksi dešava nakon elektronskog potpisivanja ugovora?
U praksi, upravo u tom delu procesa danas nastaju najveći operativni izazovi. Dokument prolazi kroz različite sisteme, regulatorne procedure, odeljenja i spoljne servise, dok organizacije pokušavaju da istovremeno zadrže brzinu obrade, usklađenost sa regulativom i punu kontrolu nad daljim tokom dokumenta.
U lizing industriji to danas podrazumeva čitav niz povezanih aktivnosti – od upravljanja dokumentacijom i poslovnim tokovima, preko registracije u APR registrima, do razmene podataka sa sistemima MUP-a i dugoročnog očuvanja pravne validnosti elektronski potpisane dokumentacije.
Takvi procesi zahtevaju povezivanje različitih poslovnih i regulatornih sistema u jedinstven i kontrolisan operativni tok.
Koliko je danas važno povezivanje različitih poslovnih i regulatornih sistema?
Savremeno digitalno poslovanje danas više nije pitanje pojedinačne aplikacije ili izolovanog sistema. Organizacije sve više funkcionišu kao povezani operativni ekosistemi u kojima dokumentacija, poslovni procesi, regulatorni sistemi i različite aplikacije moraju da funkcionišu kao jedinstvena celina.
Upravo sposobnost povezivanja različitih sistema i funkcionalnih slojeva danas postaje jedan od ključnih faktora operativne agilnosti organizacija.
Na tržištu Srbije već postoje prvi produkcioni primeri paperless procesa u lizing industriji, uključujući elektronsko potpisivanje ugovora, APR registraciju i digitalnu razmenu podataka sa eksternim sistemima. Time digitalni ugovor po prvi put postaje centralni poslovni artefakt kompletnog operativnog procesa.
Da li povezani operativni modeli podrazumevaju zamenu postojećih sistema?
Ne nužno. Organizacije danas uglavnom ne traže zamenu postojećih poslovnih sistema, već mogućnost da oko njih izgrade fleksibilnije operativne slojeve koji omogućavaju bržu evoluciju poslovnih procesa i jednostavnije prilagođavanje regulatornim i tržišnim promenama.
Postojeći poslovni sistemi i dalje ostaju osnova operativnog poslovanja organizacije, dok se dodatni funkcionalni slojevi razvijaju kroz sisteme za upravljanje dokumentacijom, poslovnim procesima, integracijama i automatizacijom operativnih tokova.
To je posebno važno u industrijama koje prolaze kroz intenzivne regulatorne i operativne promene, poput finansijskog sektora i lizing industrije.
Da li tržište regiona prati iste trendove?
Apsolutno. Tržišta regiona poslednjih godina intenzivno razvijaju modele paperless poslovanja zasnovane na eIDAS principima, kvalifikovanim elektronskim potpisima i digitalnim trust servisima.
Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Rumunija i Bugarska već imaju razvijene regulatorne i tehnološke okvire za digitalno poslovanje, dok i tržište Srbije kroz povezivanje elektronskog potpisivanja, regulatornih procesa i enterprise operativnih sistema ulazi u novu fazu razvoja povezanih digitalnih operacija.
Mislim da je posebno zanimljivo to što se tržište danas više ne zaustavlja na elektronskom potpisivanju, već ulazi u mnogo kompleksniju fazu povezivanja regulatornih procesa, toka dokumenata, bezbednosti digitalnih modela i operativnih sistema.
Gde vidite ulogu AI tehnologija u narednoj fazi razvoja digitalnog poslovanja?
Veštačka inteligencija danas postaje veoma važna funkcionalnost postojećih poslovnih procesa. Međutim, u enterprise okruženjima AI se sve manje posmatra kao izolovana tehnologija, a sve više kao deo postojećeg operativnog ekosistema.
Posebno zanimljiv pravac razvoja predstavljaju oblasti obrade dokumentacije, procene rizika i automatizacije poslovnih procesa kroz povezivanje AI modela sa postojećim poslovnim pravilima, tokom dokumentacije i workflow sistemima.
Istovremeno, u finansijskom sektoru poseban značaj imaju pitanja regulatorne usklađenosti, bezbednosti podataka i usklađenosti sa GDPR i internim pravilima organizacija. Zbog toga organizacije sve više traže modele koji omogućavaju kontrolisano i bezbedno korišćenje AI tehnologija unutar postojećeg enterprise okruženja, uključujući i on-premise infrastrukturne modele.
Šta će predstavljati ključnu konkurentsku prednost finansijskih organizacija u godinama koje dolaze?
Savremene finansijske organizacije danas više ne traže samo bržu obradu procesa, već modele koji omogućavaju istovremeno povećanje operativne agilnosti, regulatorne kontrole i dugoročne održivosti digitalnog poslovanja i upravo o ovim temama ćemo razgovarati 26. maja na “Learn and Lead” događaju. Organizacije koje budu uspešno povezale regulatorne procese, digitalne trust modele i inteligentnu automatizaciju imaće značajnu operativnu prednost u godinama koje dolaze.
Jer naredna faza digitalnog poslovanja više neće biti definisana pojedinačnim aplikacijama, već sposobnošću organizacija da izgrade povezane, kontrolisane i dugoročno održive digitalne operativne ekosisteme.