Forbes Magazin: Čak 85% firmi primeti hakerski napad tek posle nekoliko nedelja (VIDEO)
Svetski izveštaj pokazuje da je Srbija iz srednjeg nivoa rizika u sajber bezbednosti otišla u visok nivo. I da su sajber napadi česti. Veštačka inteligencija problem podiže na viši nivo. Zakon kojim se kažnjavaju sajber napadači postoji. Ipak, on sam po sebi nije rešenje, kažu stručnjaci u ovoj oblasti za Forbes Magazin. Kako se od napada hakera štite srpske firme?
„U današnje vreme sve firme su izložene hakerskim napadima. Pogotovo sa razvojem veštačke inteligencije i bez obzira na veličinu preduzeća ili tip poslovanja. Mala i srednja preduzeća su najviše izložena hakerskim napadima jer su se tehnološki razvila, a taj tehnološki razvoj nisu ispratili sistem, proces ili ljudi koji bi se bavili sajber bezbednošću. Skoro smo imali primer manje firme od 50 zaposlenih koja nam se obratila da im pomognemo jer je zbog jednog mejla na koji je jedan zaposleni kliknuo, cela firma bila zaključana i stala je s poslovanjem“, kaže Nikola Gulas, arhitekta za IT bezbednost u A1 Srbija.
Hakerski napadi i hiperprodukcija malvera
Prema njegovim rečima, AI je dovela do hiperprodukcije u svetu sajber bezbednosti. Malveri se sve brže prave, jezička barijera u fišing mejlovima više ne postoji i ulazna granica da neko počne da se bavi sajber kriminalom se spustila toliko nisko da su kriminal i napadi na firme internacionalni. Neko sa Filipina može da napadne firmu u Srbiji.
„Ono što sam lično video jeste da firme u Srbiji imaju prilično nizak nivo svesti. Čast izuzecima, ima i onih koje rade puno na tome. Nivo edukacije u ovom pogledu mogao bi da se unapredi. Resursi su vrlo skromni. Delimično to potiče od ekonomske situacije, ali mislim da dobrim delom potiče iz nespremnosti da se investira u sajber bezbednost“, kaže Dragan Pleskonjić, osnivač i direktor firme Glog.AI.
On navodi da je dolaskom veštačke inteligencije došlo do vrlo turbulentnog perioda u sajber bezbednosti. Tradicionalni alati nisu pravljeni sa planom da će biti korišćeni u vreme veštačke inteligencije. Ne samo alati nego i procesi i usluge nisu dizajnirani za to, kao i za sve ono što čini sajber bezbednost.
Pleskonjić dodaje da, kad gledamo AI, postoje dve ili tri strane. Jedna je da zlonamerni hakeri koriste AI da napadnu i neverovatno je koliko su razvijeni alati koji su dostupni na internetu i ljudi bez ikakvog tehničkog znanja mogu da ih koriste. S druge strane, oni koji rade na strani odbrane koriste alate bazirane na AI da bi unapredili i ubrzali detekciju i reakciju na događaje.
Najslabija karika je čovek
„Na ukupnom primerku koji smo uradili na osnovu analiza, došli smo do zaključka da u roku od par sati reaguje između pet i 15 odsto firmi. I velikih i malih. To znači da od 85% do 95% firmi ne primeti da su napadnuti u prvih par sati. Ono što može da bude poražavajuća informacija je u suštini da u skoro svim tim vrstama napada, kompanije otkriju da su napadnute tek u razmaku od nekoliko nedelja. Najslabila karika u lancu zaštite je upravo čovek i neobučenost za prepoznavanje pretnji. Dobar deo pretnji koje dolaze kroz različite vidove komunikacije može da bude prepoznat, ali vrlo često zbog nedovoljne edukacije ta pretnja se realizuje i dolazi do velikih posledica“, navodi Dragan Davidović, direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.
U emisiji Forbes Magazina pogledajte i priču o očekivanjima na tržištu nekretnina Srbije po pitanju cena. Saznajte i kako se u Madridu snalaze sa obezbeđivanjem potrebnog životnog prostora. Prenosimo i zašto je lokalnim samoupravama potrebna pomoć iz budžetske rezerve.
Celu emisiju Forbes Magazina pogledajte u nastavku: