ESG u 2026: Šta Evropa donosi i gde je Srbija
Autor: Ivana Višnjić, Junior partner u Egzakta group
Evropa: Od „izveštavaj o svemu“ ka „dokaži ono što tvrdiš“
Naredna godina će za ESG u Evropi biti „reset dugme“ – manje ambicija na papiru, više praktične primene na terenu. Cilj je jasan: manje birokratije za male igrače, više fokusa na merljive rezultate za velike, i konačno prelazak sa planova na cene i posledice.
Najvažnija novina za 2026. godinu je usvajanje paketa poznatog kao Omnibus I, kojim EU drastično sužava obuhvat CSRD i CSDDD direktiva. U decembru 2025. Evropski parlament i Savet postigli su preliminarni dogovor: prag za CSRD izveštavanje se podiže na preko 1.000 zaposlenih i neto promet veći od 450 miliona evra, dok listirane male i srednje kompanije ispadaju iz obuhvata. CSDDD pragovi rastu na 5.000 zaposlenih i 1,5 milijardi evra prometa, a primena se pomera na jul 2029.
Evropska komisija je 11. jula 2025. usvojila „quick fix“ koji kompanijama iz prvog talasa omogućava da u 2025. i 2026. godini ne dodaju nove podatke, dok paralelno radi na reviziji ESRS standarda da bi značajno smanjila broj podataka. Ono što ostaje? Zahtev za dokazivanjem, uz pritisak investitora, banaka i revizora na kvalitet podataka.
Od 1. januara 2026, uvoznici u EU sektore kao što su cement, čelik, aluminijum, đubriva i električna energija, moraće da kupuju CBAM sertifikate i godišnje ih predaju u skladu sa ugrađenim emisijama u proizvode.
Dakle, ovo nije više ESG kao PR tema. Ovo je problem računovodstva u lancima snabdevanja. Za kompanije koje uvoze u EU ili su deo lanaca snabdevanja, emisije postaju operativni KPI i direktan trošak. Ko ne može da dostavi podatke o emisijama, plaćaće više. Ko može da dokaže niže emisije nego prosek, dobija konkurentnu prednost.
SFDR – regulativa za finansijski sektor – takođe dobija osveženje. Komisija je 19. novembra 2025. predložila izmene koje uvode tri jasne dobrovoljne oznake za fondove: sustainable, transition i ESG basics. Svaka dolazi sa konkretnim pravilima i ograničenjima za upotrebu ESG termina u nazivima i marketingu.
Direktiva o proizvodima bez krčenja šuma (EUDR) dobija odlaganje – datum primene je pomeren na 30. decembar 2026. za sve operatere, sa dodatnih šest meseci za mikro i male kompanije. Ali EUDR se ne gasi. Za kompanije koje trguju kakaom, kafom, palminom uljem, sojom, drvetom, goveđim mesom, kožom i gumom, 2026. je godina kada treba ozbiljno da se pripreme. Geolokacija, praćenje porekla, due diligence izjave i spremnost informacionih sistema postaju obavezni.
Za brendove i maloprodaju, ESG rizik u 2026. sve više dolazi iz marketinga i potrošačkog prava. Direktiva o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju mora da se prenese u nacionalne zakone do 27. marta 2026, a pravila počinju da važe od 27. septembra. Šta to konkretno znači? Zabrana neodređenih zelenih tvrdnji („eko“, „prirodno“, „zeleno“) i nepouzdanih dobrovoljnih oznaka održivosti.
Dakle, ovo nije više ESG kao PR tema. Ovo je problem računovodstva u lancima snabdevanja.
Ko može da dokaže niže emisije nego prosek, dobija konkurentnu prednost.
Dok se u javnosti najviše priča o „E“ (klimi i životnoj sredini), „S“ – socijalna dimenzija – tiho dobija konkretne obaveze. EU pravila o transparentnosti plata uvode obaveze kao što su informacije o platnom rasponu za pozicije i izveštavanje o razlici u platama između polova. Prenos u nacionalne zakone se očekuje do juna 2026. Za HR timove i finansijske direktore, ovo znači konkretne zadatke: arhitektura poslova, platni razredi, analiza razlike u platama između polova i dokazi za jednake plate postaju deo ESG priče.
Srbija: Regulatorno iza EU, praktično u njegovoj orbiti
Srbija formalno nije u EU, pa većina evropskih ESG pravila ne važi direktno. Ali u praksi? Srbija je u okvirima evropskih trendova kroz izvoz u EU, evropske kupce, evropske banke i investitore, i pristupne pregovore.
Po pitanju transparentnosti i izveštavanja, Srbija još uvek nije na nivou EU. Zakonska obaveza nefinansijskog izveštavanja postoji, ali obuhvata samo velika pravna lica i društva od javnog interesa koja prelaze kriterijum prosečno 500 zaposlenih tokom godine. Nefinansijski izveštaj se objavljuje u godišnjem izveštaju o poslovanju i mora da obuhvati minimum: životnu sredinu, socijalna i kadrovna pitanja, ljudska prava, borbu protiv korupcije, uz opis poslovnog modela, politika, rizika i KPI-jeva.
Ministarstvo finansija je novembra 2025. objavilo objašnjenje u vezi sa Smernicama za nefinansijsko izveštavanje. Ali okviri su i dalje znatno manje detaljni nego ESRS, pa uporedivost i kvalitet variraju. Evropski kupci i matične kompanije često traže više nego što traži minimum domaćeg propisa.
Međutim, najvažnija novina za Srbiju baš u 2026. godini je usvajanje Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Oba zakona stupaju na snagu 1. januara 2026. Zakon o porezu na emisije obuhvata sektore kao što su proizvodnja đubriva, cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma i električne energije. Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda pokriva iste kategorije, sa pragom izuzeća za one koji ukupno uvezu manje od pet tona godišnje. Ovo nije slučajno. U obrazloženju zakona se kao motiv navodi jačanje konkurentnosti u uslovima CBAM-a i usklađivanje sa širim klimatskim politikama i pravcem pregovora u okviru Poglavlja 27.
Lanci snabdevanja: Kada evropsko pravilo „važi“ i van Evrope
Najvažnija praktična stvar za srpske kompanije u 2026: čak i kada zakon „ne važi u Srbiji“, važi za vašeg kupca u EU. Ako ste dobavljač evropskoj kompaniji – u automobilskoj industriji, maloprodaji, prehrambenoj industriji ili bilo kom drugom sektoru – raste broj upita za podatke o emisijama, poreklu sirovina, radnim standardima, bezbednosti i antikorupciji.
Dakle, „ESG“ sve manje ostaje pitanje PR-a i sve više postaje uslov ugovora.
Dakle, „ESG“ sve manje ostaje pitanje PR-a i sve više postaje uslov ugovora. Tenderi, procesi onboardinga dobavljača, bankarski uslovi, uslovi osiguranja – sve to sada redovno uključuje ESG zahteve.
Šta Srbija treba da uradi
Ako Srbija želi da održi izvoznu konkurentnost i privuče kvalitetne investicije u 2026. i kasnije, treba da preduzme nekoliko prioritetnih koraka.
Prvo, potrebna je modernizacija okvira za nefinansijsko izveštavanje. Trenutni propisi su dobar start, ali su suviše uski i nedovoljno usklađeni sa evropskim standardima. Proširenje obuhvata i usklađivanje sa ESRS strukturom bi smanjili „teret prevođenja“ za kompanije koje istovremeno rade sa domaćim i evropskim kupcima.
Drugo, potrebna je podrška za mala i srednja preduzeća u lancima snabdevanja. Većina srpskih kompanija koje su „pogođene“ evropskim ESG zahtevima nisu velike korporacije – to su dobavljači, podizvođači i proizvođači u lancima vrednosti. Potrebna su jasna uputstva, alati i podrška za ESG spremnost.
Treće, potrebno je jačanje kapaciteta za merenje i proveru podataka. Porezi na ugljenik zahtevaju infrastrukturu za merenje emisija, proveru podataka i izveštavanje. Radi se o ekosistemu koji uključuje akreditovana tela za proveru, obučene revizore, IT sisteme i jasne metodologije.
Četvrto, potrebna je proaktivna saradnja sa privredom. ESG nije tema koju država može da „nametne“ odozgo – to je pitanje gde su privatni i javni sektor partneri. Potrebna je stalna platforma za dijalog, razmenu praksi i koordinaciju.
Godina 2026. u Evropi nije godina velikih ESG obećanja. Manje „spasimo planetu“ retorike, više „evo računa za ugljenik“
I konačno, potrebna je iskrenost prema poslovnom sektoru i javnosti. ESG u EU i globalno nije prošao bez otpora i kritike. Greške su napravljene – previše obuhvata, previše detalja, preterano opterećenje. Srbija može da uči iz tih grešaka. Ne treba sve kopirati. Treba biti pametan, selektivan i fokusiran na ono što stvarno donosi vrednost.
Zaključak: Realizam, a ne idealizam
Godina 2026. u Evropi nije godina velikih ESG obećanja. Manje „spasimo planetu“ retorike, više „evo računa za ugljenik“. Manje „izveštavaj o svemu“, više „dokaži ono što tvrdiš“.
Srbija ima šansu da ovaj trenutak iskoristi pametno – ne žureći da kopira evropske propise jedan-na-jedan, već gradeći selektivan i praktičan okvir koji podržava izvoznu konkurentnost, privlači investicije i priprema privredu za buduće zahteve. Pitanje nije da li će ESG biti deo poslovne stvarnosti u Srbiji – to već jeste. Pitanje je da li ćemo biti spremni ili ćemo juriti za vozom koji je već otišao.