Evropska komisija: Usporavanje ekonomije Srbije najveće u regionu u prvom kvartalu

Ekonomski rast Zapadnog Balkana značajno je usporio u prvom kvartalu 2025. Realni rast BDP-a regiona pao je na 2,3% u prvom kvartalu, sa 3,3% u prethodnom kvartalu. Sve države zabeležile su niži rast nego u prethodna tri meseca, a Srbija, najveća ekonomija u regionu, iskusila je najveće usporavanje rasta, sa 3,3 na 2%. Iznad granice od 3% bile su Severna Makedonija i Albanija.

To pokazuje kvartalni izveštaj Evropske komisije o ekonomija zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata za članstvo u EU. U njemu se dodaje da je ekonomski rast bio vođen domaćom tražnjom. Ceo region iskusio je nastavak visokog rasta plata.

Kada je reč o ostalim ekonomskim pokazateljima, u spoljnotrgovinskoj razmeni došlo je do snažnijeg rasta uvoza u odnosu na izvoz. To je dovelo do negativnog doprinosa međunarodne trgovine rastu BDP-a.

Stopa nezaposlenosti pala je u većini ekonomija regiona u prvom kvartalu 2025. I rast zaposlenosti usporio je na 0,2% u Zapadnom Balkanu. Ukupno gledano, stope nezaposlenosti u regionu bile su na istorijski niskim nivoima, ali i dalje više nego u EU, krećući se od 8,2% u Srbiji do 13,4% u Bosni i Hercegovini, navodi se u izveštaju.

Pad stranih investicija, naročito u Srbiji i Makedoniji

„U četiri kvartala zaključno sa martom, neto priliv stranih direktnih investicija u odnosu na BDP opao je u većini ekonomija. Naročito u Severnoj Makedoniji i Srbiji u poređenju sa celom 2024. godinom“, ističe Evropska komisija.

Devizne rezerve su se smanjile u nekim ekonomijama regiona, ali su pokazatelji pokrivenosti uvoza ostali stabilni.

U izveštaju se navodi da je prosečna godišnja inflacija ubrzala na 3,7% u prvom kvartalu 2025. Obnovljeni inflatorni pritisci naveli su neke centralne banke u regionu koje imaju monetarnu autonomiju da zaustave dalju monetarnu relaksaciju. Centralna banka Severne Makedonije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,35% nakon smanjenja od 20 baznih poena u februaru. Narodna banka Srbije zadržala je svoju stopu na 5,75% od poslednjeg smanjenja od 25 baznih poena u septembru 2024, pošto je inflacija u junu prešla gornju granicu ciljanog raspona od 4,5%. Suprotno tome, pošto je inflacija u Albaniji bila ispod ciljanog nivoa, Banka Albanije smanjila je ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 2,5% u julu, nakon prethodnog smanjenja od 25 baznih poena u novembru 2024.

Rastu prihodi, a još više rashodi

Evropska komisija podseća i da su države regiona beležile snažan rast budžetskih prihoda. Međutim, rashodi su rasli još brže. Zato su se fiskalni bilansi pogoršali u gotovo svim ekonomijama tokom prvih pet meseci 2025. Osim u Severnoj Makedoniji.

„U nekim ekonomijama (Srbija, Kosovo) to je delimično rezultat snažnog povećanja kapitalnih ulaganja u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ipak, budžetski bilansi za prvih pet meseci pokazali su samo umeren deficit ili čak suficit u većini slučajeva, a odnos javnog duga prema BDP-u smanjen je u većini zemalja regiona u prvom kvartalu 2025. u poređenju sa krajem 2024. godine“, dodaju u EK.

I drugi kvartal problematičan

Kada je reč konkretno o Srbiji konstatuje se da je potrošnja domaćinstava snažnije rasla u odnosu na državu – 1,7% međugodišnje naspram 0,5%.

Izvoz naše zemlje je ostao snažan sa rastom od 7,5%, ali je uvoz porastao 11,5%.

Snažan oporavak imala je poljoprivreda (6,5%) pre svega zbog baznih efekata. Trgovina je zabeležila pad aktivnosti od 0,1%, nakon rasta tokom prethodnog kvartala, dok je građevinarstvo nastavilo pad sa -5,6%.

„Kratkoročni pokazatelji sugerišu nastavak slabosti ekonomske aktivnosti u drugom kvartalu. Građevinska aktivnost dalje je pala u aprilu, uz pad broja izdatih građevinskih dozvola (-14,9%) i procenjene vrednosti radova (-34,1%). Industrijska proizvodnja ostala je skromna sa rastom od 1,2% u aprilu i maju (sezonski prilagođeno). Prerađivačka industrija porasla je u maju (7%), dok su rudarstvo (-4,4%) i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (-5,7%) zabeležili pad“, stoji u izveštaju.

Rast plata

Najbrži rast zaposlenosti (ukupno 0,2% prema podacima iz evidencije zapošljavanja) zabeležen je u administrativnim i pomoćnim uslugama (11,1%), informisanju i komunikacijama (3,4%) i ugostiteljstvu (3,1%). Zapošljavanje je opalo u poljoprivredi (-4,8%), prerađivačkoj industriji (-2,2%), stručnim i tehničkim delatnostima (-3,5%), snabdevanju energentima (-2,2%) i finansijama (-2,0%).

„U periodu januar–april 2025. prosečna bruto zarada porasla je 11,7% nominalno (7% realno). Najniži rast zabeležen je u obrazovanju (8,4%), IT sektoru (8,8%) i rudarstvu (9,1%), dok je bio izražen u finansijama (15,4%). Zarade su brže rasle u privatnom (12,1%) nego u javnom sektoru (10,8%)“, navodi Evropska komisija.

Vesti

Kvartalni monitor: Značajno pogoršanje ekonomskih rezultata od početka godine

Agencije

Biznis

Pavle Petrović: Srbija zarobljena u sistemu koji ne obezbeđuje ekonomski prosperitet

Agencije

Oštar pad stranih investicija, prodaja deviza

Neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 385 miliona evra. „To je oštar pad u odnosu na 1,7 milijardi evra u istom periodu 2024.

Devizni kurs dinara prema evru ostao je stabilan, ali je zbog pogoršanja spoljne pozicije NBS postala neto prodavac deviza u 2025, prodavši neto milijardu evra do maja, podseća EK.

Krediti preduzećima porasli su 8,6%, a krediti stanovništvu 12,7%. Neto pozicija banaka prema državi porasla je za 24,6%, dok je udeo izloženosti prema državi ostao stabilan – 11,8% aktive banaka.