Forbes Magazin: Domaći privatni biznisi nemaju poverenje u sistem (VIDEO)
Agencija za privredne registre objavila je godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u 2023. U njemu su analizirane finansijske performanse za 683 ekonomske celine u okviru kojih su matična privredna društva imala kontrolu nad 2.258 zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Najuspešnija ekonomska celina u 2023. bila je Elektroprivreda Srbije koja je najprofitabilnija i beleži najveće poslovne prihode pri čemu ima kumuliran najveći ukupan gubitak. Drugo i treće mesto na listi zauzeli su Telekom Srbija i Naftna industrija Srbije. Ove dve kompanije su u vrhu liste ekonomskih celina sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom.
Zanimljivo je da se na četvrtom mestu prema iznosu neto dobitka nalazi jedna privatna kompanija, Invigo kapital. U odnosu na 2022. neto dobitak uvećali su sedam puta, prihode čak 800 puta, a imaju dva zaposlena. Petoplasirani je Srbijagas.
Na ukupnom nivou posmatrano, ekonomske celine su realizovale pozitivan neto rezultat od 452 milijarde dinara (65,6% više nego godinu pre). Sa neto dobitkom je poslovalo 579 celina, neto gubitak su imale 104. Broj ekonomskih celina povećan je za 10, a broj zaposlenih u njima porastao je za 5.418 radnika. Grupa Delta Holding je, kao i prethodnih godina imala kontrolu nad najvećim brojem pravnih lica, njih 67 (tri više u odnosu na 2022.) pri čemu je 21 poslovalo sa sedištem u inostranstvu.
Udeo domaćih investicija oko 10%
Domaća privreda jeste u 2023. nastavila da raste. Uspešno su poslovale i ekonomske celine, ali je struktura investicija i podatak da su u vrhu liste najprofitabilnijih državna preduzeća i preduzeća u kojima država ima upravljačku ili veoma važnu ulogu ukazuje na nedostatke, ocenio je Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta. Za kompanije koje beleže nagli skok u profitabilnosti kaže da nisu ostvarile zdrav rast.
„Sastav investicija u Republici Srbiji, u poslednjih sedam do 10 godina, nam govori, a na šta upozorava i Svetska banka, da je od ukupnih investicija gotovo polovina od države. Skoro 40% su investicije stranaca i svega desetak odsto su investicije domaćih kompanija. Prema tome, to nam najbolje govori koliko je poverenje privatnog biznisa u ovaj sistem. I kolika je uloga države eksponencijalna“, smatra Filipović.
Bez jednoroga
Prema njegovim rečima, Srbija još nema nijednog tzv. jednoroga odnosno privatnu kompaniju koja je vrednija od milijardu dolara. Hrvatska ima Rimac automobile i još jednu takvu kompaniju, Rumunija čak tri i Mađarska takođe nekoliko.
„Srbija nema privatnu kompaniju vredniju od milijardu dolara, koja bi bila rezultat preduzetništva njenog vlasnika, inovativnosti, tehnološkog progresa, sposobnosti itd. Najveći broj privatnih kompanija koje beleže eksponencijalni rast su uglavnom kompanije koje su povezane sa državom i državnom potporom“, navodi Filipović.
U večerašnjoj emisiji pogledajte i intervju s Frederikom Pintom Monteirom, regionalnim direktorom kompanije BAT za tržišta dve Amerike i Evropu. Tu su i priče o rastu vrednosti bitkoina, uvođenju digitalnog dinara, kao i o takmičenju kompanija u razvoju humanoidnih robota.
Celu emisiju Forbes Magazina pogledajte u nastavku: