Forum menadžera: Veštačka inteligencija je promenila pravila igre
Uvođenje alata veštačke inteligencije (AI) u kompanijske procese izazovan je, ali neminovan zadatak.
Za implementaciju su potrebna kako značajna sredstva, tako i multidisciplinaran tim i bez ovih alata mnogi procesi u budućnosti biće nezamislivi, poručili su učesnici Foruma menadžera „Horizonti budućnosti“, u organizaciji Srpske asocijacije menadžera (SAM).
U Muzeju savremene umetnosti 12 izlagača iz oblasti biznisa, muzike, sporta i kulture razmatrali su ključne izazove i prilike koje će oblikovati budućnost poslovanja, tehnologije i industrije zabave.
Dominacija AI u finansijskom sektoru
Radenko Radan, izvršni direktor kompanije SAGA ukazao je da je veštačka inteligencija „promenila pravila igre“. Naveo je podatke da 65 odsto globalnih kompanija koristi AI i da se u naredne tri godine očekuje rast ulaganja u AI veći od 20 odsto.
„To više nije eksperiment, to je alat koji nam koristi u efikasnosti poslovanja“, rekao je on i dodao da se u finansijskom sektoru u Srbiji AI najviše primenjuje.
Neke kompanije nisu spremne za uvođenje AI alata
Ukazao je da je važno razumeti i da neke kompanije nisu spremne za uvođenje veštačke inteligencije.
„To je upravo šansa da iskustva koja imamo u finansijskom sektoru primenimo i prilagodimo drugim industrijama i sekorima i kompanijama koje možda nisu lideri u inovacijama“, naglasio je.
Dodao je i da je važno da se stekne poverenje korisnika u AI, odnosno da oni budu uvereni da će ta rešenja biti svrsishodna za sve.
Takođe je naglasio da će usklađivanje zakonske regulative sa EU, odnosno donošenje zakona o veštačkoj inteligenciji doneti napredak u primeni alata AI.
Trošak za kompanije
Naveo je da se procenjuje da će kompanije imati trošak između 200.000 i 300.000 evra zbog usaglašavanja sa zakonskom regulativom.
„To će biti opterećenje za kompanije, a one koje imaju problem sa time predložio bih ili da se priključe većim organizacijama i specijalizovanim provajderima usluga, kako bi smanjili troškove, zatim mogu da apliciraju za fondove EU za te namene i nacionalne subvencije koje će smanjiti finansijski teret. Takođe mogu da primene i faznu implementaciju takvih rešenja“, naglasio je Radan.
Pandan internetu i mobilnom telefonu
Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke rekao je da broj korisnika usluga digitalnog bankarstva raste i da je bankarski sektor „prvi prigrlio AI“ i da je koristi u svakodnevnim aktivnostima iako AI izaziva jednu dozu podozrenja, neizvesnosti i nelagode.
„Kada korisnici vide koliko je efikasna AI shvatiće da je pandan internetu i mobilnom telefonu koji su isto kada su počeli da se primenjuju bili egzotični kao sada AI. Za godinu dana neće biti čoveka koji nije u svakodnevnom životu upotrebljavao AI“, rekao je Vuković.
Ukazao je da istraživanja pokazuju da 40 odsto aktivnosti u finansijskom sektoru može da bude u potpunosti automatizovano i zamenjeno u narednom periodu, a da će 60 odsto rutinskih zadataka moći da preuzme AI.
Vuković je za Forbes Srbija rekao da u svakom segmentu bankarskog poslovanja AI može da bude primenjiv, od kreditne analize do obrade podataka o klijentima.
Sve se to može uz pomoć alata veštačke inteligencije uraditi za nekoliko sekundi bez greške, a u cilju da usluge za korisnike budu brže i efikasnije, rekao je on.
AI kao neminovnost
Marjana Davidović, generalna direktorka za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju u kompaniji Nestle rekla je za Forbes Srbija da su u kompaniji uveliko započeli sa procesima AI, kako na globalnim tako i lokalnom tržištu. To podrazumeva ulaganje značajnih sredstava kako u softvere, tako i procese rada.
„Nije samo reč o tome da se uvede novina, već prilagoditi celu organizaciju alatima veštačke inteligencije“, rekla je Davidović.
Dodala je da je AI je prisutna u mnogim sektorima te kompanije, kako kroz komercijalne kanale, tako i sektoru HR , finansijama, u planiranju….
Deo procesa smo već uveli, a deo ćemo uvesti u narednom periodu, rekla je ona i dodala da se ne ovih procesa ne treba plašiti, odnosno da oni ne moraju da znače da će ljudi izgubiti poslove.
„Mislim da će se poslovi samo promeniti i moraćemo da se usavršavamo i da stičemo nove veštine da bismo mogli da koristimo te softvere kako bismo bili efikasniji u radu“, navela je.
Ona je primenu alata AI ilustrovala primerom da smo ranije sve radili uz pomoć papira i olovke. Računari nisu u toj meri korišćeni, a sada ne možemo da zamislimo da radimo posao bez računara.
„Tako verujem da ćemo gledati i na AI u budućnosti“, naglasila je.
Elektronska trgovina
Ljiljana Ahmetović, izvršna direktorka Shoppster-a i član uprave Dexpress ukazala je da je elektronska trgovina dinamična industrija i da je „mrtva trka“ između bankarstva i eCommerce-a oko upotrebe posebne tehnologije.
Navela je da sektor eCommerce-a beleži rast od 15 odsto u svetu. U Srbiji raste čak 16 odsto te se predviđa nastavak rasta.
Navela je da se u AI nalazi u svakom segmentu ovog biznisa. Takođe je pobrojala sedam oblasti u kojima su zastupljeni modeli AI u radu.
„Neke smo zagrebali, a nekima se intenzivno bavimo mesecima i sada mi se čini kada bismo se vratili na prethodni mod rada bez AI ne bi mogla da zamislim da funkcionišemo na taj način jer neke aktivnosti u okviru procesa kojima se bavimo podigli smo im produktivnost od 20 do preko 70 odsto zahvaljujući AI“, rekla je ona.
Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka Visa za jugoistočnu Evropu rekla je da je najveća primena AI u obradi informacija. Ona na alate AI u poslovanju gleda kao šansu:
„Mislim da nam ona može biti alat za efikasnije i dobro poslovanje i načina na kojii ljudi žive“, dodala je.
Primer razvoja alata AI u IT kompaniji
Direktor i osnivač kompanije Hooloovoo Predrag Spasojević podelio je za Forbes iskustva kako uvođenje alata AI izgleda u IT kompaniji i zbog čega su ti alati važni.
On je i ranije u razgovoru za Forbes rekao da očekuje da će naredne godine biti obeležene veštačkom inteligencijom. Kaže da im je ova godina zaista bila u znaku AI jer su paralelno radili na dva rešenja.
Za jedan alat koji treba da odgovori na pravna pitanja formiran je startap koji je sada u fazi testiranja. Plan je da vide da li daje precizne i tačne odgovore na pravna pitanja, objašnjava. Ideja je da počnu sa njegovom primenom sledeće godine.
„Drugi alat AI trebalo bi da nam pomogne u sektoru HR, ali i drugim sektorima. Za nekoliko meseci taj alat je počelo da koristi 50 odsto zaposlenih na nedeljnom nivou“, rekao je.
Kao primer je naveo da ovaj alat pomaže u analizi prilikom izlaznih intervju. Mogu da analiziraju i izvuku zaključke u pogledu zadovoljstva zaposlenih.
„I u razgovoru sa predstavnicima nekih drugih kompanija zaključio sam da bi i njima ovakav alat pomogao“, dodaje Predrag Spasojević.
Osposobljavanje za nove tehnologije
Predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) i generalni direktor MK grupe Mihailo Janković rekao je da je jedna od prilika Srbije IKT sektor koji je pokazao da može da bude konkurentan i u evropskim i u svetskim razmerama. On je ukazao na problem da za određena znanja i veštine danas u Srbiji nema dovoljno obučenih ljudi.
„Moramo više da idemo na prekvalifikaciju, a potreba za radnom snagom postoji, pogotovo geografski. Bitno je sada da radimo na osposobljavanju ljudi za poslove koji će biti potrebni u budućnosti“.
Osvrt na nesreću u Novom Sadu Janković je na početku skupa rekao da je pripremio prezentaciju, ali ga je nesreća koja se dogodila u petak u Novom Sadu ipak naterala da od tog plana odustane. „Ovakvi događaji nas nateraju na razmišljanje koja je naša uloga da se to ne desi. Ovo je jedna opomena da postoje stvari oko kojih nema kompromisa. Integritet i stručnost odnosno znanje su dve stvari koje su temelj svakog zdravog društva i svakog zdravog poslovnog okruženja. Mi svi nosimo odgovornost za okruženje koje formiramo“, poručio je. Ukazao je da SAM i njegovi članovi tog tela veliku pažnju polažu na stručnost. „Moramo da se zapitamo da li smo mogli da uradimo više da znanje i integritet budu na mestu na kom treba da budu ovom društvu, da li smo dovoljno pričali o tome i promovisali ove principe“, rekao je Janković. |