Empatija kao standard: Irena Trifunović o komunikaciji i odgovornoj igri

Komunikacija u industriji igara na sreću traži mnogo više od promocije. Od kompanija se očekuje da istovremeno štite korisnike, poštuju regulativu i grade brend kojem se može verovati. Irena Trifunović, direktorka korporativnih komunikacija u MaxBetu, govori o važnosti otvorenog razgovora o osetljivim temama, jasnog definisanja odgovornog igranja i komunikacije koja prati stvarne promene u poslovanju – a ne obrnuto.

Kako da žena postane lider u ovoj industriji? Ima li prostora za žene na pozicijama koje su srce biznisa – razvoj proizvoda, razvoj lokacija, tehnologija – a ne samo u finansijama, HR-u i drugim non-core segmentima posla?

Prostor postoji ali se ne zauzima titulom, već kompetencijom. U industriji koja se decenijama percipirala kao „muška“, ulaznica u srce biznisa jeste razumevanje proizvoda, korisnika, brojeva i rizika. Kada razgovarate argumentima, pol prestaje da bude tema, ostaje samo vrednost koju donosite za organizaciju.

Za žene koje žele da postanu liderke, ključno je da uđu u funkcije koje direktno utiču na razvoj – proizvoda, lokala, digitalnih platformi – umesto da ostanu u ulogama koje se tradicionalno smatraju „bezbednijim“ ili „ženskima“. To znači preuzimanje projekata koji menjaju način na koji kompanija funkcioniše: od mapiranja korisničkog puta, do uvođenja novih formata lokala i snažnijih praksi odgovornog igranja.

I jednako važno: treba prestati sa čekanjem dozvole. Dvostruki standardi još uvek postoje, ali doslednost, stručnost i rezultati neumoljivo pomeraju granice i otvaraju prostor da žene budu tamo gde se donose ključne odluke.

Koji je danas odnos muškaraca i žena u MaxBetu? Da li je ovo sve više rodno ravnopravna industrija?

U MaxBetu žene čine nešto više od 60% zaposlenih, a njihov udeo u rukovodećim strukturama stabilno raste iz godine u godinu. To nije rezultat kvota, već sistema koji vrednuje kompetenciju, integritet i posvećenost.

Iako industrija igara na sreću i dalje nosi reputaciju „muške arene“, u praksi se taj obrazac vidno menja. Sve je više žena koje vode ključne funkcije – komunikacije, marketing, razvoj proizvoda, operacije, kontroling – dakle oblasti koje direktno utiču na rast biznisa.

Ulazak u sastav Flutter Entertainment-a dodatno je ubrzao tu promenu. Flutter uvodi standarde koji podstiču raznolikost i pravičnost, kroz jasne kriterijume napredovanja, programe mentorstva i konstantna ulaganja u razvoj zaposlenih. Cilj je da jednog dana ne bude vest da žena vodi tim u ovoj industriji već da to bude normalnost.

Prošla godina je, sudeći po finansijskim izveštajima, bila veoma uspešna za industriju i vodeće kompanije beleže visoke stope rasta poslednjih nekoliko godina. Koliko ste zadovoljni svojim rezultatima?

Na rezultate gledamo kroz odnos korisnika prema brendu. Rast je važan, ali njegova vrednost se meri time koliko napredujemo u zaštiti korisnika i kvalitetu iskustva koje pružamo.

Za MaxBet je ključno da svaka nova etapa rasta bude praćena jačom komunikacijom, većom kontrolom u rukama korisnika i jasnijim standardima odgovornog igranja. Samo tako finansijski uspeh ima dugoročni smisao. Kada se rast poveže sa brigom o korisniku i zajednici tada brend postaje održiv, a ne samo privremeno uspešan.

Šta je ulazak velikih inostranih kuća doneo u pogledu standarda u igrama na sreću u Srbiji?

Akvizicija MaxBet-a od strane svetske grupacije Flutter Entertainment donela je mnogo viši nivo transparentnosti i strožih standarda. To se ne vidi samo u dokumentima, već u svakodnevnom radu, od jasnih procedura zaštite korisnika, preko alata za prepoznavanje rizičnog ponašanja, do kontinuirane edukacije zaposlenih.

Lokalno tržište dobilo je ne samo nove standarde, već i očekivanje da odgovorno poslovanje više nije opcija, već osnov. Svi koji žele da ostanu relevantni moraće da prihvate da su održivost, etičnost i odgovornost deo temelja, ne dekor.

Koliko danas igrači u proseku provode vremena na svom nalogu? Gde smo u tom pogledu u odnosu na druge zemlje odnosno da li su igrači odgovorni prema sebi? I kako tu doprinose kompanije koje priređuju igre na sreću?

Uloga kompanije nije da korisnik provede što više vremena na platformi, već da to vreme bude pod punom kontrolom. Zato uvodimo limite, mogućnost samostalnog isključivanja, kao i reality check poruke koje korisnicima jasno pokazuju koliko su dugo aktivni.

U komunikaciji stalno naglašavamo da je pauza deo odgovornog igranja, a ne znak slabosti. Kada se igra percipira kao planirana aktivnost sa jasnim granicama, impulsivnost opada, a korisnici razvijaju zdraviji odnos prema igranju.

Sa većim napretkom tehnologije igrači se okreću aplikacijama i onlajn igranju, ali i kladionice su mesta druženja, ovekovečena i na filmu. Kakva je budućnost mesta za igre na sreću i okupljanja?

Fizički lokali ostaju važan deo iskustva, ali njihova uloga se menja. Više nisu samo mesta za uplatu, postaju prostori gde korisnici dobijaju podršku, informacije i osećaj sigurnosti.

Zato se ulaže u renoviranje, pristupačnost, udobnost, kao i u diskreciju i privatnost. Cilj je da lokali postanu prirodan produžetak digitalnog iskustva: prepoznatljivi, uređeni i u potpunosti orijentisani ka korisniku.

U kojoj meri AI već sad menja svet sportskog igranja na sreću odnosno igara na sreću, a koliko će ga tek menjati i u kom smeru?

Veštačka inteligencija već omogućava bolje razumevanje ponašanja korisnika i brže prepoznavanje rizičnih obrazaca. Kada se takvo ponašanje identifikuje, korisniku se nude jasne opcije: dodatni limiti, pauza ili kontakt sa stručnom podrškom.

Ključno je da AI ne zameni ljudsku procenu, već da je osnaži. Tehnologija može biti izvanredan saveznik, ali samo ako u njenom centru ostane čovek, sa svim svojim potrebama, granicama i pravom na sigurnost.

Gde vidite tržište igara na sreću u Srbiji za recimo pet godina? Kako će izgledati?

Tržište će biti zrelije, regulisanije i transparentnije. Korisnici će još više insistirati na sigurnosti, autentičnosti i jasnim vrednostima brenda. Kompanije koje budu dosledne svojim principima – od komunikacije do operativnih praksi – imaće jasnu prednost.

Reputacija će iz sekundarne teme postati centralna poslovna vrednost. Komunikacija će sve više odražavati suštinu: ne samo šta kompanija govori, već šta zaista radi. U takvom okruženju, poverenje postaje najvažnija valuta.