Gasprom pod blokadom SAD i Velike Britanije: Šta su sekundarne sankcije koje se navode uz NIS

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je danas da je preduzelo obimne mere kako bi ispunilo obaveze G7 za smanjenje ruskih prihoda od energije. To uključuje blokiranje dva velika ruska proizvođača nafte.

Reč je o kompanijama Gaspromnjeft i Surgutneftegas.

„Ove mere uključuju i sankcije bez presedana na veliki broj plovila za prevoz nafte, od kojih su mnoga deo „flote u senci“, netransparentnih trgovaca ruskom naftom, ruske pružaoce usluga na naftnim poljima i zvaničnike energetskog sektora. Ove mere temelje se na novoj odluci koja omogućava sankcije prema Izvršnoj naredbi 14024 protiv lica koja posluju ili su poslovala u energetskom sektoru ruske ekonomije. Ove mere značajno povećavaju rizike povezane s trgovinom ruskom naftom“, stoji u saopštenju američkog ministarstva.

Pridružili se Britanci

Navodi se i da je Ujedinjeno Kraljevstvo takođe danas preduzelo mere, pridružujući se Ministarstvu finansija SAD u sankcionisanju dva velika ruska proizvođača nafte.

Britanska vlada potvrdila je uvođenje sankcija navodeći da dve dve energetske kompanije proizvode više od milion barela nafte dnevno, što po trenutnim cenama vredi približno 23 milijarde dolara godišnje. Profit ovih kompanija direktno puni Putinovu ratnu kasu i omogućava nastavak rata, navela je britanska vlada u zvaničnom saopštenju. Oni ocenjuju da će današnje mere značajno smanjiti Putinov priliv prihoda. „Naftni prihodi su od ključnog značaja za rusku ratnu ekonomiju i činili su otprilike četvrtinu celokupnog ruskog budžeta u 2023. Sankcionisanjem ovih kompanija očekuje se značajno ograničenje sposobnosti Rusije da ostvaruje prihode od prodaje energije“, stoji u objašnjenju. „Prihodi od nafte su žila kucavica Putinove ratne ekonomije. Nećemo stajati po strani i dozvoliti da profiti od nafte ugroze živote Ukrajinaca – niti ćemo dozvoliti da Rusija nastavi da puni svoje kofere dok ugrožava našu kolektivnu sigurnost. Napad na ruske naftne kompanije iscrpiće Putinovu ratnu kasu, a svaki rubalj koji mu oduzmemo pomaže da se spasu ukrajinski životi. Zato sam učinio svojom ličnom misijom da ograničim Kremlj i kompanije koje ga podržavaju, za dobrobit naše demokratije i zajedničke sigurnosti“, izjavio je ministar spoljnih poslova Dejvid Lami.

Ometanje prihoda Rusije od energije

„Sjedinjene Američke Države preduzimaju sveobuhvatne akcije protiv ključnog izvora prihoda Rusije koji finansira njen brutalan i nelegalan rat protiv Ukrajine“, izjavila je sekretarka finansija Dženet L. Jelen. „Ove mere jačaju naš fokus od početka rata na ometanje energetskih prihoda Kremlja, uključujući ograničenje cena uvedeno 2022. S današnjim merama povećavamo rizik od sankcija povezanih s ruskom trgovinom naftom, uključujući transport i finansijsku podršku izvozu ruske nafte“.

Stoji i da je u konsultaciji sa sekretarom spoljnih poslova, izdata odluka koja omogućava uvođenje sankcija svakom licu koje posluje ili je poslovalo u energetskom sektoru ruske ekonomije. „Ova odluka jača mogućnosti Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova za ciljanje prihoda, posebno prihoda od izvoza nafte, koje Rusija koristi za finansiranje brutalnog rata protiv Ukrajine i drugih štetnih spoljnih aktivnosti“, stoji u saopštenju.

Dodaje se da je Ministarstvo finansija izdalo izmenjenu Generalnu licencu 8L, koja omogućava određene transakcije vezane za energiju do 12. marta 2025. „Ova izmenjena autorizacija dodatno smanjuje sposobnost Rusije da koristi ovaj sektor za finansiranje ratne mašinerije“, stoji u objašnjenju.

Zabrana naftnih usluga

Ministarstvo finansija, u konsultaciji s Ministarstvom spoljnih poslova, izdalo je i novu odluku koja zabranjuje pružanje američkih naftnih usluga licima lociranim u Ruskoj Federaciji. Time se, objašnjavaju, Rusiji onemogućava pristup uslugama SAD vezanim za eksploataciju i proizvodnju sirove nafte i drugih naftnih proizvoda. Ova zabrana stupa na snagu 27. februara 2025.

Veliki ruski naftni igrači

U skladu s današnjom odlukom, OFAC (američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine) je označio „dva najvažnija ruska proizvođača i izvoznika nafte“ zbog poslovanja u energetskom sektoru ruske ekonomije.

• Javno akcionarsko društvo Gaspromnjeft (Gazprom Neft) je ruska kompanija za proizvodnju nafte koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i prodajom nafte.
• Surgutneftegas je ruska kompanija za proizvodnju nafte sa sličnim aktivnostima.

Blokiranju podložne i ćerke firme

„Pored ovih kompanija, OFAC je označio više od dve desetine njihovih podružnica. Svi entiteti u vlasništvu od 50% ili više, direktno ili indirektno, od strane Gaspromnjefta, Surgutneftegasa ili njihovih podružnica, takođe su podložni blokiranju, čak i ako nisu imenovani od strane OFAC-a“, stoji u saopštenju.

Na ovom spisku je, između ostalih, i Naftna industrija Srbije.

Na sajtu OFAC-a u delu koji se odnosi na NIS, navodi se „rizik sekundarnih sankcija“.

NIS je naveden u spisku kompanija kojima se proširuje tzv. Lista posebno označenih državljana (SDN – Specially Designated Nationals List). Na svom sajtu, OFAC navodi da je to lista koja sadrži imena osoba, kompanija, plovila i letelica koje je blokirala ta američka agencija.

Šta su sekundarne sankcije

Kako se navodi na sajtu Dau Džounsa, van granica SAD, sve ekonomske sankcije koje zemlja uvede su primarne sankcije. Nasuprot tome, „sekundarne sankcije uvode kazne osobama i organizacijama koje nisu pod pravnom jurisdikcijom zemlje koja uvodi sankcije i primenjuju se na entitete uključene u iste aktivnosti koje su zabranjene primarnim sankcijama“.

„Na primer, pošto je Islamska revolucionarna garda (IRGC) podložna sekundarnim sankcijama koje je uvela Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), osoba koja nije „osoba iz SAD-a“, a koja posluje s imovinom povezanom s IRGC-om (npr. donira dobrotvornoj organizaciji IRGC-a), može biti kažnjena od strane OFAC-a. Ovo je tačno čak i kada transakcija nema veze sa SAD-om, kao što je korišćenje njene valute ili uvoz i izvoz robe“, navodi se u objašnjenju.

Kazne za kršenje sekundarnih sankcija

Strana koja krši zabrane ili ograničenja sekundarnih sankcija suočava se s regulatornim posledicama. „Međutim, kazne su znatno strože. Obično uključuju ograničenja ili zabrane pristupa finansijskom sistemu zemlje koja uvodi sankcije i/ili širem ekonomskom sistemu. Iako postoji niz kazni koje mogu biti uvedene, najstroža kazna je gubitak pristupa finansijskom sistemu SAD-a“, navodi Dau Džons.

Ističe se i da ova mera efektivno onemogućava sankcionisanoj strani da posluje sa klijentima i dobavljačima u SAD-u, jer onemogućava pristup valuti. Takođe, značajno otežava učešće u međunarodnoj trgovini, s obzirom na to da je američki dolar uključen u više od 60% deviznih transakcija (što je način na koji se valuta kupca koristi za kupovinu dobara i usluga u valuti prodavca) i predstavlja glavnu valutu u kojoj se obično kupuju i prodaju važni proizvodi kao što su nafta i plemeniti metali.

Dodatna pojašnjenja

I na drugim mestima postoje objašnjenja razlike između primarnih i sekundarnih sankcija.

Kako se može videti, primarnim sankcijama su ciljani pojedinci, preduzeća i strane vlade putem zamrzavanja i konfiskacije imovine, zabrane putovanja i trgovinskog embargoa. Oni koji potpadaju pod pravnu jurisdikciju SAD moraju se pridržavati ovih sankcija. Primarnim sankcijama podležu transakcije obrađene bilo gde u svetu preko američkih finansijskih institucija ili u američkim dolarima jer stvaraju finansijsku vezu sa jurisdikcijom SAD.

Pod primarnim sankcijama OFAC-a sada su Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Iran, Kuba, Sirija i Venecuela, kao i druge zemlje u Africi i Aziji. Ono što se može videti jeste i da se veća pažnja usmerava i na zemlje poput Kine, Turske UAE i Pakistana.

Čemu služe sekundarne sankcije

Sekundarne sankcije su mera kojom se odvraćaju oni koji ne potpadaju pod zakone SAD da ne posluju sa vladama, pojedincima i kompanijama koje su pod primarnim sankcijama. Sekundarne sankcije se sprovode tako što se tim entitetima zabranjuje pristup američkim finansijskim institucijama i upotreba dolara.

Kod primarnih sankcija se spovodi zaplena imovine u SAD, a kod sekundarnih mere zavise od toga koliko je entitetu u riziku potrebno da ima pristup američkom finansijskom sistemu ili dolaru.

Američki mediji ističu da su sekundarne sankcije dosad bile primenjivane prilično seklektivno, ali da se to promenilo od decembra 2023. Njima se ciljaju neameričke institucije i organizacije koje posluju s “ruskom vojno-industrijskom bazom”.

Smatra se da su sekundarne sankcije osmišljene da spreče treće strane da trguju sa zemljama koje su pod sankcijama. To važi čak i ako te treće strane nisu državljani zemlje koja je nametnula sankcije ili nemaju sedište u toj zemlji. Mogu se suočiti sa kaznama zbog poslovanja sa ciljanom zemljom ili pojedincima.

Jedna od zemalja koje su bile na udaru sekundarnih sankcija je Iran. Kada su SAD ponovo uvele sankcije protiv te države, obnovile su i sekundarne sankcije za neameričke osobe koje posluju sa Iranom u sektorima poput energetike, plemenitih metala, softvera, prehrambenih proizvoda ili finansijskih usluga. Hiljade Iranaca dodate su na listu posebno označenih državljana (SDN lista), navodi sajt Sanctions.io.

Ističu da sekundarne sankcije mogu pojačati efekat primarnih sankcija.