Fabrike lažnih vesti u Severnoj Makedoniji opet rade 100 na sat: U modi je američki patriotizam

Američki patriotizam je unosan biznis na Fejsbuku. Na toj društvenoj mreži može se pronaći više od stotinu stranica na tu temu – na primer Proud American, Proud To Be An American, American Story, and We Are America (“Ponosni Amerikanac”, “Ponosan što sam Amerikanac”, “Američka priča” i “Mi smo Amerika”).

Ali, većina tih stranica uprkos njihovim nazivima nema nikakve veze s Amerikom. Iza njih stoje inostrane farme sadržaja od kojih su mnoge smeštene u Makedoniji. One se služe veštačkom inteligencijom za “pumpanje” gotovo beskonačnih klikbejt sadržaja.

Molitve za američke vojnike, prepisani tvitovi, kopirani mimovi i stare slike holivudskih pin-ap devojaka sadrže linkove ka tekstovima generisanim veštačkom inteligencijom putem kojih farme sadržaja zarađuju na oglasima. Naslovi poput “Požrtvovni vatrogasci rizikuju živote kako bi spasili druge” i “Očevo junaštvo: tragična priča o Gilu Delegraciju i njegovu sinu Entoniju” mame čitaoce da posete veb stranice često prepune oglasa seksualnih sadržaja. Takve su stranice lažno prikazane kao američke jer zarađuju svaki put kad neko klikne na neki od njihovih linkova, a u svetu oglašavanja američki klikovi su među najvrednijima.

Desetine farmi lažnih vesti u Makedoniji

Forbes je identifikovao 67 (u međuvremenu uklonjenih) Fejsbuk stranica koje su plasirale američke vesti te promovisale američku kulturu ili identitet, ali su u realnosti bile vođene iz inostranstva. Do 20. avgusta sve te stranice zajedno su skupile više od devet miliona pratilaca – više od Vol strit žurnala ili Vašington posta. Sedište 33 takve stranice bilo je u Severnoj Makedoniji dok su ostale bile raspoređene u 23 različite zemlje, uključujući Kanadu, Francusku, Maroko, Venecuelu i Vijetnam.

Farme sadržaja, posebno one iz Makedonije, već dugo deluju na Fejsbuku. Tokom predsedničkih izbora 2016. tinejdžeri iz te male istočnoevropske zemlje širili su lažne vesti milionima Amerikanaca na Fejsbuku, zarađujući desetine hiljada dolara od oglasa. U 2019. godini, slične stranice iz istočne Europe koristile su istu taktiku – ovaj put dosegnuvši gotovo polovinu svih Amerikanaca na platformi.

A danas im veštačka inteligencija omogućava proizvodnju gotovo beskonačne količine nekvalitetnih (ili potpuno lažnih) vesti koje se, barem u nekim slučajevima, uspevaju probiti do ciljane publike. Stranice su počele da objavljuju slike generisane veštačkom inteligencijom (poput beloglavih orlova, američkih zastava, vojnika u maskirnim uniformama i povremeno Kipa slobode) kako bi privukle američke korisnike Fejsbuka.

Nedavna objava na kanadskoj stranici American Patriots sadržala je veštački generisanu sliku američkog vojnika i njegove dece te dobila više od 100.000 lajkova i 35.000 komentara. Pomenuta stranica, kao i većina drugih, preusmerava korisnike Fejsbuka na veb stranice s nekvalitetnim člancima.

Veštačka inteligencija pomogla širenju laži

Forbes je provukao tri članka sa stranice American Patriots kroz AI detektor teksta GPT-Zero, koji je utvrdio verovatnost od 79 odsto, 85 odsto i 100 odsto da su generisani veštačkom inteligencijom. Detektor je takođe otkrio da su priče povezane sa stranicom We Love America sa sedištem u Španiji i American Story iza koje stoje Makedonci, 100 odsto generisane veštačkom inteligencijom.

„Svaka platforma ima svoje sisteme podsticanja korisnika na delovanje koji nam omogućavaju uvid u samu srž Fejsbuka, u ono što ga pokreće”, rekao je Džef Alen, koosnivač instituta Integriti i bivši Fejsbukov naučnik za podatke koji je pratio mreže spamera i administratora stranica iznutra. Za njega su farme sadržaja “velika lupa za primitivnije delove našeg mozga”.

Portparolka Mete, Margarita Frenklin, rekla je za Forbes da je svih 67 stranica prekršilo Metina pravila o autentičnosti jer su navodile lažne lokacije. Sve su uklonjene. Napravite li stranicu o jednoj zemlji dok se zapravo nalazite u drugoj ne predstavlja nužno kršenje Metinih pravila, ali kad obmanjujete ljude o svojoj stvarnoj lokaciji, onda ste prešli granicu. Frenklin je rekla da su stranice bile aktivne tek nešto više od nedelju dana kad ih je Forbes označio kao lažne.

Frenklin je takođe rekla da, iako veštačka inteligencija spamerima i prevarantima olakšava stvaranje sadržaja, njihov je glavni izazov uvek bio da privuku korisnike na svoje stranice, bez obzira na to jesu li ih stvorili uz pomoć veštačke inteligencije ili ne. Nedavni Metin izveštaj o sigurnosnim pretnjama pokazao je da generativna veštačka inteligencija “akterima pretnji” donosi “tek zanemarivu korist u produktivnosti i stvaranju sadržaja” jer je trošak stvaranja nekvalitetnih klikbejt tekstova oduvek bio prilično nizak.

Manje politike, više tabloidnih priča

Kad su makedonske fabrike sadržaja 2016. prvi put ostvarile značajniji uspeh na Fejsbuku, uveliko su se oslanjale na širenje kontroverznih sadržaja na teme poput migracija, prava transrodnih osoba, rasnih pitanja i policijskog postupanja, što je po pravilu izazivalo snažne podele i besne reakcije korisnika. Teorija je bila jednostavna – plasirati ono na šta će ljudi najverovatnije reagovati. U to su vreme takve objave često bile među najpopularnijima na Fejsbuku.

Ipak, Fejsbukov algoritam se osam godina posle udaljio od politike. Firma je počela agresivno da smanjuje vidljivost političkih objava nakon napada na Kapitol 6. januara 2021. delom organizovanih upravo na Metinim platformama.

Neke od američkih patriotskih stranica i dalje su plasirale političke teme, s tim da su nedavne objave vezane uz kritičku rasnu teoriju i trans prava. Ipak, u celini, te stranice nisu bile fokusirane na politiku. Češće su objavljivale standardne tabloidne priče, poput priča o nevernim supružnicima (“Nećete verovati šta je učinio sljedeće!”) ili radnicima koji se svete elitama koje su ih omalovažavale.

Zanimljivo je da su se na tim stranicama stalno pojavljivali mimovi sa Sajmonom Kauelom, producentom i članom žirija emisije “America’s Got Talent”. Uz izmene sadržaja u skladu s promenama Fejsbukovog algoritma koji se udaljava od politike, stranice su takođe pokazivale druge znake prilagođavanja novim pravilima. Na primer, Fejsbuk je smanjio doseg linkova s neželjenim sadržajima, ali daje prednost komentarima administratora stranica na vlastite objave. Potom bi se administratori tih stranica “snalazili” tako što bi često objavljivali mim ili drugu sliku koja upućuje na sadržaj članka, a zatim bi link objavili u komentaru.

Neke od tih stranica služile su se i drugim popularnim trikovima za povećanje angažmana korisnika. Jedna stranica sa sedištem na Kosovu, pod nazivom Animals News America, objavljivala je klikbejt sadržaje slične (a nekad i identične) onima na drugim stranicama koje nisu bile tematski vezane uz životinje. Ali, takođe je redovno objavljivala slike mačića i štenaca, koristeći se strategijom već poznatih širitelja dezinformacija, poput Džozefa Merkole, lekara kovid, i NTD News-a, sestrinskog brenda Epoch Times.a povezanog s kineskom sektom Falun Gong.

Meta je uklonila stranice, ali…

Nakon što je Forbes zamolio Metu za komentar, svaka je od tih stranica uklonjena.

Čak i ako se te stranice nisu namerno koristile za formiranje političkih stavova korisnika, farme sadržaja svojim stranicama svesno utiču na geopolitička zbivanja, rekao je Alen. Dok je još radio u Fejsbuku, primetio je jednu organizaciju sa sedištem u Tajlandu koja je političkim sadržajima ciljala publiku u Mjanmaru. Ta bi organizacija “uskočila kao unajmljeno oružje za političke kampanje i potom se povukla”, rekao je. “Ali izvan sezone političkih kampanja, funkcionisala bi na jednak način, samo bi pritom zarađivala za sebe”.

Zato takve stranice nisu bezazlene kao što se čini. “Kladim se da postoji mnogo inostranih aktera koji bi rado kupili ove stranice u odgovarajućem trenutku. Stoga u nekim situacijama ‘farme klikova’ mogu postati daleko podmuklije”, rekao je Alen. Nakon što su razotkrivene originalne makedonske farme klikova, Fejsbuk je uveo funkciju pomoću koje korisnici mogu da saznaju iz koje se zemlje vodi određena stranica, ako ima najmanje 5000 pratilaca ili objavljuje političke oglase. Ali, zemlja porekla administratora stranice često je skrivena u zabačenom panelu pod nazivom Transparentnost stranice (Page Transparency), a komentari pod objavama stranica s američkom tematikom sugerišu da mnogi ljudi koji reaguju na takve objave i/ili ih komentarišu ili dele nisu znali da iza tih stranica stoje stranci.

Stranice s američkom tematikom takođe su namerno obmanjivale korisnike. Jedna nedavna objava na stranici America Today glasi: “Ni centa više nacijama koje ne poštuju našu zastavu i vrednosti!“ Stranicom se upravljalo iz Makedonije.

Frenklin napominje da Meta sad u određenim slučajevima prikazuje lokaciju administratora određenih stranica direktno u Fejsbukovu News Feed-u.

Računi koji se samo pretvaraju da su američki

Korisnički računi koji se pretvaraju da su američki, a zapravo nisu, rasprostranjen su problem na društvenim mrežama. Prednost Fejsbuka je što je on jedina velika društvena mreža koja otkriva iz koje se zemlje upravlja stranicama s većim brojem pratilaca. Druge platforme, uključujući Jutjub i TikTok, dopuštaju korisnicima da sami odaberu lokaciju ako to žele, što otežava otkrivanje računa koji se pretvaraju da su američki.

Ali, razlozi za obmanu su isti. Parvin Kumar Šah, koji zarađuje savetujući ljude kako da steknu publiku na Jutjubu i Instagramu putem svog kanala TubeSensei, nedavno je drugim kreatorima stranica predložio da se pretvaraju da su Amerikanci. Zašto? Zato što ćete tako zaraditi više, rekao je.

Veštačka inteligencija to dodatno olakšava. U intervjuu za Forbes rekao je da danas “sve možete obaviti uz pomoć veštačke inteligencije ako ne želite da pokažete lice”. Na Jutjubu, Šah je svojim pratiocima pokazao kako da naprave stranice na temu muževnosti za američke tinejdžere s naslovima poput Far From Weak i Sigma Male. “Vrlo je jednostavno dopreti do takve publike jer je lako oblikovati mozak tinejdžera”.

Brojni videozapisi na Jutjubu objašnjavaju kako sakriti ili lažirati državu tako da izgleda kao da svojim kanalom upravljate iz drugog dela svijeta. Za Šaha je ta ekonomska računica prilično jednostavna: Jutjub plaća vlasnicima kanala za oglase koji se prikazuju na njihovu kanalu, a oglašivači troše mnogo više na zapadnim tržištima nego u Indiji. Na kanalu TubeSensei, objasnio je: “Naš će kanal biti namenjen američkoj publici, a čim saznaju da je ovo indijski kanal ili da iza njega stoji indijski kreator, prestaju da ga gledaju”.

Ćutanje Jutjuba

Jutjub nije odgovorio na zahtev za komentar.

Alen, nekadašnji naučnik za podatke na Fejsbuku, farme sadržaja opisao je kao problem koji platforme moraju da reše jer bi ih u suprotnom regulatori mogli kazniti. Uporedio je učestalost lažnih stranica s neispravnim automobilskim gumama: “Vaše gume već 10 godina pucaju na autoputevima. Zato će se u nekom trenutku to morati zakonski regulisati”.

Sve dok “zločini” farmi klikova ostaju na širenju prožvakanih, nekvalitetnih mimova, Alen ne smatra da bi uklanjanje stranica rešilo problem. Umesto toga, kaže, Fejsbuk bi pre svega trebalo da ukine algoritme koji ljudima omogućavaju i podstiču ih na objavljivanje senzacionalističkog smeća.

“Ako farme sadržaja pokušavaju da ostvare korist na vašoj platformi, ali ne dobijaju nijedan klik, hoće li im se to onda isplatiti?”, pita Alen.

Emili Bejker Vajt, novinarka Forbes