Godinama se izdvajaju milioni, a Srpsko-kineskog industrijskog parka nigde: Sada prave show room kod mosta Zemun-Borča

U Kovilovu će se graditi tzv. show room, odnosno objekat koji će služiti za prezentaciju planiranog „Srpsko-kineskog industrijskog parka Mihajlo Pupin“. Gradnja samog parka najavljena je pre nekoliko godina, a zarad njegove izgradnje 2022. godine usvojen je i Prostorni plan područja posebne namene koji je obuhvatio površinu od oko 500 hektara na levoj obali Dunava, u blizini mosta Zemun-Borča „Mihajlo Pupin“.

Preduzeće „Serbia China Industrial Park Mihajlo Pupin“, u kojem većinski udeo od 65 odsto ima firma Guangzhou CRBC Industrial Investment, a ostatak od 35% Republika Srbija, podnelo je početkom aprila zahtev kojim traži izdavanje privremene građevinske dozvole kako bi gradilo privremeni objekat, tzv. „SHOW ROOM“, koji će služiti za prezentacije i manifestacije za potrebe izgradnje „Srpsko-kineskog industrijskog parka Mihajlo Pupin“.

Show room će se graditi na parceli 548/9 u Kovilovu, koja je, kako se navodi, obuhvaćena Prostornim planom područja posebne namene za projekat „Srpsko-kineski industrijski park Mihajlo Pupin“.

Prethodno je ovo preduzeće dobilo lokacijske uslove za izgradnju Show room-a. Nakon dobijanja lokacijskih uslova, podnet je i zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova.

Međutim, taj zahtev je odbijen jer je utvrđeno da je za konkretne radove potrebna privremena građevinska dozvola. Zahtev za to je i podnet početkom aprila, a postupak je i dalje u toku.

Show room će imati četiri objekta. Objekat za prijem, objekat sa salom za konferencije, i dve nadstrešnice za parkiranje vozila.

Zajednička firma

Firma „Serbia China Industrial Park Mihajlo Pupin“ je osnovana 2020. godine. Udeo od 65 odsto u njoj ima Guangzhou CRBC Industrial Investment Co. Ltd. Ostatak od 35 odsto je udeo Republike Srbije.

Firma prošle, 2025. godine, nije imala poslovne prihode, već samo poslovne rashode. Oni su iznosili oko 8,7 miliona dinara i najvećim delom su išli na troškove zarada.

Iako nije imala poslovne prihode, preduzeće je ipak poslovalo u plusu, jer je registrovalo „ostale“ prihode u iznosu od 19,75 miliona dinara.

Prostorni plan posebne namene

Vlada Srbije je u oktobru 2022. usvojila Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta „Srpsko-kineski industrijski park Mihajlo Pupin“.

Planom je obuhvaćena površina od 504,2 hektara.

Prema planu, park će se graditi na delu teritorije opštine Palilula, na levoj obali Dunava. Planirani kompleks je u neposrednoj blizini mosta Zemun-Borča „Mihajlo Pupin“.

Lokacija je u neposrednoj blizini Dunava i ima karakter priobalnog područja, navodi se u prostornom planu.

Najveći deo teritorije, naročito na severu, koristi se kao poljoprivredna površina, prema ovom planu usvojenom 2022. „Značajan deo zemljišta nalazi se u okviru gazdinstva Agroindustrijske korporacije Beograd AD, nekad PKB Korporacija Beograd“.

I sama parcela na kojoj će se graditi objekat „Show Room“ je u vlasništvu Agroindustrijske korporacije Beograd.

Industrijski kompleksi, logistički centri

Projekat srpsko-kineskog parka predviđa izgradnju industrijskih kompleksa, objekata za komercijalne delatnosti i delatnosti visokih tehnologija, kao i logističke centre.

„Cilj je da se izgradnjom jednog ovakvog kompleksa podstakne proizvodnja, razvoj visokih tehnologija, kao i trgovinska razmena i formira regionalni trgovinski i industrijski centar“, piše u Prostornom planu.

Područje namenjeno za taj parka podeljeno je na – Međunarodni trgovinski centar, Industrijski park i Park visokih tehnologija.

Prema prostornom planu, maksimalna bruto razvijena površina privrednih delatnosti iznosiće 1.063.140 kvadrata. Projektovani broj zaposlenih je 15.239.

Povezanost lokacije

U prostornom planu za ovaj park se ističe da je od velikog značaja „njegova laka dostupnost i dobra povezanost sa svim vidovima transporta“.

Saobraćajnica „Severna tangenta“ omogućava brzu konekciju sa desnom obalom Dunava gde je razvijeno tri četvrtine gradskog tkiva i potencijalno tržište. Preko nje je omogućena i laka konekcija na autoputeve E-75 i E-70 i drumska veza kompleksa ka zapadu i jugu.

Autoputem E-70 se pristupa i Aerodromu „Nikola Tesla“. Kada je u pitanju železnički saobraćaj, najbliža veza su putnička i tehnička stanica „Zemun“. Preko te stanice je ostvarena veza sa Robno-transportnom stanicom „Makiš“. Glavna železnička stanica „Beograd centar“ u Prokopu lako je dostupna autoputem E-70.

„Neposredna blizina lokacije Dunavu takođe se mora uzeti u obzir jer otvara mogućnost buduće rečne logistike i povezivanja sa podunavskim zemljama“, navodi se u prostornom planu.

Pristup „Luci Beograd“ omogućen je, kako se navodi, vezom Severne tangente na Zrenjaninski put i Pančevački most.

Fazna relizacija parka

Srpsko-kineski park biće građen u tri faze. Prva faza predstavlja takozvanu fazu „inicijacije“ projekta, izgradnja u drugoj fazi je faza širenja, a treća faza je faza „daljeg razvoja“.

„Vreme za početak realizacije i planirani sadržaji za drugu i treću fazu moraju biti fleksibilni i zavisiće od uspešnosti funkcionisanja projekta i zahteva tržišta za određenim industrijskim granama u trenutku njihove realizacije“, ukazuje se u prostornom planu.

Zbog nepredvidivosti budućeg razvoja parka, a nakon inicijacije prve faze dalji razvoj može obuhvatiti i delove drugih faza, kao i zonu proširenja ovog parka. Uslov je da se zaokruži funkcionalno-tehnološka celina i prethodno obezbedi puna infrastrukturna opremljenost, piše u planu.

Iako je u nacrtu prostornog plana, dok je bio na javnom uvidu, pisalo je da će se izgradnja celokupnog parka završiti u roku od 19 godina, takva projekcija se ne daje u zvanično usvojenom dokumentu .

Koliko je do sada Srbija trošila na ovaj projekat?

U okviru budžeta Ministarstva privrede ove godine je namenjeno 80 miliona dinara za projekat ovog srpsko-kineskog parka.

U budžetu za 2025. je za projekat bilo namenjeno 100 miliona dinara, u okviru Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Podaci o tome koliko je zapravo potrošeno nisu još zvanično objavljeni.

Sredinom iste godine, 2025, Ministarstvu privrede je iz budžetske rezerve prebačeno i 60 miliona dinara za potrebe obezbeđivanja „nedostajućih sredstava“ potrebnih za projekat.

U republičkom budžetu za 2024. je za projekat bilo namenjeno 83,5 miliona dinara, ali je potrošeno samo 8,3 miliona.

Prema stavkama u budžetu za 2025, Srbija je za ovaj industrijski park imala nameru da uzme kredit od oko 139,3 miliona evra kod kineskih banaka. Ali bar, zvanično, takav kredit prošle godine nije ugovoren.

Komunikacione strategije i studije

Nekadašnji Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj је pre nekoliko godina ugovorio niz usluga vezanih za projekat.

Pa je tako, 2020. ovaj Kabinet dodelio ugovor vredan 4,1 milion dinara za „realizaciju komunikacione strategije za privlačenje potencijalnih investitora u vezi sa projektom „Srpsko-kineski industrijski park u Beogradu“. Ugovor je dobila firma Domino.

I naredne, 2021. godine dodeljen je još jedan ugovor za komunikacionu strategiju, vredan 4,1 milion dinara. Takođe ga je dobila firma Domino.

Kabinet je 2020. godine dodelio i ugovor za istraživanje inovacionog i startap ekosistema u Srbiji kao osnove za razvoj Srpsko-kineskog industrijskog parka. Ugovor za to dobila je firma Intelligence, na iznos od 4,1 milion dinara.

Kabinet je 2021. godine dodelio i ugovor od 3,2 miliona dinara za produkciju video materijala za projekat „Srpsko-kineski industrijski park“. Ugovor je dobila firma Ninamedia kliping.

Ugovor od tri miliona dinara za usluge pravne podrške realizaciji projekta ovog indsutrijskog parka dobila je 2021. firma „Prica i partneri“. Ta ista advokatska firma je kasnije dobila još jedan ugovor za pravnu podršku, takođe na iznos od tri miliona dinara.

Izrada projekta osnovne infrastrukture do granice Parka za projekat „Srpsko-kineski industrijski park Mihajlo Pupin“ poverena je firmama CEP, Montprojekt, Novius, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi. Ugovor za tu uslugu bio je vredan 158 miliona dinara.

Fakultet organizacionih nauka i firma Training & development consulting dobili su 2021. posao da izrade studiju detaljnog finansijskog plana projekta „Srpsko-kineski industrijski park“.

Faktor plus je 2021. dobio posao vredan 3,9 miliona dinara za istraživanje stavova stručne i opšte javnosti u vezi sa projektom.

Sporazum iz 2018

Ministar finansija Siniša Mali je još 2018. godine sa kineskom kompanijom CRBC, u Pekingu, potpisao sporazum o izgradnji industrijskog parka u Borči.

Projekat je tada najavljen kao velika investicija i najveći kineski industrijski park u Evropi.