Forbes Magazin: Autentičnih domaćih proizvoda nema u vrhu izvozne liste (VIDEO)
Najveći srpski izvoznici su kompanije u stranom vlasništvu koje posluju u Srbiji. Lista 10 najvećih gotovo je ista u prošloj i pretprošloj godini. Na uvoznoj strani takođe ista situacija, s malim izuzetkom: na listi 10 najvećih uvoznika su i dva srpska državna preduzeća – Srbijagas i Elektroprivreda Srbije, piše portal Magazin Biznis koji je ekskluzivno došao do podataka za 2024.
Tri najveća izvoznika su kineske kompanije: Ziđin Bor, Ziđin Koper i HBIS Železara Smederevo – koje su ukupno izvezle za oko 3,2 milijarde evra.
Slede tri nemačke kompanije: ZF Pančevo, Leoni Prokuplje i Boš Beograd (ukupno izvezle proizvoda za 1,36 milijardi evra).
Prema tim podacima, vrednost kineskog izvoza iz Srbije bila je dva i po puta veća od nemačkog.
Velika zavisnost od energenata
Iz liste uvoznika u prošloj godini vidi se i da je na uvoz energenata – gasa i struje, država Srbija iz budžeta potrošila gotovo 1,5 milijardi evra, preciznije: 1,438 milijardi.
„Nemamo izvornu srpsku kompaniju koja ima originalni srpski proizvod u izvozu. To su prvenstveno strane kompanije koje su ovde došle i koje izvoze sirovine. U tome prednjače tri kineske kompanije, od Bora do Smedereva, čiji ukupan izvoz premašuje tri milijarde evra. Pri tome je najveći udeo zapravo koncentrat bakra u prahu koji se izvozi iz Srbije. Jedna slika je ta da mi nemamo domaću kompaniju koja je izvoznik već su to kompanije u stranom vlasništvu“, navodi urednica Magazina Biznis Radojka Nikolić.
Prema njenim rečima, druga slika je da smo energetski visoko zavisna zemlja i mnogo energenata uvozimo.
„U redu je da uvozimo gas pošto ga nemamo dovoljno na šta trošimo milijardu evra svake godine. Ali, iznenađujuće je da trošimo i na uvoz struje. Mi smo struje uvezli u iznosu većem od 400 miliona i prošle i pretprošle godine. Ako tome dodate uvoz koji je napravila kompanija koja je u većinskom ruskom vlasništvu, čiji se uvoz godišnje kreće između 1,7 i 1,8 milijardi evra, sa ovih 1,4 milijarde koje trošimo na uvoz gasa i struje, vidite da je to više od tri milijarde evra uvoza energenata“, napominje Nikolić.
Ostala lica bez PIB-a
Takođe, u 2023. godini na strani uvoza i izvoza javlja se stavka „ostala lica bez poreskog identifikacionog broja, PIB-a, sa značajnim iznosom od oko 635 miliona evra uvoza i 592 miliona evra izvoza.
Nikolić navodi i da statistika registruje uvoznike bez PIB-a. Kako kaže, to nisu preduzeća, jer preduzeća moraju da imaju PIB.
„Međutim, možete da saznate da se tu nalaze i subjekti iz ambasada, vojske, policije i ostali. Tu je interesantno da se to dogodilo u 2023. godini i ne pojavljuje se u 2024. Otprilike je približan uvoz i izvoz. Ako imamo u vidu da je reč u subjektima koji posluju bez PIB-a, čak je moguće da je reč o jednom reeksportu. Da je neko nešto uvezao pa je onda izvezao. U svakom slučaju je vrlo neobično da se statistika na taj način vodi“, rekla je za Forbes magazin Radojka Nikolić.
U novoj emisiji Forbes Magazina pogledajte i priče o robotima policajcima na ulicama Kine, potencijalima Srbije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i o poslu koji je kompanija Jadran sklopila u Kuvajtu: