Evropa ove godine u stagnaciji ili blizu nje
Rast svetske privrede već treću godinu zaredom usporava, pa će u 2024. godini po
svim očekivanjima iznositi 2.2%, što predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnjih
2.6%, stoji u najnovijem Barometar poslovnih rizika po zemljama i privrednim sektorima.
Dok je u SAD već izvesno da će najgore posledice krize biti izbegnute, očekuje se nastavak usporavanja privrednih aktivnosti tokom prve polovine godine.
Kineska privreda, za koju se mislilo da je tokom druge polovine 2023. godine ponovo stala na noge, s obzirom na to da je godinu završila sa rastom BDP-a od 5.2% se na početku tekuće godine nalazi u stagnaciji. Ponovni rast potrošnje je i dalje nestabilan dok neizvesnosti u pogledu kretanja cena na tržištu nekretnina, zatim reprograma dugovanja lokalnih samouprava kao i pritiska stvorenog padom cena i dalje negativno utiču na sektor privatnih ulaganja i raspoloženje potrošača.
U Evropi se tokom prve polovine godine očekuje stagnacija ili stanje blisko stagnaciji. Proizvodne delatnosti i dalje trpe usled trajno visokih troškova proizvodnje i slabe inostrane potražnje.
Borba sa inflacijom nije gotova
Uprkos padu stope bazne inflacije iz 2023. godine, kao i poprilično ohrabrujućem kratkotrajnom trendu, stopa pomenute inflacije je još uvek dvostruko veća od vrednosti projektovane od strane centralnih banaka iz većine monetarno razvijenih područja. Glavni izazov će u 2024. biti da se vidi da li će se uvođenje strogih monetarnih mera, koje su na snazi već više od 18 meseci, pokazati kao sredstvo koje
će proces obuzdavanja infacije uspešno privesti kraju tako što će njenu stopu vratiti na vrednost od 2% i ne dozvoliti joj da ponovo poraste.
Nezasićena tržišta rada, na kojima su stope nezaposlenosti ispod vrednosti koje karakterišu strukturnu nezaposlenost, zatim rekordno visoke stope nepopunjenih radnih mesta kao i dugotrajni rast plata pokazuju da bitka još uvek nije dobijena – bez obzira na bilo kakve poremećaje u lancima snabdevanja koji se mogu javiti u okolnostima koje trenutno vladaju u geopolitičkom okruženju.
Bez obzira na sve navedeno, i naravno pod uslovom da se ne desi ništa nepredviđeno, privredno okruženje povezano sa kamatnim stopama na koje su svi privredni činioci – domaćinstva, kompanije i vlade – bili naviknuti tokom poslednjih petnaest godina je sada u potpunosti stvar prošlosti te bi kamatne stope u svim razvijenim zemljama trebalo da ostanu visoke tokom cele godine.
Očekivanja da će kamatne stope u tekućoj godini biti smanjenje u šest navrata (po 25 baznih poena) se na obe strane Atlantika čine preteranim. U Evropi, uprkos slabom usponu privrednih aktivnosti, pritisci oličeni u stopi bazne inflacije koja i dalje prelazi 2% ne bi trebalo da dozvole ECB-u kao ni Engleskoj Centralnoj
Banci da započne proces popuštanja mera monetarne politike pre leta 2024. godine, u najboljem slučaju.
Zemlje u razvoju pokretači privrede
Zbog ovako nepovoljnog privrednog okruženja kompanije će i dalje biti u teškoj situaciji. Drastično povećanje broja nesolventnih kompanija, stoga, predstavlja osnovni negativni rizik za naš centralni scenario, koji u mnogo čemu više podseća na savladavanje planinskog grebena nego na šetnju bulevarom.
U 2024. zemlje u razvoju će biti glavni pokretači svetske privrede, učestvujući sa 1,7 procentnih poena u stopi rasta svetskog BDP-a od 2.2%. Zemlje u razvoju će tako biti zaslužne za tri četvrtine svetskog privrednog rasta, što je najveći udeo još od 2013. godine. Jugoistočna Azija će ponovo biti jedno od
najdinamičnijih područja, sa stopom privrednog rasta od 4,6%, nakon prošlogodišnjih 4%.
Najsiromašnije i najzaduženije zemlje će se suočiti sa većim poteškoćama. Uz visoke kamatne stope i dolar koji će po svoj prilici ostati jak, strah od ponovnog neizmirivanja obaveza po osnovu javnog duga se u potpunosti čini opravdanim.
Neke zemlje, kao što su Šri Lanka, Gana, Etiopija, Malavi, Pakistan i Laos, već imaju neizmirenih dugovanja ili su nadomak takve pozicije.
Uticaj napada u Crvenom moru
Nestabilnost u područu oko Crvenog mora predstavlja veliku pretnju pomorskom saobraćaju.
Uzimajući u obzir pretnju koja se nad ovim prodručjem nadvila, većina kompanija za prevoz robe već sada izbegava Suecki kanal i umesto njega bira prolazak pored Rta dobre nade, što podrazumeva obilazak čitavog afričkog kontinenta, čime se putovanje produžava za više od deset dana.
Troškovi povezani sa bezbednošću i osiguranjem koje snose oni koji i dalje koriste taj
put vrtoglavo rastu.
Kako bi nadoknadili pomenute troškove, prevoznici preusmeravaju svoje brodove na evropske i mediteranske trgovinske rute, čime se smanjuje prostor za prevoz robe preko Pacifika kao i pravcu sever-jug, što takođe podiže cene prevoza.
Uprkos rastu cena prevoza robe koje su u slučaju prevoza iz pravca Šangaja više nego dvostruko veće, a u slučaju nekih pomorskih puteva koji vode do Evrope i trostruko veće, one su još uvek, u proseku, ispod rekornih vrednosti zabeleženih početkom 2022. godine.