Epilog posete Kini i skok u nebesa: U stvarnosti gume i delovi, u fikciji leteći automobili i roboti

Iako je sklopljeno na desetine sporazuma i najavljena gotovo milijarda evra kineskih investicija, nedavnu posetu srpskog državnog vrha obeležila je najava skorašnjeg otvaranja fabrike humanoidnih robota u Šapcu. Kako je oduševljeno najavio predsednik Srbije, ova će proizvodnja, prva takva u Evropi, Srbiju „vinuti u nebesa“. U tehnološkom smislu.

Osim toga da će u budućoj fabrici u Šapcu raditi 250 radnika, odnosno da će prvi koraci biti načinjeni već za dva meseca, malo šta se još saznalo o novoj superfabrici.

Dileme su dakle razne: Čiji radnici će u njoj raditi? Da li će se proizvoditi celi roboti ili samo sklapati pojedini delovi? Koliku će ekonomsku korist Srbija imati od toga? Šta je tu u stvari njen benefit? Hoće li ovo ličiti na pravi tehnološki zamajac u vremenima kada roboti uveliko zamenjuju ljude? Ili pre na onu već viđenu epizodu kada se najavljivalo kako će domaći Ikarbus proizvoditi Mercedesove autobuse? A sve se završilo na simboličnom lepljenju Mercedesovog znaka na naše autobuse za potrebe fotografisanja.

U iščekivanju ovih odgovora i najavljenog tehnološkog lansiranja Srbije u nebesa, Forbes Srbija analizirao je šta je sadašnja stvarnost kada govorimo o kineskim investicijama u Srbiji. Jer, Kina kao sada već vodeća svetska ekonomska, pa i tehnološka sila investirala je u Srbiji prema podacima Privredne komore oko 7,7 milijardi evra. Registrovano je oko 2.000 privrednih subjekata sa dominantnim kineskim kapitalom.

Stvarnost vs. Budućnost

Barem za sada, u Srbiji među vodećim investitorima iz Kine dominiraju oni koji rade u radno-intenzivnim industrijama. Drugim rečima, u tradicionalnim industrijama prošlog veka, poput rudarstva, metalske ili automobilske industrije.

Prema javno dostupnim podacima, a na osnovu visine ostvarenih poslovnih prihoda na vrhu spiska kineskih kompanija u našoj zemlji, svakako je Ziđin sa svoje dve kompanije, Ziđin Koper i Ziđin Majning. Reč je, naravno, o vlasnicima RTB Bora, najvećeg rudarskog kompleksa u našoj zemlji. Prema poslednjim finansijskim podacima, a o čemu smo već pisali, ove dve kompanije ostvarile su u 2025. profit veći od 1,5 milijardi evra. Samo Ziđin Koper je u prošloj godini imao poslovne prihode blizu dve milijarde i rast dobiti od 100 odsto u poređenju sa godinom pre toga.

I pored odličnih poslovnih rezultata od dolaska ovog investitora na istok Srbije, ne jenjavaju upozorenja po pitanju zaštite životne sredine i lokalnog stanovništva zbog rđave strane teških industrija poput rudarske.

Različite organizacije za zaštitu životne sredine, ali i lokalna zajednica upozoravali su prethodnih godina na problem ekologije u Boru. Jula prošle godine podneta je i krivična prijava protiv Ziđin Kopera upravo zbog, kako tvrde podnosioci, prekomerne emisije teških metala koji zagađuju vazduh, vodu i zemljište u tom području.

Linglong i zabrana izvoza guma zbog izrabljivanja radnika

Upozorenja na nehuman tretman uglavnom stranih radnika u zrenjaninskoj fabrici Linglong, još jednoj velikoj kineskoj investiciji u Srbiji, praktično traju od samog početka. Od izgradnje fabrike su u javnosti plasirane informacije da tamo strani radnici rade na crno i u nehumanim uslovima. Kao i da im se oduzimaju dokumenti nakon što dođu u Srbiju.

Decembra 2025. američka carinska i granična služba naredila je zadržavanje guma proizvedenih u Zrenjaninu zbog sumnji da su radnici u njihovoj proizvodnji primorani na prinudni rad.

Ova služba navela je da je odluka doneta nakon istrage i analiza brojnih dokaza, uključujući i izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, izveštaje nevladinih organizacija… Utvrđeno je da su radnici u ovoj fabrici bili izloženi svim ključnim pokazateljima prinudnog rada, prema definiciji Međunarodne organizacije rada. „Reč je o zadržavanju ličnih dokumenata, pretnjama i izolaciji, prekomernom prekovremenom radu, uskraćivanju zarada, lošim uslovima u fabričkim halama“.

Prema najnovijem finansijskom izveštaju Linglong zapošljava u Srbiji 2.367 radnika, među kojima je veliki broj stranaca. Ostvario je u 2025. godini 355 miliona evra prihoda, što je rast od 63 odsto. Ipak, i dalje posluje sa gubitkom, koji je prošle godine iznosio 30,3 miliona evra.

Nove investicije, a stare fabrike

Linglong je, inače, vodeći na spisku najavljenih novih investicija iz Kine. Naime, ova kompanija planira da proširi proizvodnju u Srbiji i zaposli dodatnih 400 radnika. Investiraće dodatno, kako je saopšteno, 566 miliona evra. Drugim rečima, od ukupno više od 950 miliona evra novih investicija, više od polovine odnosi se na ulaganje Linglonga.

Novu investiciju najavila je i kineska Mint grupa koja već posluje u Srbiji. Reč je o proizvođaču delova za automobilsku industriju i ona će u Loznici i Šapcu investirati dodatnih 226 miliona evra.

Oko 33 miliona evra investicija je kineske kompanije za proizvodnju automobilskih šasija Shak. Takođe, BMTS Tehnology koji proizvodi turbopunjače za vozila uložiće 13,3 miliona evra, a Xingyu Automative 77 miliona evra investiraće u fabriku u Nišu.

Drugim rečima, gotovo sve najavljene investicije su ili dodatna ulaganja već postojećih kompanija u Srbiji ili pak nove investicije firmi koje dolaze iz tradicionalnih industrija, poput automobilske. U kojima je ostvarena dodata vrednost mala, pa time i benefit za tehnološki i ekonomski rast u Srbiji.

Nezavidni uslovi rada

Gotovo bez izuzetka, najveće kineske kompanije u našoj zemlji rade u tradicionalnim radno-intenzivnim industrijama. Odlikuju ih veliki broj zaposlenih, relativno niske zarade i često upitni radni uslovi.

Prema nedavno objavljenom izveštaju Centra za politike emancipacije u automobilskoj i tekstilnoj industriji u Srbiji povrede prava radnika i teški uslovi nisu „sporadične i incidentne situacije, nego posledica načina na koji je organizovana proizvodnja, rukovođenje i kontrola troškova“.

Izveštaj, koji je baziran na svedočenju radnika u tim industrijama, pokazuje da se oni suočavaju sa niskim zaradama i prekovremenim radom i da su im često ugroženi bezbednost i zdravlje na radu.

U kompanijama iz ovih industrija, u kojima dominira kineski kapital, dodatno najveći broj zaposlenih radnika zapravo dolazi iz Kine, Bangladeša, Indije ili drugih zemalja trećeg sveta.

Druge kineske investicije

Kineske investicije prisutne su u Srbiji i u metalskoj industriji. Praktično druga na spisku najvećih kineskih kompanija, odmah iza RTB Bor, je HBIS grupa, vlasnik Železare u Smederevu. Prema podacima o njihovom poslovanju, ova kompanija ostvarila je u 2025. gubitak od 38,8 miliona evra. To je povećanje za više od 70 odsto u poređenju sa 2024. Poslovni prihodi bili su prošle godine 708 miliona evra.

Među vodećim kompanijama su i Gorenje, čiji vlasnik je Hajsens, kao i Mei Ta, takođe proizvođač autodelova.

Osim u navedenim industrijama, kineske kompanije prisutne su, uglavnom preko svojih ogranaka, i u putnoj privredi. Naime, gotovo sve putne infrastrukturne projekte u Srbiji, sem nekoliko izuzetaka, kao glavni izvođači sprovode kineske kompanije.

Njihov izbor je po pravilu posledica direktnog ugovaranja posla sa državom, a na osnovu međudržavnog sporazuma dve zemlje koji omogućava zaobilaženje standardnih procedura javnog tendera za izbor izvođača.

Ove kompanije u Srbiji ne posluju direktno nego preko ogranka. Drugim rečima, nemaju registrovano pravno lice, nego su ogranak stranog, u ovom slučaju, kineske matične firme.

Troškovi i korist

Među najvećim građevinskim kompanijama iz Kine, u našoj zemlji izdavajaju se Power construction, China Šangdong, kao i China road and bridge corporation.

Prema podacima iz njihovih finansijskih izveštaja, ove kompanije u Srbiji posluju sa gubitkom. Tako je, primera radi, Power construction u 2025. zabeležio gubitak od 13,5 miliona evra iako je imao rast poslovnih prihoda od 124 odsto u poređenju sa 2024. Poslovni prihodi ove kompanije iznosili su prošle godine 481,5 miliona evra.

Poreski stručnjaci objašnjavaju da je razlog zbog kojeg ova preduzeća posluju kao ogranci uglavnom poreska optimizacija. Pojašnjenja radi, ogranak nekog preduzeća nema status pravnog lica. To ga, međutim, ne lišava plaćanja poreza na dobit, na dohodak, odnosno PDV-a. Ipak zbog odnosa sa matičnim preduzećima u praksi se često dešavaju poreska izuzeća, odnosno olakšice.

Kako je CINS nedavno objavio, Prekršajni sud u Beogradu oslobodio je kinesku kompaniju Power China optužbi da je angažovala nelegalno četiri radnika iz Kine na izgradnji Nacionalnog stadiona. Objašnjenje je upravo činjenica da kao ogranak ovo preduzeće nema status pravnog lica i protiv njega se ne može voditi prekršajni postupak u Srbiji.

Ako je, dakle, suditi prema dosadašnjem iskustvu, Srbija bi i sa kineskim robotima mogla da prođe slično kao i sa prethodnim investicijama. I to ne samo onim iz Kine. Korist po ekonomski rast, zaposlenost ili tehnološki napredak biće izuzetno mala. Zauzvrat, trošak u vidu subvencija, poreskih olakšica, besplatnog zemljišta ili infrastrukturnog opremanja lokacije platiće kao i do sada građani Srbije.