Globalna tržišta prirodnog gasa su trenutno veći problem od nafte: Koje zemlje su najugroženije
Iran je prošle nedelje izveo raketni napad na industrijski grad Ras Lafan u Kataru – najveće svetsko čvorište za izvoz LNG-a. To je izazvalo požare na više postrojenja za tečni prirodni gas i dovelo do onoga što je Katar Enerdži opisao kao „dalju veliku štetu“ na kompleksu koji je već bio ozbiljno oštećen ranijim napadima dronovima.
Napad je usledio samo nekoliko sati nakon što je Izrael pogodio iransko gasno polje Južni Pars. To je bio prvi put da je Izrael gađao iransku infrastrukturu za prirodni gas. Time je globalna energetska računica trajno promenjena.
Uobičajeno izveštavanje o ovoj krizi je preusko. Dok svi prate cene nafte, značajniji i dugotrajniji uticaj zapravo se dešava na globalnom tržištu tečnog prirodnog gasa (LNG). Gasna infrastruktura postala je oružje rata, slično sukobu između Rusije i Ukrajine. Međutim, svet nema strateške rezerve, nema hitne zalihe i nema brza rešenja. Problemi koji će se razvijati u narednim nedeljama i mesecima neće se meriti u barelima, već u toploti, električnoj energiji i đubrivu, dok će se efekti preliti širom sveta.
Skok cena i poremećaji u snabdevanju
Pre početka rata 28. februara, globalne cene prirodnog gasa bile su relativno stabilne. Kada je Katar Enerdži 2. marta obustavio proizvodnju nakon početnih napada dronovima, cene su se gotovo udvostručile u jednoj nedelji. Spot cene LNG-a u Aziji od tada su porasle na oko 20 dolara po MMBtu (merna jedinica). To je pet puta više od trenutnog američkog referentnog nivoa, prema istraživanju direktorice u Vud Mekenziju, Miaoru Hvang.
Nakon raketnog napada na Ras Lafan, cene gasa u Evropi skočile su dodatnih 24%, a u Velikoj Britaniji 23% u roku od nekoliko sati.
Ukupan poremećaj uklonio je oko 5,8 miliona tona LNG-a sa globalnog tržišta samo u martu. To je otprilike 14% količine koju je svet očekivao ovog meseca. U međuvremenu, Ormuski moreuz – uski plovni put kroz koji prolazi značajan deo svetske energije – praktično je zatvoren. Desetine tankera stoje usidrene i ne mogu da uđu ili izađu iz regiona, prema podacima kompanije Kpler.
„Nažalost, ne postoji slobodan kapacitet na LNG tržištu, tako da će poremećaj biti trenutan i ogroman“, izjavila je Florens Ju, analitičarka LNG tržišta u Vorteksi, za Lloyd’s List.
Ona je naglasila da 20% globalnog LNG-a i čak 90% katarskog izvoza prolazi kroz Ormuski moreuz – epicentar sukoba. To je posebno značajno jer Katar obezbeđuje oko 20% svetske ponude LNG-a.
Gas nema strateške rezerve
Za razliku od nafte, gde postoje Međunarodna agencija za energiju i stotine miliona barela strateških rezervi koje države mogu da oslobode u kriznim situacijama, LNG nema ništa slično. Međunarodna zajednica je decenijama gradila zaštitni sistem za naftne šokove. Ali za gas to nikada nije učinila. Taj propust sada je postao problem za sve.
Čak i kada bi rat sutra prestao, Ras Lafan se ne može jednostavno ponovo pokrenuti. Postrojenje zahteva pažljiv proces restartovanja koji traje nedeljama pre nego što može da proizvede i isporuči ijedan teret.
Još veći problem je razmera štete. Procene su da bi potpuna sanacija mogla trajati i do pet godina, a popravke ne mogu ni da počnu dok sukob potpuno ne prestane.
Ministar energetike Katara potvrdio je da bi poremećaji u izvozu LNG-a mogli trajati mnogo duže nego što se prvobitno mislilo. Kao i da je potpuni prekid sukoba neophodan pre nego što restart uopšte može da počne.
Pored proizvodnje, problem je i transport. Troškovi zakupa LNG tankera mogu dostići i 400.000 dolara dnevno. Troškovi osiguranja su značajno porasli, zbog čega mnoge kompanije oklevaju da preuzmu rizik.
Nema ko da nadoknadi manjak
Ovaj manjak ne mogu nadoknaditi druge zemlje povećanjem proizvodnje. Sjedinjene Američke Države i Australija već rade na maksimalnim kapacitetima. Nema „rezervnih“ kapaciteta koji bi se mogli brzo uključiti.
Nigerija, Alžir i Trinidad takođe imaju sopstvena ograničenja u snabdevanju. Kada se sabere sve što ostatak sveta može realno da proizvede, pokriva se manje od dva miliona tona od ukupno 5,8 miliona tona koje su nestale sa tržišta samo ovog meseca.
Najugroženije zemlje
Zemlje koje će najviše osetiti posledice nisu Japan ili Južna Koreja, kako se često pretpostavlja.
Tajvan je zapravo najranjiviji, jer je prošle godine 35% svog LNG uvoza dobijao iz Katara i UAE. Situaciju dodatno pogoršava to što je Tajvan sredinom 2025. ugasio poslednju nuklearnu elektranu i zatvorio više termoelektrana na ugalj.
Indija je takođe veoma izložena, jer gotovo 58% svog prirodnog gasa uvozi sa Bliskog istoka. Singapur dobija oko 27% snabdevanja iz istog regiona.
Da li postoje alternative?
Neki analitičari su tvrdili da tržište preterano reaguje i da će alternativni snabdevači popuniti prazninu. To je možda bilo moguće pre nedelju dana, ali sada, nakon bombardovanja katarskog gasnog polja, takav scenario je teško zamisliv.
Ras Lafan nije cevovod niti tanker koji se može preusmeriti. To je kompleksno industrijsko postrojenje koje je dva puta pogođeno u tri nedelje, sa štetom čija sanacija može trajati od tri do pet godina.
Optimističan scenario podrazumeva potpuni prekid sukoba, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i dvonedeljni proces restartovanja – bez novih napada.
Goldman Saks upozorava da bi cene mogle da se više nego udvostruče ako moreuz ostane zatvoren još mesec dana. Evropa je preživela sličnu krizu 2022. Ali, samo zato što je imala mesece za pripremu.
Tom Kloza, viši savetnik za energetiku u Gulf Oilu, opisao je situaciju ovako:
„Možete li da zamislite reakciju sveta ako bi Iran pogodio nešto van Persijskog zaliva. Rafineriju u Roterdamu ili postrojenje u SAD? Tada više nema pravila i cene bi mogle da eksplodiraju“.
Dugoročne posledice
Svet je 50 godina gradio sistem za upravljanje šokovima u snabdevanju naftom. Strateške rezerve, dodatne kapacitete i mogućnost brzog preusmeravanja tankera.
Za LNG nije izgrađeno gotovo ništa slično, jer se smatralo da takva infrastruktura neće biti meta sukoba. Taj stav je u ovom ratu nestao.
Već sada je jasno da će kriza ubrzati ulaganja u LNG u SAD, Australiji i Kanadi. U zemljama koje imaju resurse i stabilnost da postanu pouzdani globalni snabdevači gasom.
Iako je trenutni poremećaj bolan, investicije koje će uslediti mogle bi dugoročno da preoblikuju globalnu trgovinu energijom u decenijama koje dolaze.
Ken Silverstin, saradnik Forbes