Fleksibilnost postaje nova valuta na tržištu poslovnog prostora

Kompanija dobije veliki posao i u kratkom roku treba da zaposli deset ili dvadeset ljudi. Nekoliko meseci kasnije, projekat se završi, tim se smanji, ali trošak kancelarije ostaje isti. U poslovnom okruženju u kojem je sve teže precizno predvideti obim poslovanja, broj zaposlenih i dinamiku rasta, dugoročno vezivanje za fiksnu kvadraturu postaje sve značajniji poslovni rizik.

Upravo zbog toga kompanije u Srbiji i regionu postepeno menjaju način na koji razmišljaju o poslovnom prostoru. Umesto da kancelariju posmatraju kao fiksnu infrastrukturu koju treba obezbediti za narednih pet ili deset godina, sve češće je tretiraju kao uslugu koja treba da prati realne potrebe poslovanja.

Po logici funkcionisanja, takav pristup ima dosta sličnosti sa operativnim lizingom vozila. Kompanija ne investira u vlasništvo niti preuzima kompletnu operativnu brigu, već plaća korišćenje resursa koji joj je potreban, u obimu koji odgovara njenom poslovanju. Na domaćem tržištu takav model već šest godina razvija We Share (https://weshare.rs).

Za razliku od uobičajenog koncepta fleksibilnih kancelarija, u kojem kompanija bira radna mesta ili postojeći prostor iz unapred definisane ponude, ovde se polazi od potreba konkretnog tima. Definišu se potrebna kvadratura, organizacija i tehnički zahtevi, a prostor se zatim projektuje i oprema u skladu sa zahtevima klijenta.

Razlika postaje još vidljivija nakon useljenja. Kod klasičnog zakupa tada počinje čitav niz aktivnosti koje nemaju mnogo veze sa osnovnim biznisom kompanije, od održavanja i kvarova do koordinacije dobavljača, tehničkih sistema i svakodnevne administracije. U fleksibilnom modelu taj operativni deo preuzima operater prostora, dok kompanija zadržava kontrolu nad svojim radnim okruženjem bez potrebe da za njegovo funkcionisanje razvija dodatne interne kapacitete.

Tržište na kojem fleksibilnost dobija ekonomsku vrednost

Razloge za rast ovakvih modela treba tražiti i u širim promenama na tržištu poslovnih nekretnina. Fleksibilni kancelarijski koncepti trenutno čine oko 21 odsto ukupne ponude poslovnog prostora u Evropi, a prema procenama, njihov udeo bi u naredne dve godine mogao da se približi trećini tržišta.

To više nije samo posledica hibridnog rada. Reč je o promeni načina na koji kompanije planiraju troškove, kapacitete i rizik.

Beograd prati isti trend, ali uz dodatni pritisak ograničene ponude kvalitetnog poslovnog prostora. Izgradnja novih poslovnih objekata poslednjih godina usporena je na oko 30.000 kvadratnih metara godišnje, dok je u objektima najviše kategorije slobodno svega oko četiri odsto prostora. Istovremeno, Srbija je 2025. završila kao najaktivnije investiciono tržište nekretnina u jugoistočnoj Evropi, sa oko 340 miliona evra uloženog kapitala.

U takvim okolnostima pitanje za kompanije više nije samo gde pronaći odgovarajuću kancelariju. Jednako važno postaje koliko će taj prostor moći da prati promene u poslovanju, rast tima, novi projekat, reorganizaciju ili, u suprotnom smeru, smanjenje potrebnih kapaciteta.

Drugim rečima, kvadratura koja je danas odgovarajuća već za godinu dana može postati ili nedovoljna ili nepotreban trošak.

Od startapa do velikih međunarodnih sistema

Promenila se i struktura korisnika fleksibilnih prostora. Model koji se dugo povezivao pre svega sa startapima, freelancerima i manjim kompanijama danas koriste i veliki međunarodni sistemi.

Među korisnicima We Share (https://weshare.rs) prostora nalaze se i globalne kompanije čiji zahtevi daleko prevazilaze uređen enterijer i dovoljan broj radnih mesta. Njihovi standardi obuhvataju IT infrastrukturu, kontrolu pristupa, bezbednost, akustiku i druge tehničke i operativne zahteve koji moraju biti usklađeni sa globalnim pravilima kompanije.

Upravo taj segment tržišta pokazuje koliko se koncept fleksibilnog poslovnog prostora promenio. Fleksibilnost više ne znači nužno deljenje radnog prostora sa drugim kompanijama, već mogućnost da firma dobije sopstveno, prilagođeno poslovno okruženje bez dugoročnog preuzimanja svih obaveza koje tradicionalno prate zakup.

Da bi takav model mogao da prati rast i promene kod klijenata, važna je i mreža lokacija. We Share (https://weshare.rs) trenutno posluje na sedam lokacija u Beogradu, dok je u Novom Sadu u pripremi otvaranje još tri prostora.

Fleksibilan model, naravno, nije racionalan izbor za svaku kompaniju. Firma koja sa velikom izvesnošću može da planira broj zaposlenih u narednih pet godina i već ima interne kapacitete za upravljanje nekretninama i pratećim operacijama može imati dovoljno razloga da ostane pri klasičnom zakupu.

Ali za kompanije čiji se timovi, projekti i potrebe menjaju znatno brže od trajanja standardnog ugovora o zakupu, računica izgleda drugačije.

Rast fleksibilnih modela sa približno petine na gotovo trećinu evropskog tržišta zato govori o nečemu širem od promene formata kancelarije. Kompanije su spremne da fleksibilnost tretiraju kao ekonomsku vrednost i da plate za mogućnost da sutra posluju drugačije nego što su planirale juče.