Evropski startap jednorog sprema se da lansira flotu AI „dronova ubica“

Kada je Torsten Ril, izvršni direktor i suosnivač Helsinga, prošlog septembra izašao za govornicu na tech konferenciji u londonskoj crkvi koja je preuređena u prostor za događaje, njegova vizija za ovaj startap vredan 4,5 milijardi dolara bila je jasna.

„Mi nismo kompanija koja proizvodi hardver. Mi smo kompanija koja se bavi softverom. To je sve čime se bavimo“, rekao je.

Ova priča bila je radikalno drugačija od drugih preduzetnika u oblasti odbrambenih startapa koji žele da prave sopstvene rakete i dronove. One konkurišu velikim odbrambenim gigantima kao što su Raytheon i Lockheed Martin.

Umesto toga, Ril je rekao da će Helsing fokusirati svoje napore isključivo na softver, koristeći veštačku inteligenciju da unapredi evropske vojske i proizvođače naoružanja.

„Specifično se radi o dodavanju sposobnosti postojećim resursima“, objasnio je Ril, bivši programer za video igre, na još jednom događaju 2022. godine.

Poslovni zaokret za ovaj startap

Sada je napravio zaokret od 180 stepeni. Ove nedelje, Helsing je predstavio HX-2, dron sa dometom od 80 kilometara. Sposoban je da lovi u jatima i uništava oklopna vozila.

„Kada se implementira na granicama u velikim količinama, HX-2 može poslužiti kao snažna zaštita protiv invazije neprijateljskih kopnenih snaga“, izjavio je Niklas Keler, suosnivač Helsinga.

Peter Kventin, portparol kompanije Helsing, rekao je da je kompanija nedavno počela sa proizvodnjom HX-2 dronova u Nemačkoj, dodajući da će ovi dronovi biti jeftiniji od sličnih sistema.

Ril je rekao za Blumberg ranije ove nedelje da kompanija planira da proizvodi desetine hiljada ovih uređaja godišnje. Dodao je da dron „ima sposobnost da stvori nivo odvraćanja koji trenutno jednostavno nije ostvariv“.

Helsingova promena kursa usledila je nakon niza ugovora koje je kompanija potpisala sa evropskim proizvođačima naoružanja.

Među njima su nemački proizvođač tenkova Rheinmetall, proizvođač aviona Airbus, i švedska avioindustrijska grupa Saab.

Suosnivači Ril, Keler i Gundbert Šerf predstavili su investitorima svoju AI tehnologiju. Ona je korišćena za unapređenje radarskih sistema švedskih borbenih aviona Gripen. I za poboljšanje nemačkih Eurofajter aviona.

Kompanija je počela da dizajnira i proizvodi dronove nakon što nije mogla da pronađe proizvod koji bi odgovarao potrebnim specifikacijama.

To je rekao jedan investitor Helsinga, koji je želeo da ostane anoniman.

Pomoć veštačke inteligencije

„Nema velikih igrača na tom tržištu i ovi dronovi su prilično kupovani, ali samo uz AI i autonomiju postaju revolucionarni“, rekao je investitor.

„Ako želite da uvedete AI na tržište dronova, potrebno vam je vertikalno upravljanje“.

Kventin iz Helsinga opovrgnuo je tvrdnje da je kompanija imala probleme u pronalaženju partnera.

„Sarađujemo sa industrijama u svim oblastima, kad god je moguće naći pristup koji je zaista definisan softverom, ali odbijamo da budemo podizvođači kada to nije moguće“.

Prema podacima Pitchbook-a, investitori su uložili više od 100 milijardi dolara u odbrambene startape od 2019. godine. Samo Anduril, koji je prikupio 1,5 milijardi dolara, uz procenu vrednosti od 14 milijardi dolara ove godine, ima slične resurse kao Helsing.

Vrednost Helsinga porasla je na 4,5 milijardi dolara u julu.

To se dogodilo nakon što je prikupio 480 miliona dolara od američkih fondova General Catalyst i Accel, prema ugovoru u koji je Forbes imao uvid.

Ovo je usledilo nakon ranijeg ulaganja od 325 miliona dolara. Ulaganje je obezbedio investicioni fond milijardera Spotifaja, Danijela Eka, od kada je kompanija osnovana 2021. godine.

Najvredniji odbrambeni startap u Evropi sada ulazi u izuzetno konkurentan tržišni pejzaž.

Konkurencija

Pored kineskih dronova koji dominiraju tržištem, Helsing se suočava i sa velikim izazovom protiv američkih velikana kao što su Anduril, Shield AI i Skydio, koji godinama razvijaju male, potrošne dronove.

Takođe, ovo bi moglo da ugrozi teritoriju njegovih vlastitih partnera poput Saab-a, Airbus-a i francuskog proizvođača raketa MBDA. Svi oni imaju sopstvene programe za dronove.

Odbrambeni startapovi suočavaju se sa značajnim izazovima u implementaciji dronova u Ukrajini, gde je ukrajinska vojska postigla uspeh tako što je proizvodila hiljade dronova koristeći raspoložive delove. Svakodnevno podešavanje i ažuriranje blizu fronta pomoglo je Ukrajincima da ostanu prvi u nevidljivoj borbi sa Rusijom. Ona se ogleda u ometanju radio signala i GPS tehnologije, koja omogućava dronovima da se kreću i primaju uputstva od operatera.

Nivo ometanja je toliko intenzivan da i ruske i ukrajinske snage sada koriste dronove povezane optičkim vlaknima, tako da piloti imaju kontrolu putem žičnih veza.

Dronovi proizvedeni u Americi, međutim, bili su manje efikasni, s obzirom na to da su mnogi od njih srušeni ili su imali tehničke probleme.

„Najveći izazov je elektronski rat sa ometanjem i lažnim signalima. Zbog toga američki dronovi nisu postigli tako dobre rezultate u Ukrajini“, kaže Katarina Bondar, članica odeljenja za veštačku inteligenicju pri Centru za strateške i međunarodne studije.

Dronovi

Ipak, kompanije kao što su Shield AI i AeroVironment sklopile su ugovore za snabdevanje ukrajinskog Ministarstva odbrane dronovima. Nemačka kompanija Quantum Systems takođe razvija svoje dronove u Kijevu.

„Kompanije koje pokušavaju da shvate šta Ukrajinci postižu, znajući gde će biti ta tačka savršenstva, moraju biti angažovane na terenu“, rekao je Andru Mihta, viši saradnik Atlantskog saveta. „I iskreno, neka naša tehnološka rešenja nisu pogodila tu tačku savršenstva“.

Zaokret koji je preduzeo startap Helsing neke je iznenadio.

Osnivač Quantum Systems-a Florijan Zibel, koji je bezuspešno tražio od Rila da investira u njegov startap za vojne dronove, rekao je da je njegova poruka ostala dosledna. Ona znači da je izrada hardvera trka ka dnu u pogledu cena.

„Bio je potpuno posvećen softveru“, seća se Zibel.

(U postu na Linkdinu, koji je kasnije obrisan, Zibel je kritikovao planove koje startap Helsing ima za novi dron. Rekao je da je „rat u Ukrajini smrtonosan i ne bi trebalo da se koristi za marketinške svrhe“, kako je ranije izvestio Blumberg.)

Drugi osnivači odbrambenih kompanija upozoravali su da priroda procesa nabavke za vojske čini prodaju softvera vrlo teškom.

„Prodati softver bez hardverskog proizvoda je gotovo nemoguće“, rekao je jedan osnivač startapa za odbrambene tehnologije za Forbes.

Suosnivač Shield AI-a, Brendon Ceng, svedočio je pred Kongresom u septembru da je Ministarstvo odbrane SAD često smatralo softver sporednim u ugovorima zasnovanim na hardveru.

Rilova kompanija će barem imati prednost u Ukrajini. Prošle godine otvorili su kancelariju u Estoniji, a prema izveštajima, njihovi zaposleni rade u Ukrajini od 2023. godine, prema Wired-u.

Moguće testiranje do kraja meseca

Moguće je da će dronovi biti testirani na terenu već ovog meseca.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius najavio je u novembru da će 4.000 dronova opremljenih Helsingovim AI softverom biti donirani Ukrajini počevši od decembra.

Ovo neće biti novi HX-2 dronovi, već jeftiniji dron od drveta pod nazivom HF-1. Njega će u Ukrajini proizvoditi Terminal Autonomy. To je lokalni startap rekli su izvori bliski ovom ugovoru za Forbes.

Helsing je saopštio je ukrajinska vlada već sertifikovala dronove. Oni će koristiti njegov AI i tehnologiju računarskog vida za navigaciju na bojištu bez satelitske pomoći.

BBC je ranije ove godine izvestio da je proizvodnja Terminal Autonomy drona Bayonet koštala nekoliko hiljada dolara.

Helsing je rekao da planira da iskoristi svoje nedavno finansiranje, jedno od najvećih u Evropi ove godine, za istraživanje i razvoj i za pomoć u „osiguravanju istočnog fronta NATO-a“.

Kompanija je prethodno otkrila malo detalja o svom AI softveru, nagoveštavajući samo da alati daju komandantima pregled bojišta.

Međutim, izgleda da se Ril i njegovi investitori sada klade na to da je hardver lakši za savladati od softvera.

„Uvek govorimo interno da je skok u sposobnostima koji želimo da postignemo uvek barem 10 puta veći“, rekao je Ril na događaju u septembru 2023. godine. „I za nas, ovo nije marketinški slogan“, naglasio je.

Ian Martin i Dejvid Džins, novinari Forbes